Author's Description:

Naziv T+A potiče od „Theory and Application“, kompanija postoji još od 1978. godine, a osnivač i vlasnik je fizičar. Nakon svih ovih godina u HiFi-ju, mogu reći da se možda zato i vidi razlika u odnosu na većinu drugih proizvođača: T+A očigledno ima jasnu i čvrstu viziju, umesto jedne druge koja je isključivo novac. Ne bave se eksperimentima i mnogobrojnim izletima u razna polja dizajna, pre mi se čini da, kada pronađu nešto što im se čini dobitna formula, drže se nje.

Kao primer, samo pogledajte njihove komponente danas i od pre dvadeset godina i videćete koliko spolja liče. Sve je tu – na mestu, ali opet slično. Kao da, na primer, kažu „Ovo je interfejs kakav mi želimo da ponudimo kupcima, mislimo da je optimalan i to je to.“.

T+A je i u svetu poznata nemačka firma, koja kod nas ima relativno ograničeni broj poštovalaca. Zbog čega? Ne znam. Moguće je da je dizajn upravo problem: CD plejeri su im slični kao jaje jajetu i deluju tako kvalitetno, ali tako skromno i obično spolja. Ali, kada ih otvorite, iznutra je bukvalno druga dimenzija.

Ukoliko stavite neki od tih plejera pored onih čuvenih „sedmica“ iz Sony ES serija, činiće vam se kako T+A nema šta da traži pored njih – jednostavno izgleda kao nedonošče. No, istina je potpuno drugačija: od svih Sony „sedmica“ koje sam posedovao, nikada nisam čuo nijednu, čak ni sa Swoboda 2+ modifikacijom, koja svira tako lepo i muzikalno kao, na primer, T+A CD1240. Da napomenem da sam veliki poštovalac većine onoga što je Sony pravio u ES serijama.

Vratimo se na T+A: posedovao sam ili posedujem više njihovih uređaja iz različitih epoha i neke sam cenio dok mi se neki drugi nisu dopali po pitanju zvuka.

Ono što je bila zajednička karakteristika je da su svi napravljeni krajnje pošteno imajući u vidu kategoriju cene kojoj su pripadali. A T+A pravi uređaje koji su daleko od jevtinih, klasičnih komercijalnih, to je high end proizvođač, ali kod T+A nije bilo prevara kao kod nekih drugih.

I tako dolazim do junaka ove priče: T+A Music Receiver-a. Naizgled sličan njihovim pojačalima i plejerima, ovo je all-in-one uređaj. Obuhvata CD plejer, Internet, LAN i USB strimer/plejer, FM radio i više digitalnih i analognih ulaza.

Lakše je da kažem šta ne poseduje: USB tip B ulaz i gramofonsko pretpojačalo. Praktično, sve ostalo je tu.

Na tržištu se pojavio negde 2012. godine, ako su moji podaci tačni. U to vreme strimeri su još bili u povoju i imali dečijih bolesti, čak i modeli velikih mainstream proizvođača. Cena mu je bila nemalih 3.300 EUR, a za taj novac mogle su se naći pristojne i skupe odvojene komponente.

Faktički, E-serija je predstavljala jevtinije modele u ponudi, a Music Receiver je nastao spajanjem i uprošćavanjem njihovog pojačala (model Power Plant) i strimera (model Music Player). Nisam imao prilike da uporedim servisna uputstva sva tri uređaja, ali otvoreni deluju prilično slično.

Ljubitelji dobrog zvuka često ne vole all-in-one jer ne mogu zameniti, na primer, plejer za novi i igrati se. Pored toga, nakako je više seksi da prikažete 40 kila gvožđa visine preko metar drugom ljubitelju, nego relativno skromnu spravu u koju je sve upakovano.

Ima i druga strana medalje: proizvođači često u all-in-one komponente ubacuju ono što je kod njih u ponudi najjevtinije i često, čim otvorite takav uređaj, vidite na čemu se štedelo, kako je to moglo mnogo bolje i kako je cena i za to siroto što se traži, opet prevelika. Ciljno tržište su ljudi koji žele da se ne petljaju sa komponentama, kablovima, grejanjem komponenti, prostorom i svim ostalim. A njima, možda, ni ne treba baš dobar zvuk, već neki zadovoljavajući. Suštinska reč ovde je: možda, a možda i ne.

Lično, volim all-in-one uređaje, ali samo one koji mi pružaju zvuk sa kojim mogu da živim, a takvih je malo. Imao sam više modela tokom bavljenja ovim hobijem: Naim, Primare i slično, a i danas imam Naim Uniti Atom u kolekciji, odličan mali uređaj o kojem sam pisao. Zamalo da zaboravim, tu mi je i muzikalni Metz 10HE11, u stvari prva verzija T+A K1.

Zbog toga me je veoma zanimalo kako zaista zvuči i radi T+A Music Receiver. Nabavio sam crnu verziju, srebrna mi je mnogo lepša, ali nisam mogao da biram.

Kućište ovog risivera je savršeno precizno napravljeno, nešto što sam video još kod svog bivšeg PA1530R pojačala. Nisam ga otvarao, mada obično otvorim svaki uređaj, iskreno mrzelo me je, našao sam slike kako izgleda otvoren i pisao sam T+A da mi pošalju servisno uputstvo i… odmah su mi poslali. Pokušajte to sa Naim-om, na primer.

Ne želim da ovo bude beskonačni tekst o dugmićima, komandama i sličnom. Reći ću samo da mi sam dizajn interfejsa i način na koji se uređaj koristi veoma liči na inženjerski a ne marketinški pristup: nema ulepšavanja svetlucavih bespotrebnih elemenata, ničega da očara korisnika. Ali sve je tu: i velike oznake na displeju i stanje bafera pri strimovanju i informacija (slovna) da sačekate umesto nekog „đevreka“ koji bi se vrteo po ekranu, još gore ako je neuspešna imitacija grafike. Zbog toga T+A ima nekako bezvremenski dizajn, njegovo šarenilo ne zastareva… jer ga ni nema. Ekran je monohromatski, tipa VFD.

Korišćenje osnovnih funkcija nije teško, ali, kao i u slučaju all-in-one K1, toplo preporučujem da prvo pročitate korisničko uputstvo, pa se onda igrate: T+A komande su često skrivene tako što određeno dugme ima dve funkcije: kada ga kratko pritisnete i kada ga zadržite. Sam uređaj poseduje više opcija koje služe memorisanju omiljenih radio stanica i sličnog, tako da olakša korišćenje vlasniku – nešto što uopšte nije viljivo na prvi pogled.

Ono što je lepo jeste da Music Receiver tačno pamti gde je stao: ukoliko ste izabrali Internet radio stanicu, pa ga isključili, nakon uključenja i inicijalizacije sistema, on će otići ponovo na nju. Dakle, lako ga startujete i slušate svaki put samo jednim tasterom.

Voleo bih da je kontrola glasnoće okruglo dugme, a ne dva +/- tastera, ali to je moja lična preferencija.

Aplikacija, za jedan ovako star uređaj, radi bez greške. Poseduje otprilike tri različita ekrana komandi, od kojih je jedna skoro kopija daljinskog upravljača. Spisak prikazanih numera na USB flash drajvu mogao bi biti veći i to je generalno jedina zamerka. U stvari, ima još jedna: uređaj ne možete uključiti putem aplikacije (nema opciju wake up on LAN), ali jednom uključenog možete ga isključiti putem telefona.

Daljinski upravljač ima čak i dve vrste smajlija na sebi – „smajlija“ i „tužni emotikon“, to nikada nisam video, ha ha ha.

Iako izgleda obično, toliko je masivan da može da posluži kao samoodbrambeno oružje, a za korišćenje ipak preporučujem – korisničko uputstvo. Uređaj hvata signale daljinca iz neverovatnih, mogućih i nemogućih uglova, da sam proveravao da li se radi o infracrvenom ili radio daljincu – jer je T+A pravio i takve za svoje uređaje. U ovom slučaju je infracrveni.

Postoji i dvosmerna verzija daljinskog upravljača, sa ekranom na kojem se prikazuju informacije, ali njega nisam dobio, on se dokupljivao.

T+A I PODRŠKA KORISNICIMA

Primetio sam da je sam ekran počeo da pokazuje blage znake istrošenosti, pa sam pisao kompaniji pitajući ih za rezervni ekran i poklopac daljinskog upravljača kome je slomljen zub, pa se morao koristiti selotejp.

Evo slike ekrana, izgleda dosta istrošenije nego što zapravo jeste, pri osvetljenju podešenom na 50% maksimalne jačine.

Šta da vam kažem? Ugnjavio sam gospodina Bernda, šefa servisa, koji mi je strpljivo objasnio sve detalje (i ranije poslao servisno uputstvo). Poklopac daljinca sam dobio na poklon (!!!) a displej sam kupio po ceni od oko 80 EUR plus transport, a na šta su se nakačili pacovski troškovi transfera preko banke i ino-banke, troškovi  špedicije, carine i poreza (i poreza na carinu…), tako da je deo izašao više nego duplo skuplje. Šta reći, a ne zaplakati…

I još jedna bitna stvar: uradio sam update firmware-a, tj. softvera uređaja. Konfigurisao sam odgovarajuću USB memoriju, postavio fajlove i uspeo iz drugog puta. A onda sam video da sam to mogao da uradim i preko Interneta, bez po muke…

Ovaj firmware je važan jer je kompanija koja je pružala Internet striming servise za T+A prestala da postoji i Music Receiveri širom sveta više nisu mogli da hvataju Internet stanice.

Verujte mi da bi najveći broj kompanija rekao kupcima „pa šta da radimo, bed lak, sori…, bat ju ken baj aur nju plejer…“ i nadajte se da vas neće opet zaj***** kao prvi put, nakon hiljada potrošenih evra.

Ali ne i T+A: kompanija kaže da potpuno razume kako ljudi kupe neki uređaj, vežu se za njega i ne žele da ga menjaju. I ja to razumem. Zato, prema njihovoj tvrdnji, imaju veliki stok svih mogućih rezervnih delova i uspešno poprave preko 90% uređaja koji im stignu na servis, sem nekih najstarijih gde su potpuno istrošili pomenuti stok rezervnih komponenti.

Uglavnom, T+A je u roku od par meseci napravio ugovor sa novim provajderom i rayvio i testirao novi firmware koji je besplatno učinio dostupnim korisnicima čiji su uređaji (kao Music Receiver) stari 12-13 godina, kako bi isti proradili u vezi Internet radio stanica.

Gde ćete ovo naći danas? Jako retko, skoro nigde – pročitajte moje iskustvo sa Naim ND XS strimerom od kojeg sam, nakon 2.400 EUR troška, dve godine  i par meseci od kada je kupljen, hteo da napravim prag za moju prikolicu u auto kampu i da snimim i objavim snimak kako ga gazim svaki put kada ulazim u nju.

KRATKI PRIKAZ KONSTRUKCIJE

Music Receiver  koristi poznato digitalno kolo WM8805 kao primopredajnika digitalnih signala, onih koji idu preko koaksijalnih i optičkih ulaza. Signali sa USB portova i CD plejera idu drugim putem.

Ono što je bitno reći jeste da se analogni signali, koji stižu u risiver putem analognih RCA ulaza, ne konvertuju u digitalne kao kod A/V risivera, čime se isključuje A/D, a potom D/A konverzija koje nepobitno utiču na zvuk. Dakle, analogni signal ostaje očuvan kao analogni do samog izlaza.

Malopre pomenuti digitalni S/PDIF signali (poreklom od optičkih i koaksijalnih digitalnih ulaza) se transportuju prema DAC sekciji. Ona se sastoji od dva Burr Brown PCM1795 D/A konvertera, gde svaki od njih radi u dvostrukom diferencijalnom modu. To znači da svaki PCM1795, umesto dva kanala (jer se radi o stereo DAC-u), reprodukuje jedan ali kao balansirani, čime se dobijaju niži šum i  izobličenja. Nakon konverzije, signal se pretvara u single end, jer Music Receiver ne koristi balansiranu topologiju pojačala.

Svuda po uređaju se mogu naći kvalitetni operacioni pojačavači Burr Brown OPA2134, koji nisu najbolji na tržištu, ali su u audio primenama prilično dobri i stavljali su se u najkvalitetnije uređaje, a i danas su popularni.

Interesantno je da CD plejer ima svoju priču: konverterska sekcija je poverena kolu SAA7824 koje na sebi ima integrisan CD audio dekoder, digitalnu servo sekciju za upravljanje laserom i motorom i… DAC. Poseduje čak i pojačalo za slušalice srednje impedanse i dodatni linijski ulaz kojim se signal sa njega šalje na slušalice. Drugim rečima, poprilično integrisano rešenje.

Bistreći šemu iz servisnog uputstva, pogrešno sam zaključio da se za CD sekciju SAA7824 koristi kao DAC, umesto sekcije bazirane na PCM1795. Kako sam bio u toku prepiske o nabavci rezervnog displeja za uređaj, zamolio sam gospodina Bernda, da mi pojasni o čemu se radi. Gospodin Bernd mi je ljubazno objasnio kako se DAC sekcija bazirana na PCM1795 koristi i za CD sekciju, SAA7824 samo transportuje signal u digitalnom formatu do nje.

Idemo dalje: nakon konverzije digitalnih signala u analogne, dolazi se do digitalno kontrolisanog kola TDA7313 koje je stereo procesor audio signala i obrađuje ulazne analogne i konvertovane digitalne (a sada analogne) signale. Pored selekcije ulaza, zaduženo je za jačinu zvuka, balans, tonske kontrole kao i fiziološku korekciju zvuka (loudness). Kolo TDA7313 je godinala popularno zbog jednostavnosti primene i dobrih audio parametara, pa se koristi i u Arduino projektima.

Od kola TDA7313, izlazni signal ka sabvuferu „guraju“ TL072 operacioni pojačavači, a ka slušalicama i izlaznoj sekciji odvojeni OPA2134.

Izlazna sekcija je čedo T+A, dakle nije korišćeno neko od gotovih rešenja „sa police“. Bazirana je na IRS2092 drajverskom kolu za pojačala u D klasi, u sklopu sa MOSFET-ima IRF14020H i izlaznim LC filterom. Proizvođač navodi da se koristi mala količina povratne sprege, ali ne navodi detalje.

ZVUK

Ponovo navodim da nisam bio zadovoljan zvukom svih T+A uređaja koje sam imao prilike da čujem, ne bih da navodim detaljno jer to izlazi iz opsega ovog teksta, ali bio sam spreman i na to da Music Receiver svira u skladu sa cenom, no da jasno čujem bar neke mane u zvuku. Iznenadilo me je što sam u jednom od nemačkih časopisa našap ocenu kako je pripadao high end klasi – Nemci ne daju olako takve ocene. Lično, verovao sam da se radi o pristrastnosti, odnosno kako Britanci kažu „biased opinion“.

Za početak sam izabrao da koristim USB flash sa gomilom pesama koje imam na njemu, snimljene u FLAC 16/44.1 formatu.

Moram reći da sam čuo jednu od boljih prezentacija sa audio uređaja, ikada. Prvo što udari slušaoca je veoma snažan i definisan, a opet kontrolisan bas. T+A pojačala generalno imaju visok damping faktor i zvučnike drže pod čeličnom kontrolom, neki bi rekli da je to ponekada čak i previše. Music Receiver je gospodar zvučnika – njemu bas ne beži ma koliko da ga pojačate: jak, pun („mastan“ kako bi rekli audiofili), ali veoma dubok i definisan, pun detalja. U kategoriji cene kojoj je pripadao Music Reeceiver, to nije uvek redovna pojava.

Detalji srednjih tonova, ljudskog glasa i visokog opsega, su odlični. Dinamika je sveprisutna, a pomenuta reprodukcija srednjih i visokih tonova kreira jednu scenu kakva je skoro neverovatna za all-in-one uređaj i dopada mi se više nego kod Naim Uniti Lite, Unitiy Qute i novijeg Uniti Atom uređaja. Jednostavno, svaki put kada bi Music Receiver demonstrirao kako prikazuje scenu oko muzičara, njena širina bi me fascinirala.

No, tu nije kraj: neko bi pomislio da je ovo samo jedan dosadni opis i da se, u stvari, radi o komponenti koja je ono što ja nazivam „demonstrator“. Tačnije, da se radi o uređaju koji pretenduje na mesto šampiona detalja ali bez duše. No, ovde je rezultat potpuno suprotan! T+A Music Receiver za moje uho i na mojim neutralnim Elac FS210A zvučnicima nema neutralan zvuk, već on naginje ka toplom. Visoki tonovi nikada nisu naporni i suvoparni, nikada ne umaraju – Music Receiver možete da slušate satima i satima. Njegov karakter je prilično specifičan: iako ne volim da koristim opise zvuka prema tehnologijama, možda je najlakše reći da je Music Receiver na pola puta između tranzistorskog i lampaškog zvuka. Njegovi visoki i srednji su svilenkasti, ali on nije lampaš. Njegov bas je čist tranzistorski, ali on nije klasičan tranzistorac.

Moje skromno mišljenje je da ovo nije slučajno: moguće je da je T+A pažljivo tjunirao zvuk Music Receivera, ne samo u laboratoriji i prema rezultatima merenja, već i tokom slušnih sesija. Naravno, za ovo nemam nikakav dokaz, ponavljam da je to samo moje mišljenje.

Iste numere koje sam slušao sa USB flasha sam pustio preko CD plejera i rezultat je bio identičan na mom sistemu, dok je razlike bilo ukoliko bi se koristili analogni izlazi i to usled samog izvora koji je korišćen, ali T+A je odlično obavljao posao.

FM tjuner je dosta tih, takođe daje neke detalje koje nisam očekivao, a slično je i kod Internet striming servisa, posebno imajući u vidu da nisu CD kvaliteta.

iPod/iPhone nisam koristio da povežem preko drugog USB konektora, nisam imao vremena da se igram svojim starim iPodićima.

Žao mi je što T+A Music Receiver ne podržava DSD niti MQA standarde, niti Spotify i slično, ali ipak je to dosta star uređaj, mada su već u to vreme postojali strimeri/serveri koji su podržavali DSD (npr. moj verni Sony HAP-Z1ES). Verovatno su u T+A zaključili da bi trebalo da uštede na nečemu.

Igrao sam se malo i konfiguracijom digitalnog filtera, Music Receiver ima samo dve, za razliku od pet, koliko poseduje Music Player.

Dva filtera na raspolaganju su standardni FIR filter i Impulse optimised filter. Razlike su male, ali su uočljive, tako da se možete zabavljati.

ZAKLJUČAK

Fenomenalna sprava za one koji ne pate od svetlucavih displeja, „wau“ efekta ili retro bolesti. Pravi audiofilski uređaj za one koji to cene, a nisu želeli da daju daleko veći novac za isti ili marginalno bolji zvuk.

Danas, kao polovni uređaj kod nas, on košta samo deo cene izvikanih komponenti drugih kompanija koje može da osakati u direktnom poređenju…. jer to je T+A a i all-in-one, loša kombinacija za one koji se slabije razumeju ili imaju veliki ego, a u isto vreme je dobitna za iskrene ljubitelje zvuka.

Najtoplija preporuka za ovu spravu. Postoji i naslednik, veoma sličan uz neka poboljšanja, mislio sam da ga nabavim putem eBay-a, no kada sam video kako se kreću cene, odustao sam. Sačekaću još jedno deset godina, ha ha ha.

Nadam se da vam nisam bio dosadan sa svojim humorom :). Živi bili.

Comments are closed.