Author's Description:
O kompaniji T+A rekao sam dosta u svom tekstu o Music Receiver-u.
Hajde sada da opišem jedan drugi, ali potpuno različiti: R1220R.
Zbog čega kažem „potpuno različit“? Pa R1220R nije all-in-one, ne poseduje CD plejer, strimer niti digitalni konverter. Ovo je klasični stereo risiver, sa digitalnim tjunerom – gde se kontrola frekvence vrši digitalno, ali sam tjuner je analogne prirode, kao i kod svih ovakvih risivera. Izlazna sekcija radi u AB klasi, umesto D kao kod Music Receiver-a.
Model R1220R spada u Pulsar seriju. Sama oznaka je malo zbunjujuća i pretpostavljam da od dva slova R, ono prvo je skrećenica od „Receiver“, a ovo drugo od „Remote“. Pojam daljinskog upravljanja treba shvatiti veoma uslovno, jer je T+A predstavio daljinski upravljač kao opciju, sa prijemnikom signala koji se nalazio van uređaja i sa njim bio povezan žicom. Dakle, za daljinsko upravljanje trebaju vam dve dodatne komponente: daljinac i prijemnik. Oni su obično dosta skupi na eBay, a i ne nalaze se baš često.
T+A R1220R se pojavio na tržištu oko 2000. godine (nisam našao tačnu informaciju, moguće je da je 1999.) i koštao paprenih 2.100 EUR (4.200 DEM u to vreme) – imajte u vidu da je čuveni i jedan od verovatno najboljih risivera ikada, Revox B285, koštao 3.500 DEM.
T+A R1220R predstavlja simbiozu pojačala PA1220R i tjunera T1210. Ono što je interesantno je da proizvođač tvrdi kako ne postoje ni razlike pri merenju niti zvučne između PA1220R pojačala i R1220R risivera. Isto bi trebalo da bude i u vezi tjunera. Dakle, T+A nije napravio jevtinu, ogoljenu verziju uređaja na bazi pojevtinjenja svega što je mogao, već je bukvalno spojio elektroniku svoje dve kvalitetne komponente u jednu. Doduše, one dele zajednički transformator i kontrolnu logiku, ali to je verovatno jedina razlika u odnosu na original.
Štednja, u odnosu na PA1220R se vidi na jednom drugom mestu: umesto višedelnog poklopca od aluminijuma, R1220R poseduje obični limeni oblika ćiriličnog slova P, kako je to na većini komercijalnih, a nekada i onih skupljih uređaja. Preživeću nekako :), mada me je odmah iznerviralo što je unutrašnja površina poklopca daleko od glatke i svaka vrsta krpe zapinje pri pokušaju brisanja prašine – dakle, pranje ostaje kao jedina efikasna opcija.
Moj prvi doživljaj je bio otprilike „J*****, kako su uspeli da sve strpaju u ovako tanko kućište?!“. Zaista, R1220R je tanak kada se gleda spreda… ali je, u stvari, još tanji jer je prednja maska viša i šira od ostatka kućišta. Tamo gde su neki drugi proizvođači koristili dizajnerske varke da prikažu uređaje tanjim nego što jesu, T+A je uradio suprotno, jer je prednja maska mogla biti manje masivna i još tanja. Faktički, debljina kućišta uredjaja, ne računajući nožice je svega 5 cm. Sjajno, kao da ga je pravio Bang&Olufsen.
Međutim, pogledavši propratne materijale i druge primerke na tržištu, video sam da se ovaj moj primerak razlikuje – ostali imaju klasičan trodelni aluminijumski poklopac bez otvora za hlađenje, ali zato je tu kuler skriven na zadnjoj strani, a pokopac se nadvija kao nadstrešnica nad konektorima. Ovakav poklopac je i deblji i u ravni sa prednjom pločom, dok je ovaj na mom primerku tanji, ne ide iznad konektora i pun je otvora za hlađenje, ali ne poseduje aktivno hlađenje uz pomoć kulera. Mislim da sam otkrio delimičnu misteriju tankog uređaja iza prednje maske.
U komunikaciji sa gospodinom Berndom, šefom servisa T+A, saznao sam da je moj primerak jedan iz prvih serija, negde iz 1998. ili 1999., kada je kućište izgledalo drugačije i risiver nije imao kuler.
U stilu T+A, prednja ploča je puna identičnih dugmića – noćna mora za snalaženje jer su neki od njih grupisani sa onima kojima ne pripadaju – na primer Flat i Loudness tasteri su zajedno sa selekcijom ulaza umesto sa tonskim kontrolama. No sve ostalo je OK, ali dobar vid i osvetljenje su minimalni zahtevi ako želite da znate šta pritiskate – ili da brojite tastere redom i pritisnete kada mislite da ste naišli na onaj pravi :).
T+A R1220R podržava 6 izvora, svi su analogni, single ended. Jedan od njih je tjuner, a podržana su i dva analogna snimača sa svojim ulazima/izlazima. Izlaz za snimače se može podešavati, što je korisno (Rec Out opcija na najvećem broju pojačala, retko na starijim stereo risiverima) kada želite da slušate jedan a snimate drugi izvor. Podržana su i dva para zvučnika koji se manuelno uključuju ili isključuju, kao i 6.3 mm izlaz za slušalice.
Tonske kontrole se izvlače na pritisak i obuhvataju niske i visoke tonove i to je to. Potenciometar jačine zvuka pruža odličan osećaj, veoma je lepo dampiran, a dugme je metalno i masivno. Ono savršeno odgovara dizajnu ovog uređaja, za razliku od istog dugmeta na monstrumu PA1530R gde je identično dugme nekako deluje malo i nezgodno za korišćenje.
Tjuner je asketski, na prvi pogled. No, to je daleko od istine: 60 memorijskih mesta, automatsko memorisanje – najbrže koje sam ikada video, prikaz nivoa signala putem LED trake ili numerički, RDS… sasvim dovoljno. Deo komandi je skriven, u T+A stilu, ispod osnovnih i aktivira se dužim pritiskom na taster.
Displej ima tri načina osvetljenja: normalno, srednje i isključen, gde se uvek aktivira normalni mod na početku, pa prelazi na eventualni sledeći nakon nekoliko sekundi. Baš su se potrudili, T+A nije instalirao nijednu opciju tek da je ima.
Zadnja strana poseduje pozlaćene ulaze i izlaze, standardnog kvaliteta. Priključci za zvučnike deluju kvalitetno, verovatno i jesu donekle, ali sam na plastici primetio par prskotina – možda usled preteranog stezanja kablova, starosti… uglavnom mogli su i bolje da ugrade.
Tu su i komunikacioni konektori za daljiski upravljač i ostale komponente HiFi lanca.
Na kraju, tu je IEC konektor sa osiguračem. Glavni mrežni prekidač ne postoji.
Iznutra
Mala kutija puna čuda… eto to je T+A R1220R. Umesto današnjih komercijalnih stereo risivera koji su nekada natrpani korisnom digitalnom tehnologijom, a drugi ni njom, ali svi imaju očite znake štednje na napajanju i izlaznoj sekciji, T+A je primer kako se rade stvari – doduše koliko je koštao bila bi sramota da je drugačije.
Sekcija napajanja i izlazna su levo, a pretpojačalo, tjuner i opciona fono sekcija desno.
Deklarisan na 100 W sinusa na 8 oma i 150 na 4, T+A R1220R nije uopšte naivan. Damping faktor mu je fenomenalnih 500, a frekvencijski opseg kao kod legendardnih Sansui pojačala: od 1 Hz do 400 kHz! Tjuner ima osetljivost od samo 0.9 mikrovolti i odličan odnos signal/šum u mono režimu od 79 dB. Ovo su jedne od najboljih karakteristika kod bilo kod risivera, ikada. Interesantno je da modeli koji su ga nasledili imaju praktično identične specifikacije.
Sekcija napajanja je zasnovana na velikom Polytronik torusnom trafou, a primarni filteri izlaznog pojačala su bazirani na 4 komada S+M od po 4.700 uF, što dođe 18.800 po kanalu, odnosno 37.600 ukupno, a što je veoma izdašno za uređaj ove kategorije, pa čak i za mnoga skupa pojačala. Sa dodatnim filterskim kondenzatorima, ukupna kapacitivnost je preko 50.000 uF, što je ozbiljna vrednost.
Izlazno pojačalo je bazirano na 2SA1303 i 2SC3284 bipolarnim ranzistorima, jednom paru po kanalu, na velikom livenom aluminijumskom hladnjaku.
Sekcija pretpojačala bira ulaze putem releja, što je moje omiljeno rešenje, umesto jevtinih ulaznih IC kola koja su se masovno koristila tada kod risivera i mnogih drugih audio uređaja sa logičkim komandama.
Kako bi se sve upakovalo, T+A je pribegao ne samo dvoslojnoj štampi na svojim pločama, već je i dodatne pločice stavio horizontalno iznad osnovne: ploča okrenuta naopako na slici je glavna zadužena za tjuner, dok je ona manja fono sekcija.
Nisam uspeo nigde da pronađem uputstvo za setovanje DIP prekidača na fono sekciji, pa sam pisao proizvođaču za pomoć… i dobio fajl vrlo brzo. Ovde se radi o MM pojačavaču, a podešavaju se osetljivost i kapacitivnost, te sam fono pretpojačalo prilagodio osetljivosti i preporučenoj kapacitivnosti za Audio Technica AT100E zvučnicu koju sam nameravao da koristim.
Ono što izgleda čudno na slici pretpojačala, a liči na konektore postavljene horizontalno, je upravo to: dva para RCA namenjenih integraciji R1220R u surround sistem – ova opcija me nije zanimala.
Kontrola jačine zvuka se obavlja četvorostrukim ALPS Blue Velvet motorizovanim potenciometrom – iz mog skromnog iskustva odlično rešenje, ovi potenciometri su veoma precizni i praktično nemaju disbalans između kanala, a i veoma su dugotrajni.
Na kraju, moram da primetim kako je Pulsar R1220R pravi primer inženjeringa, bez gnezda žica, provodnika koji lete levo i desno, ožičenje je svedeno na minimum, što govori o umeću i velikom inženjerskom trudu. Svaka čast.
Zvuk
Risiver sam testirao bez tonskih kontrola (Flat mod) i sa isključenim loudness-om.
Kao i sa PA1530R pojačalom koje sam davno opisao ovde, risiver T+A R1220R ima sličnu filozofiju. On ne koristi zvučnike kao saradnike, oni bukvalno njima gospodari. Sa stanovišta demokratije u svetu danas ovo zvuči neprihvatljivo, ali sa stanovišta HiFi-ja je sasvim u redu.
Iskreno, taj osećaj kontrole nad zvučnicima sam video kod retko kog pojačala.
Sledeća stvar koja se primeti jeste preciznost reprodukcije. Ona se ne odnosi samo na čist zvuk, koji me podseća donekle na stare Tandberg risivere (TR2055 i 2075 na primer) ali sa snažnijim emocijama i sličnim preciznim prikazom tonova. Oni su tako dobro definisani, a instrumenti jasno ocrtani na sceni, da je to već u domenu onoga što smatram high endom. Početak trajanja tona, kao i njegov završetak su hirurški precizni, ali ne i sterilni. Slojevitost muzike je odlično prikazana, a gašenje tonova (tzv. decay) zaista sjajan.
Sam karakter reprodukcije je takav da je ona vrlo muzikalna i celovita po svim pitanjima, a po tipu karaktera neutralna preko zvučnika i donekle svetlija preko slušalica.
Visoki tonovi su puni detalja, a bas je snažan, dubok, definisan i savršeno kontrolisan. Nad sve ovo nadvija se i jedna vrlo agilna dinamika, tako da me je ovaj tanki risiver podsetio na brzu zvečarku po karakteru: vitak i opasan.
U odnosu na T+A Music Receiver, R1220R ima nešto dublji bas i jače iscrtava detalje tonova, ali je Music Receiver mekši i topliji i, za mene, ima više duše tokom reprodukcije. Razlike su očigledne, a ja sam se na zvuk Music Receiver-a brže navikao.
Primetio sam, takođe, da R1220R veoma lepo reprodukuje akustične instrumente, kao i klavir i bubnjeve, te mu takva vrsta muzike prija. Sa druge strane, on ne maskira jevtinije produkcije i greške, kao i lošije snimke, te mane postaju očiglednije nego na nekim drugim uređajima. Jednom rečju, nije tolerantan na loš kvalitet izvora, bilo da je to zbog hardvera ili softvera.
Zbog svega navedenog, lično mi se čini da R1220R zahteva pažljivo uparivanje sa zvučnicima, te kada se ono ostvari možete zaista očekivati jednu sjajnu dobitnu kombinaciju.
Tjuner je dao dobre rezultate reprodukcije, mada moram priznati da ga nisam detaljno testirao – sklonio sam svoju spoljnu FM antenu, a i kvalitet današnjih FM radio stanica je upitan i svodi se na par koje i dalje drže do kvaliteta.
Fono sekciju potpunosti podržava kvalitet i zvuk ostatka risivera, neutralna je i vrlo detaljna, sa dobrom širinom scene i snažnim, kontrolisanim midbasom. Gramofon koji je bio izvor je dosta redak Sony PS-FL5 sa pomenutom AT100E zvučnicom. Ovaj gramofon je niže kategorije nego sam risiver, no nisam imao vremena da AT100E zvučnicu postavljam i podešavam svoj Technics SL-1210 Mk2 sa kojim bih verovatno dobio još bolji rezultat.
Uglavnom, fono kombinacija je zvučala neutralno sa blagim pomerajem ka toplijem karakteru, nenaporno i veoma, veoma muzikalno i dinamično.
Zaključak
T+A R1220R je ozbiljna audiofilska sprava, mada je star 25 godina i nema moderne opcije kakve imaju današnji risiveri.
No, umeće koje je primenjeno u konstrukciji i zvučni doživljaj tokom slušanja je nezaboravan i nesvakidašnji i u rangu je sa visokokvalitetnim odvojenim komponentama. Za ljubitelje koji vole preciznost, čistu i neutralnu ali autoritativnu i u isto vreme detaljnu reprodukciju, T+A R1220R u sklopu sa odgovarajućim zvučnicima može biti savršeno rešenje. Za druge, koji su navikli na klasičan zvuk cevi ili starije meke i nedetaljne risivere, R1220R biće iskorak u smeru koji im ne prija.
Odluka je do slušaoca, kao i uvek. A ja? Mogao bih da živim sa ovakvom spravom, sjajnom za mene.
