Author's Description:

Piše: Zoran Karapandžić

Teac je ime kojem nije potrebno posebno predstavljanje u krugu audiofila. Stara japanska marka, Teac Corporation, uspela je da preživi sve bure i talase koji su do danasnjih dana pokušavali da ugroze trziste HiFi-ja. Teac je poznato ime kako u svetu audio tehnike, tako i pod trgovačkim imenom Tascam u svetu profesionalaca.

Ukoliko posmatramo samo robnu marku pod nazivom Teac, istina je da je ova kompanija proizvodila mnoge komponente za HiFi, ali su zaista ostali upamćeni po magnetofonima, kasetofonima, CD plejerima (uključujući i transporte/konvertere) i nekim mini linijama (Reference, na primer). Nekako mi se čini da su ostale komponente tu bile više da upotpune proizvodni program nego da zaista osujete konkurenciju – slično kao i Aiwa. Bilo je tu i dobrih, na primer, pojačala, ali je sve to kratkog daha.
Sto se dekova tiče, Teac je istoriju tih uređaja obeležio zlatnim slovima, bar se tako smatra. Počevši od čuvenog C1 pa do serije 8030/6030, uvek je bio uspešan. Iskreno, nisam baš siguran da je sve to opravdano – imao sam nekoliko Teac dekova i, sem famozne Z serije (5000/6000/7000) i C1 zaista nisam nikada naišao na Teac dek koji bi me oduševio – uvek je to bilo pitanje nekakvih  kompromisa, plastike i osrednjosti, spakovanih u lepu kutiju i uz finu reklamu.

• Troglavi dek sa Cobalt Amorphus glavama.
• Bakar bez kiseonika (LCOFC) u namotajima glave i vodovima glava-pojačalo.
• Antivibraciona konstrukcija (nosač mehanizma, vrata, kućište).
• Četvoromotorni mehanizam (vrata, servo mehanike, premotavanje i DD motor zamajca), sa dva zamajca u zatvorenoj petlji. Brzina stabilisana kvarcno.
• Pretraživanje do +/- 15 traka.
• Dolby B i C, HX Pro.
• Poluautomatska manuelna kalibracija sa ton generatorima i reperima na displeju za svaki kanal zasebno, za nivo i bias.
• Displej sa 16 segmenata sa zadržavanjem i digitalnim ispisom maksimalnog nivoa (ručni reset) u opsegu 1-12 dB.
• CD Direct ulaz.
• Daljinski upravljač.

Specifikacije:
Frekvencijski opseg: 15-18K, 15-20K i 15-21K za normal, hrom i metal trake respektivno, +/-3 dB.

• Odnos signal/šum 60 dB (metal traka, bez redukcije šuma).
• Zavijanje i podrhtavanje 0.022%
• Težina 9Kg.

Ispod haube, V7000 izgleda lepo i uredno – mehanika je oklopljena čak i sa gornje strane a elektronika je razdovjena na sekcije – levo je kontrola mehanizma i njeno napajanje a desno i u sredini je audio sekcija sa posebnim napajanjem. Nije baš kao Sony 950/970/990 serija ili Akai GX95/75 ali je sasvim OK. Sekcije na audio ploči su sjajno obeležene, kao i trimeri. Koriste se kvalitetni Matsushita elektroliti, od kojih i neki namenjeni baš za audio primenu. Ulazni potenciometri (nivo, balans) i preklopnik za CD Direct su blizu samih činčeva i oklopljeni su a  od njih do prednje pločepolu idu osovine i poluge. Mehanizam je Sankyo, sličan kao u novijim Nak dekovima i Yamaha-ma 1020/1200, Teac-u V5000, V8000S, Alpinama 85/90 itd., ali poseduje ispravljen bag sa idlerom, tj. za premotavanje/namotavanje koristi zupčanike. Ovaj mehanizam je vrlo solidan i retko se kvari a takodje je lak za tekuće održavanje.  Kućište ima dve obloge sa po četiri zavrtnja i jos pet zavrtnja odozgo na poklopcu – vrlo efikasno rešenje, mada bi poklopac mogao biti jači. Donji poklopac, nažalost, ne postoji, pa je svako eventualno servisiranje elektronike najčešće muka za sebe jer zahteva da se u potpunosti demontiraju odgovarajuće osnovne ploče deka, no to je već bio standard i kod većine ostalih proizvođača u to vreme. Uprkos tome ovo je, sve u svemu, vrlo fin i korektano odrađen uređaj, mada pomalo imam osećaj da su na nekim mestima štedeli, što nije cudo s obzirom na cenu. Sistem za kalibraciju je sjajan i vrlo precizan, ali sa nekim manama koje navodim dalje u tekstu, dok je digitalni pokazivač vršnog nivoa (peak) vrlo, vrlo koristan dodatak.

Šta je loše? Pa, na primer, potenciometar za slušalice je bedan i krcka, ali nekako radi posao. Samo pojačalo za slušalice nije tako loše, s obzirom na cenu deka. Komande  transporta su plastične i odaće relativno brzo frekventnost korišćenja uređaja. Nasuprot njima, male zlatne komande za pretragu pesama, start kalibracije itd. su od cilindricnog komada metala popriličnog prečnika – umesto da se taj metal iskoristi tamo gde treba, stavljen je tamo gde ne treba. Poklopac vrata je od plastike, teško se skida i jos teže namešta  te može doći do loma – odvratno gledajući klasu deka. Dalje, potenciometri za kalibraciju pokrivaju prilicno uzak opseg, a HX Pro se ne moze isključiti. Brojač trake je vrlo ‘glup’, ne ume da pokaže preostalo vreme do kraja a setovanje veličine trake zaboravlja po isključenju uređaja. Stvar vadi vrlo korisna RTZ (‘vrni se na nulu’ ili ‘Return To Zero’) funkcija. Da ne zaboravim, obloge deka su od neke antirezonantne plastike, ali su skroz šuplje (!), pa bi bilo lepo da se dampiraju (ko ima živaca da potroši jedno pola kile žive gume).

Kakav je zvuk? Ukupno gledano sasvim solidan, dek radi mirno i fino. Nažalost, snimci na normal trakama su ispod nivoa kakav bi trebalo da bude, fale detalji na visokim tonovima a HX Pro to pokušava lažno da sakrije, čineći magareću uslugu deku. Snimci na hrom trakama su sasvim OK, a metal nisam stigao da probam, ali verujem da zvuče još bolje. Sve je OK, detalji, prirodnost, mada bi mogla da bude i bolja, prostornost… Ali… Nekako nema topline, emocija, daleko je to od Nakamichi i Sony vrhunskih dekova… Nekako izgleda kao da je je V7000 mehanički ponavljač, kao papagaj. Zaključak je identičan kao i prošli put kada sam ga imao – ‘samo’ dek, nikako vanvremenska sprava, mada je sasvim solidan u tome što radi. Šteta.. slova V i Z su tako blizu jedno drugom a modeli V7000 i Z7000 tako daleko…

Imam neki okvirni plan da malo unapredim ovaj dekic… A dotle, evo ocena ali, malo pre toga komentar: veoma je teško dati ukupnu ocenu nekog uređaja koji se zasniva na elektromehaničkom sistemu – transport ima svoj kavalitet i trajnost, nekome je bitna funkcionalnost, nekome zvuk, a nekome oba. Paradoks je da ima dekova koji vrlo lepo sviraju ali kada jednog dana stanu, predstavljaju noćnu moru i za majstore i za vlasnika. Zbog toga sam rasčlanio ocenu na nekoliko parametara a ukupna ocena je uključivala i opšti subjektivni uredjaj o deku. Takođe, ocene su, zbog starosti ove kategorije uređaja, u apsolutnoj kategoriji – tj. poredeći ih sa najboljim dekovima, ne sa najboljim u klasi cene, te su ocene oštrije nego što bi bile u časopisima – npr. ukoliko Nakamichi Dragon ima ocenu zvuka 5, zvuk ocene 3 je i dalje vrlo dobar.

Dakle, ocene su:
– Zvuk: 3.5
– Opšti kvalitet izrade: 3.5
– Transport: 4
– Funkcionalnost: 5
– Ukupna ocena: 3.5-4

Takođe sam pomalo skeptik i za kasnije serije (8000, 6030, 8030), čitajuci testove Engleza i Nemaca, čovek zaključi da se radi o svemirskim spravama, kasniji V7010 i 8000S itd. su ocenjeni kao klasa iznad Z6000/7000 i cele plejade Nakamichi-ja. S obzirom da je V7010 faktički isti kao V7000 ta ocena nema blage veze sa stvarnošću. Isto važi i za Sony TC-KA6ES koji je kod Nemaca, po bodovima, tata za sve ostale dekove, a on predstavlja samo smršalu verziju pravih Sony velikana – posedovao sam ih sve, čak istovremeno i on ne svira ništa bolje od 990/970ES dok je po kvalitetu izrade dve kategorije ispod. Po tome ispada da su Nemci tek sa 6ES otkrili Sony dekove ili sa V7000 i kasnijim serijama Teac dekove – ili bih pre rekao da je propaganda učinila svoje.  Voleo bih da mi dopadne šaka jedan 8030 i da me ubedi kako nisam u pravu – zaista divno izgledaju.

Comments are closed.