Author's Description:

Piše: Zoran Karapandžić

Spajanje konfora i kvaliteta zvuka nikada nije bio lak zadatak za bilo kog proizvođača. Odgovor je jednostavan i nije se promenio od kada je sveta i veka: svaka sitnica i bilo koja mala opcija, jednostavno, košta. Neke proizvođača staju malo, druge više. Kvalitet zvuka i izrade se, takođe, plaća. Zbog toga, često, HiFi uređaji idu na svojevrsni tas: sa jedne strane su kvalitet zvuka i izrade, a sa druge opcije. Ukupna masa na vagi je konstantna i korelira sa ukupnom sumom koja čini cenu izrade jednog modela. Prema tome, što su opcije „teže“, to se više štedi na kvalitetu i zvuku, i obrnuto. Kada se želi postići maksimum u svakom smislu, onda cena vrtoglavo raste.

Dekovi ne predstavljaju izuzetak od ove jednostavne, linearne jednačine. Više proizvođača je tokom istorije ovog formata pokušalo da osvoji tle na malom ostrvu i spoji vrhunski zvuk i vrhunski konfor. Malo ih je uspelo, mislim da je Nakamichi Dragon jedan od onih koji su se nastanili za stalno.

Posebno interesantno jeste spajanje tehnologije troglavih dekova i autoreversne funkcije. Sem Nakamichi Dragona i RX505, manje/više svi troglavi autorevers dekovi radili su na isti ili sličan način, ali to ne znači da nije bilo bitnih razlika između njih. Pored Teac-a 999 i Akai-ja GXR99, kao i JVC-a DD-V9, kod nas je, svakako, najpoznatiji Pioneer CT-9R. No, ova priča govori o Teac-u R-919X, prilično interesantnom uređaju.

Teac je krenuo sa jednom veoma dobrom idejom: napraviće kvalitetan monodirekcionalni dek, a zatim će ponuditi i njegovu autoreversnu verziju. Tako smo dobili dva brata blizanca: V-970X i R-919X. Sličnost je tolika da oni dele čak i servisno uputstvo. Model R-919X se proizvodio od 1987. do 1992. godine i koštao je dobrih 600 funti.

Teac R-919X nije mnogo dubok, niti visok. Sa leve strane ide kaseta koju dočekuje mehanizam sa dva zamajca, pogonjenih preko remena od strane DC motora. U jednom momentu samo jedan zamajac pokreće traku, dok se drugi okreće slobodno. Glave za reprodukciju i snimanje se rotiraju, a Teac navodi da koristi Double Acculign Rotating Head System čija je funkcija geometrijska stabilnost glave u odnosu na traku, a što je jedan od najvećih problema skoro svih autoreversnih kaset dekova, a o samom sistemu je veoma teško naći više podataka.

Komande su desno, kao i veliki multifunkcionalni displej. Pikovi su veoma lepo urađeni, a brojač ima numerički režim rada kao i onaj u realnom vremenu, ali on ne funkcioniše tokom premotavanja. Od egzotičnijih komandi tu su pretraživanje pesama (do petnaest unapred ili unazad) ali i direktan pristup određenoj numeri snimljenoj na traci – dek prvo premotava kasetu na pocetak a zatim kreće u “brojanje” numera dok ne stigne do željene. Tu je i intro funkcija koja reprodukuje u kraćem vremenskom intervalu (oko desetak sekundi) svaku od numera na traci, dok se ne naiđe na željenu. Veoma je korisna i funkcija Blank Scan: u slučaju da se naiđe na tišinu dužu od deset sekundi, dek počinje da premotava traku unapred, do pozicije prve sledeće numere. Ovo je korisno na kraju kasete, kada često postoji par minuta slobodnog prostora na kojem nije snimljen muzički materijal.

Redukcija šuma je ponuđena u obliku neizbežnih Dolby B i C sistema, ali tu je i dBX, što je sjajno. Funkcionalnost je, dakle, odlična, no ima jedna ružna stvar: tasteri su precizno napravljeni ali tako glupavo škripe prilikom pritiska, kao da se radi o najgorem hongkoškom izdanku iz tih godina. A cena deka je bila 600 funti ili 1.500 nemačkih maraka!

Krajnja desna strana rezervisana je za kontrole snimanja. Umereno veliko master dugme poseduje dve „bebice“ sa desne strane kojima se podešava početna vrednost jačine snimka. Sa leve strane je jednako mali potenciometar za jačinu zvuka. Osećaj na svima njima je sjajan: dobro dampirani, deluju veoma „masno“ pod prstima.

Na vrhu su čak četiri jednako mala potenciometra, pogađate, za kalibraciju. Milina, ovakav sistem je redak i na vrhunskim monodirekcionim troglavašuma. Teac R-919X podešava osetljivost i bias za svaki kanal, pomoću ugrađenih oscilatora. Sjajno! Interesantno je da se kalibracija može vršiti samo kada se dek kreće u jednom, “glavnom” smeru. Ne znam razlog ovome, ali mi na pamet pada da autoreversni dekovi imaju različit odnos zavijanja i podrhtavanja, zavisno u kom smeru se kreću (ukoliko nemaju dva nezavisna capstan motora kao malopre pomenuti Dragon), pa je to možda razlog.

Prelaz na izvor ili traku (Tape/Source monitor) je elektronski i neće početi da prekida vremenom. Na kraju, postoji i funkcija CD Level Check, namenjena podešavanju nivoa snimka zavisno od pikova pri reprodukciji sa CD plejera, ali samo onih koji pri brzom premotavanju ne isključuju izlaz, te se pesma čuje kao da je peva Paja Patak.

Iznutra

Teac R-919X poseduje klasičnu Teac-ovu mehaniku tog doba namenjenu ugradnji u bolje dekove. Bazirana je na remenskom pogonu i ima dva srednje masivna zamajca koji se rotiraju u kontrasmeru. Drugi motor je zadužen za premotavnje/namotavanje i koristi idler. Treći je servo i opslužuje mehaniku. Mehanizam je relativno klasične konstrukcije nije tako sofisticiran kao na Pioneer CT-9R i CT-90R dekovima, ali očigledno efikasno odoleva zubu vremena (za razliku od Pioneer-a).

Posebno se izdvaja vertikalna štampana ploča sa poznatim AN6291 integrisanim kolima, namenjenim radu dBX sistema redukcije šuma.

Sam dek je pedantno izrađen, sa relativno malo ožičenja. Bias se može interno podesiti preko par trimera koji su zajednički za normal i hrom traku, a za metal trake postoje dva dodatna, posebna trimera.

Autorevers sistem se bazira na optičkom okidaču: pre nego što naiđe providni deo trake, dek okrene glavu i time skraćuje vreme čekanja. Ovo je posebno korisno pri snimanju, jer prekida praktično ni nema i Teac R-919X nastavlja snimanje na B strani kasete skoro momentalno.

Zvuk

Stabilnost mehanizma i glava kod ovog Teac-a nije problem: autokalibracija je lako vršena čak i kada su u pitanju bile očajne trake kao Intersound. Pomeraji trimera su bili praktično minimalni i opšti utisak je odličan – kalibracija i stabilnost putanje trake su sjajne.

Zasluga solidne mehanike se oseti i na području reprodukcije zvuka. Snimci drugih dekova, kao i njegovi sopstveni, tokom celog trajanja kasete održavaju dobar azimut i zvuče solidno.

Nekog posebnog zamućenja na celom spektru frekvenci nema, te ovaj dek svira čisto i jasno kada reprodukuje svoje ili tuđe snimke. Pri procesu snimanja oseća se malo naglašavanje visokih tonova koji imaju solidnu detaljnost ali ipak pomalo iskaču iz okoline više nego što bi trebalo, a to je posledica načina implementacije HX Pro sistema.

Donji deo ekstrema je mek, solidno definisan ali u isto vreme zaokrugljen te deluje loptasto i ne ide do dna, kako bismo očekivali od vrhunskog deka. Ono što smeta jeste i jedan određeni nivo kompresije koji se javlja na ovom deku, prvenstveno u području srednjih tonova, kao i gornjem delu bas spektra, te se dobija utisak spljoštenosti zvučne slike i određenog gubitka dinamike. Nije R-919X loš dek, samo se u to vreme u njegovoj klasi cene očekivalo više.

Zaključak

Teac R-919X je veoma interesantan dek, sa dobro osmišljenim i vrlo korisnim opcijama. Kvalitet mehanizma, potenciometara i prekidača je odličan, vidi se da se proizvođač trudio. Mene je nervirao jevtin osećaj kada se taster pritisne, mada se vidi da je u pitanju kvalitetna, ali neodgovarajuća plastika. Sa druge strane, svi potenciometri su odlični pod prstima i laki za korišćenje, a sam proces snimanja ili reprodukcije na ovom deku je prava milina.

Za prosečnog ljubitelja dekova, on može biti Meka jer je pouzdan, a i solidno reprodukuje i snima. Za zadrte dekofile R-919X nije rešenje kao prvi dek u sistemu, jer sonično ne dostiže troglave mašine bez autoreversa u sopstvenoj klasi cene.

Comments are closed.