Author's Description:

Japanski TEAC zauzima značajno mesto u istoriji mašina koje su zapisivale zvuk na magnetnu traku. Zajedno sa svojim profesionalnim odeljenjem „TASCAM“ kreirao je ogroman broj uređaja od kojih su neki postali ikone audio tehnike.

Kompanija je osnovana posle II svetskog rata, 1953. godine, od strane braće Tani. Prvobitno se zvala Tokyo Television Acoustic Company, da bi se 1964. godine ujedinila sa Tokyo Electro-Acoustic Company i tada je i prihvaćeno zajedničko ime TEAC, od prvih slova imena druge kompanije. Kompanija danas ima četiri podružnice: TEAC Consumer Electronics, TASCAM, ESOTERIC i TEAC Data Storage and Disk Publishing Products.

Nije TEAC poznat samo po magnetnim rekorderima, pravili su i doooobre CD plejere, a njihovi CD-ROM čitači i rezači su tokom 90-ih i kasnije bili pojam kvaliteta.

Što se kaset dekova tiče… nikada nisam bio neki ljubitelj TEAC-a, mada mi je model Z6000, priznajem, omiljeni u kolekciji. Zbog čega? Pa nekako mi se činilo da su često štedeli, na mehaničkoj izradi i opcijama. Možda i nije bilo tako, možda samo nisu preterivali kao drugi. Kada su rešili da zaista naprave statement dekove, dizajnirali su Z seriju, posebno modele Z7000 i 6000.

Tokom osamdesetih godina došlo je do krize na tržištu tako što je, prelaskom u novu dekadu posle 70-ih, japanski jen ojačao i njihovi uređaji su postali skuplji za proizvodnju. Kompanije su odgovorile štednjom tamo gde su mogle i smele, a nekada i tamo gde nisu. Čvrsta metalna kućišta su postala tanja, a plastika je zamenila metal tamo gde se moglo, a to je često značilo svuda.

TEAC V-770 je pravi proizvod tog vremena: dek koji su pokušali da naprave da bude i malo i mnogo. Objasniću kasnije.

Jedan od pandana bio mu je Technics RS-M253X. Iste cene, izdržljivog ali komplikovanog mehanizma, sa lepim displejom i dBX-om. Pružao je više opcija, a i, ruku na srce, bio lepši, za isti novac, samo par godina ranije.

Iznad modela V-770 je u početku (1986. godine) postojao samo jedan drugi model – V-850X, a kasnije je uplovila nova perjanica – V-900X, mada je on začetnik nove serije TEAC dekova, te bismo mogli reći da je V-770 bio ipak drugi u ponudi od dva troglava deka koje je kompanija proizvodila 1986.

Da krenem sa opisom: kućište V-770 je dosta čvrsto i metalno je (sem prednje ploče), za razliku od, na primer, Technics dekova koji su već prešli na plastiku. Ploča koja pokriva donji deo elektronike se može skinuti i time pristupiti komponentama.

Za razliku od navedenog, prednja ploča je majstorski odrađena u stilu mešavine plastike i metala: ona je potpuno plastična, sa tankim metalnim limovima koji prekrivaju pomoćne komande i tastere Play i Stop. Nosač kasete je potpuno plastičan i sasvim običan, dovoljno čvrst ali ipak običan. Kompanija je na dizajnu ovih delove uštedela dosta metala, što znači i novca.

I komande su manje-više standardne, uz par dodataka: postoji varijabilni bias, intro check (pušta svaku numeru po malo dok ga ne zaustavite) kao i CPS (Computomatic Program Search) i CDS (Computomatic Direct Selection) – u stvari obično pretraživanje numera, samo su tada voleli da uacuju „Computomatic…“ da bi se znalo kako iza toga stoji nekakav računar, kao što bi danas obavezno naglasili da se radi o AI sistemu, a pre nekoliko godina o fuzzy logici – bilo bi poboljšanja, svakako, u odnosu na Computomatic sistem ali do kog nivoa, to je diskutabilno.

Dek, takođe, može da ponavlja i deo trake (blok). Brojač je klasičan digitalni, koji izbroji oko 2.400 obrtaja tokom jedne strane C60 kasete, dakle dobre je rezolucije. Drugi mod rada je real time, ali on funkcioniše kao časovnik tokom reprodukcije i snimanja, ali ne i premotavanja, tako da je poluupotrebljiv.

Monitoring se prebacuje elektronski, pa je jedna od tačaka gde se ovaj dek može unaprediti izmena postojećeg 4066 switch kola nečim boljim, recimo MAX4066.

Displej je dosta sitan, mogli su malo lepše da ga odrade imajući u vidu cenu deka, umesto što su trpali opcije koje je verovatno retko ko aktivno koristio. Veoma, veoma je sličan onom kod odličnog dvokasetaša TEAC W-990RX. Nije tako lep kao kod Technics dekova tog doba, ali je upotrebljiv. Po meni, najveća mana mu je što nema zadržavanje pikova i prava je šteta da tu opciju nisu ugradili.

Nivo snimka se podešava uz pomoć dva klizeća potenciometra, što je rešenje koje ne volim, ali to je stvar ličnog ukusa. Rade posao, u svakom slučaju.

Ono po čemu je TEAC V-770 jedinstven jeste da je prvi dek kompanije koji je inkorporirao u sebi HX Pro sistem – kolo za dinamički bias koje je razvio Bang&Olufsen,  a kasnije ga predstavio tržištu zajedno sa Dolby Labs. Headroom Extension (HX) Pro je postao kasnije de facto standard kod svih dekova. Kod V-770 se on ne može isključiti (šteta, za nas koji volimo da se igramo).

Pozadina odeljka kasete ima LE diodu koja osvetljava kasetu – kako se to nekada lepo radilo, a kasnije štedelo.

Nosač kasete ne poseduje nikakve stabilizatore niti dampere, to se tada nije ni ugrađivalo, napravljen je od solidne plastike i čvrst je ali generalno nije nešto što će vas oboriti s nogu. Otvaranje vrata je uz pomoć motora mehanike – retka i lepa opcija. To znači da se vrata otključavaju uz pomoć motora, zatim ih napolje gura opruga (a ne motor), dok je zatvaranje ručno.

Unutrašnjost

TEAC V-770 je vrlo jednostavno koncipiran: tu je glavna audio ploča i vertikalna za prednju ploču uključujući displej. Sve je veoma uredno, ožičenje je dobro odrađeno za to vreme, bez komplikovanja. Postoji dodatna pločica za taster za izbacivanje kasete – kao što rekoh, V-770 koristi motor assisted izbacivanje kasete, preteču motorizovanog otvaranja/zatvaranja vrata kaset deka. Pri demontaži mehanizma mora se paziti na provodnike koji idu ka pločici tastera, a istovremeno su uz njih i oni za napajanje LED-ovke u odeljku kasete koja se ne može demontirati.

Moram reći da je dek odrađen sjajno po pitanju pristupačnosti: do trimera za brzinu može se lako doći, a zamena oba remena koja poseduje se može odraditi bez demontaže mehanizma – milina. No, čak i samu uklanjanje transporta nije ni malo komplikovano, nakon skidanja gornjeg i donjeg poklopca odvrnu se četiri zavrtnja i mehanizam se može izbaciti napolje (nakon isključenja konektora i sečenja dve vezice). Ovo je neophodno ukoliko se menjaju roler i/ili idler, na primer.

Pravi biser ovog deka je njegov transport. Veličina zamajca i njegova masa su veoma poštene za dekove 90-ih. Sam mehanizam se primenjivao u više generacija TEAC dekova, u različitim iteracijama od kojih su neke bile sa direktnim pogonom, druge i sa dva zamajca, a najkompleksnija verzija je bila na Z6000/7000 dekovima i sadržala je čak tri DD motora, plus još jedan za mehaniku.

TEAC V-770 ima jednostavniju verziju od Z5000/6000/7000 i ona veoma podseća na one koje su se koristile na kasnijim V-800X a bazirana je na običnom DC motoru, reel motoru i pomoćnom motoru mehanike. Kao što sam rekao, održavanje je veoma jednostavno.

Jedino što bih voleo da je drugačije, jeste sistem zatezanja trake putem glave za brisanje i osovine sa filcom, po meni najprimitivniji koji postoji i sa najvećim manama. Sam filc je teško naći, ali se problem zamene može rešiti uz malo truda. Na ovom V-770 filc je bio u dobrom stanju i nisam ga menjao.

Transport o kojem govorim je pouzdan, tih, evo i slika koje ilustruju kakav je odnos samih zamajaca na novijim dekovima sa ALPS mehanikom (Denon DRM-650S, NAD 613, Akai DX49, razne Yamaha-e i Pioner-i itd. itd.). Masa zamajca može dosta uticati na performanse zavijanja i podrhtavanja u slučajevima da je kaseta lošijeg kvaliteta ili je pohabana od korišćenja.

Popravka

Dek je preuzet kao neispravan, bez mogućnosti pokretanja komandi transporta, uključujući i otvaranje vrata. Bila je primetna prašina, posledica stajanja, kao i potreba za temeljnim čišćenjem.

Nakon otvaranja uređaja ustanovio sam da su se oba remena istopila i to je zahtevalo čišćenje ne samo remenica već i kablova, plastike, metalnih delova i svega u dometu što rastopljeni deovi remena mogu da pogode (ili gumene smese koju slučajno prenesete rukama), tako da mi je to oduzelo dosta vremena.

Roler i idler su već bili ostarili i morao sam da ih zamenim. Začudo, sama mehanika je imala relativno mali radni staž, pa sam podmazao reel-ove („točkiće“), osovine sva tri motora i novi roler. Isto sam učinio i sa tonskom osovinom, pre toga očistio ležajeve. Glave sam detaljno očistio više puta, kao i filc za zatezanje trake. Rasklopio sam i tzv. selektor svič (ili mode svitch, kako želite), očistio staru mast koja je delovala sasvim pristojno i stavio novu. Ovaj preklopnik je pozlaćen i po njemu se kreću pozlaćeni kontakti, tako da je održavanje minimalno, iako je on otvorenog tipa.

Zamena idlera, koji ima izuzetno važnu funkciju, je bila problematična – nigde nisam mogao da nađem original, pa čak ni idler koji bih prilagodio – naručio sam najmanje koje sam našao na lokalnom tržištu i nije vredelo. Imao sam više rešenja, jedno od njih je moglo da bude da pokušam da ga napravim od rolera. Dimenzije idlera su zaista malene, najmanje koje sam ikada video: spoljašnji prečnik mu je 10.0, a unutrašnji 5.7 mm. Na kraju sam ga napravio od gumica-dihtunga koje sam imao pri ruci. Rezultat je savršen, idler radi savršeno. Doduše, on se sastoji iz dva dela i manje je gazne površine te verovatno neće trajati koliko i originalni, ali bar može da se nađe na svakoj trafici.

Interesantno je da V-770 nema otvora za hlađenje, a unutar njega greju se malo dva stabilizatora i dosta više kolo koje je drajver reel motora. Ali sve to malo utiče na samo grejanje uređaja. Zbog toga je prodor prašine u njega minimalan i uglavnom sa prednje strane. Bez obzira na to, skoro 30 godina je… skoro 30 godina. Zbog toga sam oprao kompletnu elektroniku izuzev prednje ploče i pločice tastera za otvaranje vrata – njih sam očistio jer bi pranje bespovratno oštetilo funkcionalnost tastera.

Nakon toga, bacio sam se na prednju ploču: vrata su se otvarala prebrzo, pa sam i to sredio, u ovom slučaju slabljenjem opruge koja gura vrata, kako bi se primenjivala manja sila. Mehanizam za damping (nekada ga proizvođači zovu „hidraulika“ što nema veze sa njom) ne može da se reguliše na ovom deku, pa je podešavanje opruge bilo jedino rešenje koje mi je palo na pamet.

Pored toga, dugme za tape/source nije funkcionisalo kako je predviđeno, metalni deo je zapinjao o delić plastike koji je ostao nakon livenja, te sam i to popravio. Pored čišćenja i podmazivanja potenciometara, demontirao sam i rasklopio, dodatno oprao i podmazao mehanizam klizećih dugmadi potenciometara, kako bi se lepo kretali bez sile i zapinjanja, uz fini osećaj.

Kada sam spojio mehanizam i elektroniku, sve je proradilo u mehaničkom smislu, ali sam umesto izabranog, stavio još bolji roler jer nisam bio zadovoljan kvalitetom ovog prvog. Nakon provere geometrije glava snimak je bio mutan, posebno na levom kanalu – pogled na glave je prikazivao nekakvu patinu po površini. Za ovo sam izabrao poliranje, jer su glave bile čiste i očigledno je došlo do patiniranja tokom vremena ili je naneto nešto na šta rastvarači pri čišćenju nisu imali uticaja. Nakon poliranja obe glave (za snimanje i reprodukciju), rezultat je bio zaista dobar u smislu zvuka koji se sada dobio visoke tonove.

Dakle, dosta je bilo posla oko ovog dekića, otprilike sam uložio oko 25 časova rada, uključujući i višestruka merenja performansi.

Zvuk

Jedna od najboljih osobina V-770 je njegov zvuk: dinamičan i precizan, pun finesa na gornjem delu opsega, sa solidnim basom i udarcem na donjem. S vremena na vreme zaista fascinira tačnošću i ivicama tonova u gornjem delu. Merenjem, dobio sam rezultat identičan za oba kanala: na delu između 1 KHz i 10 KHz postoji blago ulegnuće od oko 1-1.5 db, što može rezultirati malo povučenim srednjim tonovima i utisku kako V-770 ne reprodukuje muziku direktno u lice slušaoca, posebno u odnosu na novije dekove koji su kristalno čisti. TEAC V-770 nije toliko čist i savršen, ali je neodoljivo šarmantan, sa mekim tonovima i prirodnom reprodukcijom, na koju se nadovezuju ovaj put veoma čisti ali ne i reski visoki – HX Pro odlično obavlja posao u ovom slučaju.

Ako bih želeo da jednom rečju opišem njegovu reprodukciju, rekao bih: stabilnost. Takav utisak odaje.

Zaključak

Činjenica je da je TEAC malo eksperimentisao sa opcijama i dizajnom V-770. Uspeh je delimičan, ja bih voleo veći displej čak i po cenu veličine komandi. No, na ovom deku je sve upotrebljivo, nije savršeno, nije čak ni sjajno, ali je dobro.

Mehanizam je odličan i trajan, lak za održavanje (sem idlera) i pristupačan, sve je uredno.

No, najbitnije je da V-770 ima zvuk koji, po meni, staje rame uz rame ili je bolji od velikog broja konkurenata i to mu je najbitnija osobina. Zbog toga i niske cene na današnjem tržištu, ima preporuku sa moje strane.

Comments are closed.