Author's Description:

Odmah da kažem da naslov nije u potpunosti tačan: uz V-6030S ide i top model V-8030S. Međutim, još od serije V-7000/5000 razlike između dva deka iz top ponude ovog proizvođača su minorne: ista elektronika, 99% iste funkcije, samo je razlika u glavnom motoru – direktni kod top modela, običan DC sa četkicama i kolektorom kod sledećeg u ponudi. Isto je i ovde.

Lično, nikada mi nije bilo jasno čemu Teac duguje toliku popularnost. Oprostite mi ako grešim, Teac je dobra firma, ali bilo je i drugih. Poznat je po magnetofonima, dekovima, DAT-ovima i CD plejerima. Sećam se da sam pre dosta godina VRDS-10 plejer, trenutno se vrti jedan u oglasima za meni suludih 600 EUR (ja sam svoj platio 300 pre nekih 15 godina, od prvog vlasnika, pa sada vidite koliko su cene poludele…). Užasno sam bio razočaran zvukom: umesto vrhunskog to je bila samo viša klasa sa nekim bezveznim karakterom koji je toliko (samo)hvaljeni TDA1547 DAC (pozatiji kao DAC7) znao da pruži u Teac-ovoj implementaciji… ali ovo nije priča o njemu, možda neki drugi put.

Tascam DAT mašine koje sam imao prilike da sretnem bile su vrlo solidne, ali sa mehanikom koja mi je delovala malo komplikovano, posebno za profi uređaje.

Čak ni Tascam dekovi nisu bogzna šta po kvalitetu izrade i ne mogu se meriti sa jednim Studer-om.

Sam Teac je imao dosta dobrih modela: V-970X, R-919X, V1-RX, V2… nije da nisu, neki od njih su bili odlični. Korektan transport, često sjajan dizajn, dobra elektronika. Ali, Sony mi je, na primer, delovao uvek poštenije i uz više truda napravljen. Teac je bio negde između Sony-ja i Technics-a koji je izgledao kao da je merio koliko ih košta centimetar više ili manje kabla za struju. Govorim o periodu posle 1980. godine kada je japanski jen ojačao, pre toga je Technics bio primer.

Iz ove priče moram da izuzmem Teac Z seriju i Teac C1: ako jedan Z5000 spada u prelaz između visoke i najviše klase (mogli bismo koristiti otrcani „high end“ izraz), onda Z6000 i još neverovatniji Z7000 svakako spadaju u ovu, najvišu, kategoriju. Na njima se zaista nije štedelo. Možemo da diskutijemo da li je nešto moglo biti drugačije odrađeno, ali da li se štedelo – to ne možemo. No, i o njima nekom drugom prilikom.

Devedeste su pokrenule sunovrat kompakt kasete, čijih smo zombi pokreta svedoci danas dok viđamo uzdizanje ovog formata iz nekih čudnih, valjda nostalgičnih razloga, dovodeći cene malog ostatka preživelih dekova u svet sumanutih vrednosti. Sredinom te decenije proizvođači su nastavili da prave uređaje kojih bi se samo deset godina ranije verovatno stideli, a pre dvadeset bi verovatno momentalno otpustili kompletan dizajnerski tim. Top modeli su postali nekadašnji pripadnici srednje ili više klase, bez truda da se nešto postigne. Izuzetak je bio Pioneer modelom CT95, ali i Teac V-8030S i 6030S su pomalo istrčali iz vrste. Sony je nastavio sigurnim razvojem serije 7xxES, koju je prekrstio u model KA3ES, a malo ogoljena verzija nazvana je KA6ES i mogla se naći u Evropi. Za retke srećnike u Japanu i SAD-u tu su bili i KA5ES i KA7ES, napravljeni po standardu starih snažnih vojnika ove kompanije, dakle fenomenalno. I Aiwa je izbacila modele 9000 i 7000, izvanredno dizajnirane i solidno napravljene sa integrisanim, u to vreme solidnim DAC-om.

Model Teac V-6030S pojavio se 1994. godine i koštao je oko 1.650 DEM što iznosi oko 825 EUR, a to je bila respektabilna cena za jedan dek, posebno u doba kada su dinosaurusi izumirali. Teac je, kao i mnogo puta pre toga, dizajnerski posao odradio savršeno i napravio jedan od najlepših dekova ikada. Fore su preuzete od Tascam-a, njihovog profi odeljenja: neko se genijalno setio da ukrsti nežno zlatnu matiranu boju sa kozmetičkim detaljima, ali i tasterima osvetljenim i dizajniranim kao na profi uređajima

Prvo što upada u oči je potenciometar za nivo ulaznog signala koji je izuzetan, ponovo oslanjajući se na rešenja kakva je Tascam već imao kod dekova i DAT mašina. Pomenuti je komad metala i kod V-6030S je odlično dampiran, bez aksijalnog zazora bilo gde – probajte samo gomilu današnjih (i od pre 10 godina) pojačala koja izgledaju kao da ih može pregaziti voz bez ikakve štete po njih, a kada im prodrmate potenciometar pomislite kako će sam otpasti pred vašim očima. Na potenciometru V-6030S ucrtana je precizna skala u decibelima i daleko je najpraktičnija koju sam video: ako vam signal stiže do +5 dB na pikovima a vi biste da ne ide preko +3… nikakav problem, smanjite signal za 2 dB na potenciometru i nemate šta da brinete. Dakle, ne morate buljiti u pikove dok okrećete kontrolu nivoa snimka.

Situacija nije takva sa balans potenciometrom: od oba (glavnog i balans) idu dugačke šipke koje prenose silu skroz do zadnjeg dela deka, kako bi elementi bili što bliže ulazu i smanjili putanju signala. Balans sistem je napravljen tako da, konstrukcijski, ostavlja određeni zazor što deluje  loše kada ga koristite – srećom on se ne koristi baš svaki put.

Neke od komandi su, po meni, malo razbacane i grupisao bih ih drugačije, ali to je stvar ukusa. Dugmad za uključenje i izbacivanje kasete su ravni sa prednjom pločom i napravljena kao ni na jednom drugom deku kojeg sam imao prilike da sretnem. No, to je manje bitno: sami tasteri logičkih komandi su dosta tvrdi, daleko više nego što bi se očekivalo… mogli su malo mekše da ih naprave. Upada u o;i stari problem kod Teac dekova: plastika škripi pri korišćenju, ovde minimalno, ali to im je boljka. Modeli V-970 i R-919 deluju jako jevtino zbog toga, iako nisu.

Kalibracija je, još od davnih dana, kod Teac-a bivala pošteno odrađena i ovde obuhvata osetljivost i bias za svaki kanal posebno, potpomognuto signal generatorom i prikazom na displeju. Pomenute kontrole su prilično nežne i na nekim kasetama ih potrebno prilično pomeriti u jednu ili drugu stranu. Dolby je prisutan preko B, C i S sistema, ali HX Pro se ne može isključiti. Inače. V-6030/8030S nisu prvi Teac dekovi koji su imali Dolby S, to je bio V-8000S.

Displej je odličan, kao i onaj na seriji V-5000/7000, veoma informativan i koristan. Može se isključiti preko daljinskog (lično nikada nisam posebno cenio tu opciju), ali ima i ispis margine koja je postignuta pri snimanju – kao što su to, deset godina ranije, činili JVC dekovi. Pomenuta opcija je sjajno pomagalo.

Iznutra

Nažalost, slike otvorenog deka neću sada objaviti – jer ga nisam ni otvorio. Vidim da je malo korišćen, a bio sam radoznao da mu čujem zvuk i kako radi, pa sam osnovni servis ostavio za kasnije. Odradio sam samo osnovni set merenja koja obično radim i video da mu treba malo podesiti reference tonskih generatora jer sam bolji rezultat dobio podešavanjem biasa na uho, nego preko sistema kalibracije. Razlike su male, ali za mene uočljive. Da nastavim…

Zanimljivo je da najveći broj šrafova na kućištu pripada inbus tipu i generalno je sve napravljeno vrlo pošteno za jedan dek.

Transport je već mnogo puta viđeni Sankyo, potpuno isti kao na Yamaha-i KX-1200 i Nakamichi Cassette Deck 1 i CR3 uređajima na primer, s dodatkom četvrtog motora za otvaranje i zatvaranje vrata. Sam transport je baziran na DC motoru koji pogoni dva masivna zamajca, dok drugi motor namotava traku preko zupčanika. Za levi točkić je povezan, preko male gumice, podesivi sistem zatezača trake. Treći motor je servo za opsluživanje mehanike. U to vreme ovakav transport je bio najbolji koji se mogao naći, uz Sony-jev TCM200D iz ES serije dekova.

Elektronika se razlikuje u odnosu na prethodne modele:  kolo pojačavača signala sa glava se bazira na operacionom 4570 koje bi danas možda moglo biti zamenjeno i nečim kvalitetnijim. Potom sledi Sony kolo CXA1563S, Dolby B/C kolo sa sopstvenim operacionim pojačavačem, žao mi je što nema opcije da se preskoči, neki JVC i Yamaha dekovi i to imaju. Ovde dalje ide i Dolby S kolo, Sony CXA1417B, a potom omraženi preklopnik 4066 (može se unaprediti, srećom) i direktni izlaz na činčeve. Slušalice imaju svoj mali operacioni pojačavač – klasični 4558D. Dakle. interesantno je da je konstrukcija pojačala za reprodukciju prilično jednostavna, bez izdvojenog diferencijalnog pojačala na ulazu itd. Verovatno je veliki broj funkcija preuzelo upravo pomenuto Dolby B/C kolo.

Kolo za snimanje je slično bazirano: nema ulaznog bafera već se direktno ide na Dolby B/C i S kola istog tipa. Štaviše, nema nijednog zasebnog operacionog pojačavača u liniji snimanja, jer Dolby kola na ulazu rade taj posao. Takođe, samo pojačalo za snimanje nije diskretno niti je bazirano na klasičnim kolima, već koristi specijalizovano rešenje, Sony CXA1198AP. Pomenuto je ekvilajzer/pojačavač snimanja razvijeno za analogne rekordere i prilično je kompleksno za pomenutu primenu. Poseduje šest parametara (da ne idem isuviše duboko u tehnikalije) koji se podešavaju vrednostima spoljnih otpornika. Da dodam i da nije Teac jedini koji je koristio ovakvo rešenje, Technics je još od modela 747 i sličnih stavljao specijalizovana Matsushita kola u svoje dekove. No, primena ovakvih komponenti ne mora doneti uvek poboljšanja u odnosu na stara rešenja, niti je to mantra koju treba ponavljati. Mnogo puta proizvođači naprave nešto jer je „dovoljno dobro“ a jevtinije za implementaciju, lakše za podešavanje, možda i dugotrajnije, ali ne obavezno i zvučno bolje.

Zvuk TEAC-a V-6030S

Interesantno je da su neki ljudi čije mišljenje veoma cenim rekli kako V-8030/6030S mogu služiti samo kao ukras, ali ako želite dobar dek onda treba gledati drugde. Pomenuto je izneseno i od strane poznavalaca na poznatom tapeheads.net sajtu. Zbog toga sam godinama odbijao da dam novac za neki od dva pomenuta uređaja, ali kada je moj drugar Vlada Kmezić rešio da ga proda (hvala Vlado!!!) nisam mogao da odolim.

Iskreno, nisam očekivao bogzna šta. I pogrešio sam. Ne znam da li se radi o jednom primerku, da li su drugi bili lošiji, da li postoje neke razlike tokom proizvodnje pojedinih serija ili su, jednostavno, prisutne različite preferencije po pitanju zvuka, što nije isključeno.

Teac V6030S definitivno ne zvuči kao stara garda dekova: Nakovi 680ZX, 580M, više je bliži novoj generaciji kao što je Cassette Deck 1. Ne zvuči ni svetlo kao Yamaha modeli KX670 i 690, niti je to karakter Sony ES dekova. Opet se razlikuje i od modela iz sopstvene kuce – V-5000 i 7000, Z5000/6000/7000. Nisam ove dekove nabrajao da ispadne kako sam pametan ili sam ih, jelte, slušao pa sada znam što neko drugi ne zna. Suština je drugačija: V-6030S je potpuno specifičnog karaktera. Možda mu je najbliži po zvuku Tascam 122 Mk3, što možda i ne bi bilo čudno, ali za mene V-6030S zvuči osetno bolje od pomenutog, posebno u dinamici i mikrodetaljima visokih tonova. Bacio sam brz pogled na shemu Tascam-a 122 Mk3 i video da se znatno razlikuje od ove kod V-6030S, posebno u primeni tipova IC kola.

Da nastavim o zvuku: upravo ti detalji, neutralni i potpuno nezamućeni, a opet neistaknuti kako to rade mnogi drugi dekovi sa HX Pro sistemom čine jednu od okosnica zvučne scene koju V-6030S kreira kao retko koji kaset dek. Reprodukcija je čista toliko da pomislite kako se ne radi o deku, ali nikako sterilna i odlično je ukomponovana.

Sredina je puna dinamike i detaljna jednako kao i gornji ekstrem, a ljudski glas zvuči zaista dobro i pošteno. Bas je specifičan i neće se dopasti svakome: ima telo, ima udarac, ima definiciju ali je nešto tvrđi nego što bi mnogi voleli te možda neće biti po njihovom ukusu. Teac, jednostavno, drži jasnu kontrolu cele zvučne slike i ne ispušta je nijednog momenta, bez muljanja, sakrivanja ali i bez dodate topline koju bi ljubitelji starih modela možda voleli. Ovo je dek za digitalno doba, ali ostaje da probam kako snima sa ploča, a mislim da neću biti razočaran jer je neutralan ali i ne previše svetao.

Za mene, nakon velikog broja kaset dekova koji su svirali slično u smislu kvalitetnog zvuka, a neki se razlikovali bukvalno u nijansama, V-6030S je vrlo zanimljivo otkriće: on ne zvuči kao kaset dek, ne zvuči ni kao stari monstrumi. On je specifičan: svež, prozračan, definisan ali donekle specifičan na basu i meni se zvukom veoma dopao.

Za kraj

Lično, mislim da su primena i sam način primene specijalizovanih Sony kola u deku dali poseban pečat zvuku, po meni je to bio čist pogodak. Ako bih poredio V-6030S i drugi odličan „Dolby S“ dek Yamaha-u KX-690, za moj ukus Teac bi jasno prevagnuo boljom dinamikom i harmonijom zvučne slike, kao i scenom, a verujte mi da Yamaha-u nije lako pobediti na ovim poljima.

Ukoliko niste ljubitelji dekova starog kova, TEAC V-6030S bi mogao biti rešenje do kraja života. Ili V-8030S.

Comments are closed.