Author's Description:

Ne bih baš mogao da kažem da je RS-M88 Yamato (japanski bojni brod iz II svetskog rata), ali nije ni mnogo daleko od toga.

Za mene lično, serija dekova RS-M75-85-88-95 je nešto najkvalitetnije što je Technics ikada napravio u polju klasičnih snimača na kompakt kasete, pored legendarnog RS-9900. Ne govorim isključivo o zvuku, mišljenja o, recimo, M95 su podeljena. Govorim o ukupnom kvalitetu izrade, opcijama i trudu da se napravi (skoro) kompletno zaokružen proizvod. Tu blizu su i RS-B100, po konstrukciji mehanike i RS-M45 i RS-M270X i još neki drugi… ali prva grupa dekova koju sam naveo je ona koju najviše cenim.

Model M88, poznat i pod nazivom M85 Mk2 je evolucioni naslednik M85 sa kojim deli mehaniku i skoro celu elektroniku, uz izmene koje ću navesti kasnije. Njegova cena je bila oko 650 dolara krajem sedamdesetih godina (M85 je koštao vrlo visokih 138.000 jena 1978. godine), što je bilo u rangu mnogih troglavih dekova.

Technics RS-M88 je tanak a veoma, veoma dubok dek – preko 42 cm. Cilj projektanata je bio da naprave uređaj niskog profila, što su i uspeli koristeći isti trik koji je kasnije iskoristio i Sony kod TC-FX7, samo je Sony tu unapredio još neke elemente (plitka glava itd.). Međutim, oba deka imaju prednju masku koja je male visine, ali deo mehanike i kućišta je ukupno viši, sa profilom koji se spušta ispod prednje ploče i deluje skriveno oku posmatrača, a nosi u sebi deo mehanike.

Raspored komandi je logičan i vrlo dobar, sa jednom sitnicom: dugme u gornjem levom uglu služi za izbacivanje kasete, dok je ono ispod za uključenje/isključenje deka. Kod praktično svih drugih dekova je obrnuto (ne kažem da je tako i bolje) i zato se, dok se ne naviknete. javljaju greške tipa da ugasite dek kada krenete da izbacujete kasetu.

M88 ima bukvalno pridodatu funkciju snimanja i reprodukcije sa metal kaseta u smislu da se metal pozicija aktivira povlačenjem dugmeta za varijabilni bias – priručno rešenje, ali tako je kako je.

Kvalitet preklopnika i transportnih tastera je odličan, pravi primer japanskog kvaliteta iz sedamdesetih. Poklopac nosača kasete je od debelog stakla, ne plastike. Držač kasete je izuzetno robustan, ali ne izlazi polako već brzo otvori vrata. Kada transport držite u ruci čini se da će trajati stotinu godina.

Displej je odličan za svoje vreme, u ovom slučaju dvobojan ali bez pik holda, no sa opcijom rada u pik i VU režimu. Poseduje i mogućnost varijabilnog osvetljenja, dva nivoa se biraju sa prednje ploče, a jači se podešava putem potenciometra sa zadnje strane, koja je, da napomenem, ukošena a priključci stoje skoro vertikalno. Ovo je zgodno kada ih priključujete ali generalno može praviti probleme.

Transport RS-M88, kao i M85, 75 itd. je baziran na odličnom direktnom motoru namenjenom povlačenju trake i dodatnom za namotavanje/premotavanje. Osnovni (capstan) motor je regulisan kvarcom u cilju stabilne brzine. Tu su i dva elektromagneta da pomognu u radu i treći koji pomera rec/play preklopnike unutar deka. Hod elektromagneta je vrlo mali i oni su veoma efikasni u svom radu, ali su i dosta bučni.

Međutim, uprkos buci, ja volim ovaj tip mehanizma – Matsushita ga je napravila kao tenk. Održavanje je minimalno: ćišćenje i podmazivanje, zamena rolera (klasičan), gumice brojača i gumice idlera (malo specifična ali da se rešiti). Kasniji model RS-M45 poseduje vrlo interesantno rešenje magnetnog kvačila na reel motoru.

Ono što mi se ne sviđa je nedostatak bilo kakvog zatezača trake – M88 ne poseduje sofisticiran Nakamichi ili Toshiba closed loop dual capstan mehanizam koji su oni ugrađivali u neke svoje dvoglave dekove. Nije prisutan ni elektromagnetni zatezač poznat sa Teac i Tascam dekova, pa čak ni filc koji su koristili mnogi (JVC, Yamaha, Braun…). Ovo dovodi do specifične pojave: ujednačenost snimka na oba kanala veoma zavisi od mehanizma kasete i njegovog kvaliteta, te su moguća manja ili, u nekim slučajevima, veća odstupanja.

Audio elektronika RS-M88 je potpuno diskretna, bez ijednog integrisanog kola, čak su i Dolby reduktori šuma bez integralaca. Vide se neki dodaci (dodatna mala štampana ploča) za potrebe snimanja na metal kasete, sa ervisno uputstvo kao i korisničko imaju grešaka što ukazuje da su inženjeri RS-M85 pretvorili u metal verziju (M85 Mk2 ili M88) na vrat na nos, žureći.

Po Internetu ima svedočenja kako prethodnik M85 razvija probleme vezane za elektrolite, ali ja nisam sreo nijedan problem takvog tipa na ovom M88. Pored kompletnog pranja elektronike i transporta, dodatnog čišćenja i podmazivanja, zamenio sam potrošne delove, glavu a morao sam da čačnem i elektroniku. Dek je razvijao veliku distorziju na jednom kanalu (oko 3%, na drugom oko 0.6% u modu pauze za snimanje) i ona je zavisila od položaja izlaznog potenciometra. Još gore je bilo sa izlazom za slušalice. Isključenjem pomenutog, problemi su nestali. Prvo sam pomislio da je problem u elektrolitima na pravcu izlazne sekcije deka ka pojačalu slušalica, ali zamena nije dala rezultat. Ispostavilo se da je problem u par tranzistora u samom pojačalu za slušalice, ne znam tačno u kom jer na osnovnim merenjima svi su se pokazali kako treba, ali je zamenom sva četiri tranzistora rešen problem. Interesantno, pojačalo za slušalice ima izlazne transformatore.

Zvuk Technics-a RS-M88:

Zamena glave donela je određene pomake: prema preporuci Alexa Nikitina iskoristio sam glavu od Nakamichi-ja BX100 koju mi je dao drugar. Dobio sam nešto čistiji zvuk i subjektivno malo manje šuma uz jasno poboljšanje gornjeg ekstrema, na snimku koji je napravio M88. Bas je neverovatno snažan i, zajedno sa midbasom, čini zvuk koji podseća na stare gramofone: pun, voluminozan…, ali sa određenim manjkom apsolutne definicije koju Yamaha K1000 i modifikovani Tascam 122 MkII bez problema postižu.

Srednji tonovi su meki i prirodni, glas pevača je uvek tu ali nikako istaknut ispred svega ostalog. Generalno gledano, zvuk M88 je veoma upečatljiv na način na koji su to radili stari dekovi: dovoljno dinamičan i jasan za ljudsko uho, ali ne i kristalno čist kako su radili modeli iz devedesetih godina.

Visoke frekvence su, promenom glave, postale jasno detaljnije, tako da M88 u nekim momentima prosto ume da iznenadi reprodukcijom. Iznenadio me je kvalitet njegovog snimka reprodukovan putem Pioneer CT-S610 deka i Sony WM-D6C Professional vokmena: veoma, veoma dobar, čist, dinamičan i koherentan. Za mene, M88 ima jasno bolji zvuk od CT-S610 i to se ogleda u reprodukciji basa i midbasa.

Kao manu zvuka bih mogao navesti želju da M88 ima malo veću dinamiku. Ali on, opet, tako umilno svira, meko i prijemčivo uhu, da mu se sve pomenuto može oprostiti.

Sve što sam naveo odnosi se na reprodukciju sopstvenog snimka na M88. Što se tiče reprodukcije tuđih snimaka, ovaj dek se pokazao kao prilično izbirljiv. Testirao sam ga na nekoliko desetina snimljenih kaseta od oko dvadeset različitih dekova koji su redom prošli kroz moje ruke, neke sam servisirao sam dok je odreženi manji deo bio kod profesionalnih servisera. Neki od snimaka su mu odgovarali: na primer onaj napravljen na Harman-u TD4800, Aiwa-i XK009, Pioneer-u CT979, Luxman-u K10, NAD-u 6300 ili Luxman-u 5K50M. Za razliku od njih snimci na Nakamichi dekovima (čak i uz korišćenje pomenute Nakamichi glave) nisu dali bogzna kakav zvuk: Nak BX300 i CR7 su zvučali sasvim osrednje, Sansui D705 i D570 takođe, a ni snimak Sony TC-K990ES nije prošao bolje – ne zato što su loši dekovi ili snimci već zato što iz nekog razloga nisu odgovarali M88. Neki drugi dekovi, recimo Tascam 122 Mk2/3 ili Revox B215 su daleko tolerantniji na tuđe snimke.

Zaključak:

Za mene je Technics RS-M88 primer neuništivog deka. Rešenja na njemu nisu genijalna, ali su, pokazalo se, izuzetno trajna. Faktički, čini mi se da je on pravi primer japanskog načina razmišljanja iz sedamdesetih godina prošlog veka kada se uopšte nije štedelo na uštrb kvaliteta. Mehanika mu je jednostavna, bučna, kao i elektromagnet koji je zadužen za aktiviranje moda snimanja, ali je opšta robustnost izrade fenomenalna.

Dakle, šta reći? Ovo je pravi dek za kolekciju svakog dekofila.

Comments are closed.