Author's Description:

Piše: Zoran Karapandžić

Tascam dekovi imaju dugu istoriju, što ne treba da čudi imajući u vidu da se radi o  odeljenju čuvenog Teac-a, namenjenom plasiranju proizvoda koji se koriste u profesionalne svrhe. Prva „stodvadesetdvojka“ nastala je još 1981. godine  i predstavlja  modifikovanu verziju Teac-a C3, iznad kojeg su u kućnom audio segmentu bili još i C2 i čuveni C1.

Evo kako je sve započelo…

I dokle se stiglo:

Posmatrajući sa drugog kraja vremenske prave, Tascam 122 MkIII je poslednja inkarnacija serije i spolja se razlikuje od bilo kog Teac deka pravljenog devedesetih ili osamdesetih godina prošlog veka, zadržavajući delimično dizajn originalnog modela 122.

U sredini se nalazi, naravno, verzija MKII, o kojoj će ovde takođe biti reči. Ona predstavlja dalji razvoj i prelomni trenutak odvajanja od dizajnerske inije koja je povezuje sa TEAC proizvodima. Tascam 122 MkII nastavlja oštrim, jasnim crtama izgleda sedamdesetih, samo malo prilagođenog osamdesetim godinama. Specifična je prednja ploča ovog kasetofona: različite boje tastera teško će ga uklopiti u društvo probranih, elegantnih audiofilskih komponenti. Manji potenciometri ovog deka takođe poseduju koloritetnu raznolikost, ali u oči uvek upadaju snažna aluminijumska dugmad potenciometara, kao i veliki VU metri sa oznakom kataloške pozicije dela i logom proizvođača… očigledno duh starih, kvalitetnih vremena.

Tascam 122 MkII manuelno bira tip kasete, dok je HX Pro stalno uključen a to prikazuje LED-ovka na prednjoj ploči, potpuno bespotrebno. Kalibracija je postavljena fino: prema osetljivosti trake i bias-u, za svaki kanal posebno. Jedino je mučan sam proces kalibracije: tri mehanička preklopnika nedovoljno jasna na prvi pogled, četiri trimera za koje je potreban odvijač, prilično komplikovan postupak i velika osetljivost malopre pomenutih trimera namenjenih kontroli biasa. Kada se naviknete biva lakše ali Tascam očigledno nije želeo da razmazi svoje kupce. Monitor preklopnik je, takođe nejasan – koji položaj šta radi i kada svetli LE dioda… sve se to mora učiti napamet.

Poslednji dek ove trilogije, 122 MkIII uvodi nova rešenja prednje ploče: divna, metalna, okrugla dugmad potenciometara su i dalje tu, kao i veliki VU metri sa pik LE diodama. Osvetljenje i dalje vrše sijalice, sem unutar odeljka za kasetu. Tasteri su, kao i kod 122 Mk2, ispod vrata, ali diskretniji nego pre. Kaseta se samo delimično može videti kroz zatamnjenu plastiku poklopca, a deo nje je pokriven stabilizatorom, faktički damperom vibracija. Otvaranje vrata prikazuje daleko lakši i slobodniji pristup glavama u cilju čišćenja nego kod prethodnika.

No, najveća promena je u srednjem delu: sve komande kompleksnog rada sa brojačem su opet pisutne, kao i one namenjene kalibraciji, monitoringu itd. No, rešene su veoma elegantno,  preklapaju se  elektronski, nema mehaničkih prekidača ni preklopnika, što garantuje trajnost. Selektor tipa kasete je takođe automatski i ispisuje se na malom žutom displeju brojača. Uključen dek u mraku izgleda predivno, jedan je od najelegantnijih koje sam imao prilike da vidim.

Važno je reći da Tascam dekovima komande, potenciometri i displeji faktički nikada ne propadaju – za razliku od, recimo, novijih jevtinijih Pioneer dekova. Zato je Tascam bio skup, a mnogi drugi nisu.

Pogled unutra

Tascam 122 MkII

Iznutra, Tascam 122 MkII izgleda dosta složeno, sa dve velike poprečne kartice i osnovnom matičnom pločom. Mehanika je slična Teac Z5000 modelu i još nekim komercijalnim primercima više klase ove kompanije. Bazira se na identičnom direct drive motoru i jednom zamajcu (koji je, u stvari, rotor DD motora) kao i motoru za namotavanje/premotavanje preko idlera. Poslednji, treći, motor je namenjen opsluživanju mehanizma preko i malog remena: podiže, spušta glave i slično.

S obzirom da 122 serija nema dvostruki zamajac, pojavljuje se problem zatezača trake na koturu za odmotavanje trake. Tascam je ovo odlično rešio malom elektromagnetnom kočnicom koja pravi kontrasilu i zateže traku. Sistem vremenom ne propada kao neki drugi, mehanički.

Pravio je TEAC u vreme 122 MkII i osetno bolje transporte, poput onih na Z6000/7000 seriji dekova: sa tri direct drive motora i dva zamajca, čineći ih praktično bešumnim mašinama. Zašto ih nije ugrađivao u Tascam-a 122 MkII, ostaje enigma.

Interno, TEAC 122 Mk2 može da podešava praktično sve: od balansa levog i desnog kanala usled eventualne razlike vrednosti na levom/desnom kanalu izlaznog potenciometra, preko ekvilizacije, osetljivosti i biasa za svaki kanal i svaki tip trake posebno! Time broj osnovnih trimera stiže na dvadeset i nešto. Mehanika takođe poseduje trimere: od vešto skrivenog koji reguliše osnovnu brzinu deka do nekoliko njih čija je funkcija precizno postavljanje mehanizma u određeni mod rada.

Treba napomenuti da Tascam 122 MkII i MkIII podržavaju i single end, kao i balansirane izvore i pojačala, ali nemaju interne transformatore već je balansiran signal dobijen elektronski.

Tascam 122 MkIII

Tascam 122 MkIII Iznutra deluje kao da se radi o modelu cene maksimalno 1.000 DEM, a ne o veoma skupoj spravi koja je na kraju svoje karijere (proizvodio se od 1994. do 2006. Godine) i koštao čak do oko 3.500 DEM.  Glavna razlika koja se primeti jeste da više ne postoje odvojeni trimeri za osetljivost, bias i ekvilizaciju za svaku traku posebno: postoje samo po dva i to bias i osetljivost, sve ostalo je izbačeno. Ovakav postupak drastično utiče na prilagodljivost deka određenim tipovima traka tokom fabričkog ili kasnijeg podešavanja.

Mehanika ovog deka je delimično izmenjena  u odnosu na 122 MkII. Pogonski direct drive motor je praktično identičan, kao i sistem za namotavanje i premotavanje. No, treći motor pomoću sistema zupčanika upravlja funkcijama transporta te se 122 MkIII čuje kao omaleni videorekorder (što je simpatično), ali je je osetno sporiji i bučniji u odnosu na prethodnika.

Posmatrajući ukupan kvalitet, može se reći da je plastika na oba izuzetna i vremenom ne pokazuje znake starenja. No, starija verzija ipak ima neke prednosti. Jedna od njih je jasan osećaj dampiranih potenciometara za nivo snimanja i izlazni nivo (lepa srebrna dugmad), dok 122 MkIII pruža osećaj kao da se radi o dečijoj igrački.

ZVUK

Razlika u zvuku ova dva uređaja nije samo evidentna, već izaziva neka pitanja. Osnovna stvar koja se primeti je da se, posmatrajući mnoge kvalitativne aspekte reprodukcije sa kasete, ne može  pronaći očita mana nijednog od njih. Takođe, što je još bitnije, ne može se reći da je noviji model „bolji“ ili lošiji od starog. On je, samo… drugačijeg zvuka. Ta razlika se oseti u karakteru: više analitike i naglašenog ritma, manje jednostavne prirodnosti i koloriteta. Nešto slično kao kada poredite solidan CD plejer i gramofon.

Bas je kod oba moćan, sa dobrim atakom i ne deluje tanko niti ima ograničenja koja najčešće srećemo kod kaset dekova. Neko bi rekao da Tascam 122 MkIII ima malo bolju reprodukciju – note su prikazane manje umekšano, nekako možda kao da se dek trudi da bude ozbiljan. Isto se odnosi i na srednji deo opsega: „Ja sam 122 Mark III, snažan profi dek i čujte kako reprodukujem glas pevačice.“. Nasuprot, 122 MkII pevačicu izvodi unapred u stilu lampaških pojačala i dovodi je u centar zvučne sfere ispred slušalaca, kao da ju je pozvao u goste. Slično se, kao sa donjim, dešava i sa gornjim ekstremom: 122 MkIII je prilično precizan i trudi se da malo umekša ali i dosta verno prikaže tonove. Stariji brat, 122 MkII, nema tu iskričavost, možda upravo zbog dominantog predivnog srednjeg dela, koji je zvezda predstave.

Postavlja se pitanje koji izabrati? Funkcionalnost je nešto bolja na novijem proizvodu. Lakoća upravljanja je definitivno na njegovoj strani, kao i dizajn jer se daleko jednostavnije uklapa u razne sisteme. Sa druge strane 122 MkII, šaren kao kućni papagaj, ima svoju publiku koju zanima robustnost kakva se vidi na prvi pogled. Zvuk je u ovom slučaju jasno merilo subjektivnosti: da li volite preciznost ili lagodniju opuštenost, čekić oštrih ivica ili velike mase.

Za mene su oba vrlo dobra, svaki na svoj način. Možda se odgovor krije u vremenu nastanka ovih uređaja. U prvoj polovini osamdesetih godina kada je nastajao 122 MkII, gramofon je bio na vrhuncu i dek se trudio da tako zvuči. Polovinom devedesetih godina, kada je razvijan 122 MkIII, CD je odavno bio na tronu i zvuk deka (ne samo Tascama već i mnogih drugih) se menjao, prateći trendove.

Comments are closed.