Author's Description:
Sećam se kako sam, pre dosta godina, na nekom audio sajmu pričao sa distributerom kineskog audio brenda koji mi je u poverenju rekao da je neki idiot recenzent poredio zvuk lampaškog pojačala pomenute kineske firme, inače teškog đubreta lepog izgleda i poznatog britanskog tranzistorskog pojačala koje je drastično bolje zvučalo iako je cena oba uređaja bila veoma slična. Naravno, idiot recenzent sam bio ja, uživajući u nezaboravnom izrazu lica sagovornika kada sam mu se na kraju predstavio. Ne navodim tačne modele pomenutih pojačala jer nisu bitni za ovaj tekst.
Šta je suština? Bez obzira na način primenjene tehnologije (lampaška, diskretna tranzistorska, integrisana kola, hibridna rešenja…) uređaj može da radi na dva načina: da zvuči kako treba ili da ne zvuči kako treba. Kraj. Verovatno nijedan neće zvučati savršeno, ali je bez obzira na način izrade moguće postići cilj kome se teži. Sada… da li je to reprodukcija 1:1 ili malo ulepšana i umekšana ili opet detaljna, tvrda ili nešto treće zavisi od slušnog organa, doživljaja i preferencija slušaoca.
Ko je Dragan Šolaja, vlasnik Solaja Audio? Odgovor je: domaći konstruktor audio uređaja, možda najpoznatiji po lampaškim pojačalima. Kada sam ga upoznao pre nekoliko godina podsetio me je na likove iz filmova iz četrdesetih godina prošlog veka – u vreme kada su lampe carevale pre pronalaska tranzistora. Skroman, umeren, ljubazan, sa šeširom kao iz pomenutih filmova i… pomalo čudan, kao i većina zanesenjaka. Ali ko sam ja? Čudak, svakako, tako da to shvatite kao kompliment.
Odmah da napomenem da se Šolajina firma zove Solaja Audio d.o.o., a ne Šolaja Audio… pretpostavljam da je tako prihvatljivije nego strancima objašnjavati kako da čitaju i izgovaraju „Š“.
Danas, sudeći prema Internet prezentaciji Solaja Audio, vlasnik i konstruktor ima više modela uređaja u svojoj ponudi. Interesantno je da, bar trenutno, postoji velika „rupa“ onoga što se nudi: od lampaških preampa (linijskog i za slušalice) serije Sedra, kojoj pripada i ovaj integralac minorne izlazne snage, do veoma snažnih pojačala u D klasi sa određenim jazom u ponudi – najjače lampaško pojačalo ima desetak vati, a najslabije u D klasi 180 vati.
Sada pričamo o Sedri, modelu Two, integralnom pojačalu snage svega 1.5 W po kanalu, na osam oma. Praktično, pre liči na nešto što bih koristio kao pojačalo za zahtevnije niskoomske slušalice nego kao integralac. Cena je 350 evra.
Sa konstruktorom nisam komunicirao direktno, već sam pojačalo preuzeo od Šćepana, drugara, autora Internet radio emisije „Ne može to bez kabla“, predloživši da ga testiram i objavim ovaj tekst.
Iskreno, nisam očekivao ništa posebno, čak ni u domenu tihe reprodukcije: nemam veoma osetljive zvučnike koje bi ovaj mališa mogao pokretati i očekivao sam da će pući kao prazan balon kada ga zakačim na Elac FS210 A. No, o tome kasnije. Razlog zbog kojeg sam ga želeo jeste odlično iskustvo tokom testiranja preampa iz iste serije.
Sećam se da, kada se na tržištu pojavio prvi model iz Sedra serije – Sedra Three pretpojačalo, dizajn je bio nešto sasvim novo: interesantno troslojno rešenje zasnovano na tri deblje aluminijumske ploče i bočnim stranicama od inoksa, sve spakovano u dopadljivi shoebox format. Sedra Two praktično isto izgleda: oznake su sa gornje strane što je veoma praktično, mada nisu bogzna kako čitljive iz daljine.
Na prednjoj ploči su samo dve komande: glasnoće i izbora jednog od tri moguća ulaza, čiji se činčevi nalaze na zadnjoj strani koja je prilično zgusnuta ali omogućava priključenje i masivnijih interkonekcijskih kablova a sami činčevi su šasijski i pozlaćeni. Ovi namenjeni zvučnicima su takođe masivni i prihvataju kako blankiranu žicu tako i bananice i viljuške.
Za razliku od Sedre preampa, nisam našao nikakve sitne nedostatke tipa zazora na osovini potenciometra jačine zvuka i slično. Preklopnik ulaza pruža vrlo dobar osećaj pri korišćenju.
Ono što bih voleo jeste da je dugme za uključenje pojačala na prednjoj strani. Ukoliko je pojačalo u nekoj dubljoj, zatvorenoj polici, nezgodno je svaki put pipati dok ne pronađete dugme, smešteno u sredini između ulaza i izlaza i na najnezgodnijem mogućem mestu – ispod mrežnog kabla.
Sedra Two je zasnovana na EL84 pentodama kao izlaznim cevima koje ovde rade u triodnom modu, bez negativne povratne sprege. Izlazna snaga je, kao što je rečeno, samo 1.5 W na osam oma. Kao pretpojačavačka cev koristi se 6N2P. Inače, sve cevi su ruske, pri čemu su izlazne čak sovjetskog porekla.
Ovo pojačalo je napravljeno hibridnom metodom: podnožja cevi i deo pasivnih komponenti su na urednoj štampanoj ploči, dok je drugi deo rađen point-to-point tehnikom. Kvalitet ugrađenih kondenzatora (Rubycon i Wima) kao i potenciometar (Alps Blue Velvet) su prava retkost za ovu, ali i dvostruko ili trostruko višu cenovnu kategoriju. Kao primer, Audiolab 8000S je imao očajan kineski potenciometar iako je po ceni daleko skuplji od Sedre Two. Isto se odnosi i na Yamaha-u A-S1000 koju sam testirao ranije.
Kao prenosnici signala korišćeni su tanki, jednožilni provodnici koji idu od ulaza pored jednog od izlaznih transformatora do preklopnika na prednjoj ploči, a i kompletno ožičenje dalje do potenciometra za jačinu zvuka je u istom maniru.
Sve deluje prilično uredno, sem kvaliteta lemljenja koji je na nekim mestima podbacio – na primer na samom potenciometru glasnoće (prikazano na slici).
Zvuk
Nisam želeo da pišem ovaj tekst. Zaista. Oduzeo mi je deo vremena koje sam tako hteo da provedem samo slušajući pojačalo… koga briga da piše. Ali, ne bi bilo fer.
Odmah, ali odmah po uključenju ono ima malo oštrije visoke tonove, no to se brzo sredi, u roku od pet do deset deset minuta.
Prvo pitanje je… koliko Sedra Two ZAISTA može da svira glasno na mojim Elac FS210 A četvorosistemskim zvučnicima impedanse 4 oma i osetljivosti 89 dB? Preporučena snaga pojačala za Elac-e je 80-400 vati.
Odgovor je: SASVIM dovoljno. Jedan i po vat radi do glasnoće kojom slušam muziku kada sam sam u kući, a to znači da je nemoguće voditi normalan razgovor u isto vreme pri tom nivou jačine zvuka. Sedra može i malčice jače, ali samo malčice i onda dođe do „produvavanja“ zvuka gde se jasno vidi da su cevi stigle do zasićenja. Da li je to dovoljno glasno? Za mene da, u 99% situacija. Za razvaljivanje zidova preporučujem razglasna pojačala.
Što se kvaliteta zvuka tiče… možda zvuči pretenciozno, ali… ovo jeste high end uređj, u najgorem slučaju visoka klasa. Na Zapadu bi ga prodavali po suludoj ceni, možda upakovali u jednako suludo kućište ili tvrdili da su tehnologiju dobili direktno od Marsovaca iz Rozvela ili monolita iz Odiseje 2001… ne znam šta je Šolaja uradio, ali nešto ovako dobro nisam očekivao. Sedra preamp je izuzetan, ovde sam očekivao da je konstruktor zabrljao sa malim pojačalom od vatić i po ali on, očigledno, ne samo da ume da napravi već ume i da čuje šta treba i kako treba da zvuči pojačalo.
Zbog čega to govorim: pa kohezija zvuka i dinamika ovog mališana su sjajni. Nema ničega što iskače, muzika teče i udara direktno u srce. Nije me sramota da kažem da su mi uz neke veoma poznate numere koje sam čuo stotinama puta na raznim pojačalima ponovo krenule suze na oči, posle dugo vremena. Ritam Sedre je neverovatan, sjajan, pun života i veoma dinamičan. Faktički PRaT (Pace, Rhythm, and Timing) je veoma, veoma dobar i tera da tapkate rukom ili nogom dok slušate muziku. Odavno nisam sreo nešto ovakvo.
Ako se vratimo na početak mog teksta i tvrdnju da uređaj ili svira ili ne svira nezavisno od primenjene tehnologije, onda Sedra zvuči bolje i od Yamaha-e A-S1000 i od malenog odličnog Naim-a UnitiQute 2B, a takođe i od Sansui-ja AS201 V… o svima sam pisao u prethodnim tekstovima. Ona nema nikakve opcije sem tri ulaza. Ali ja bih pre živeo sa njom nego sa 90-95% drugih pojačala koje sam čuo. A testirao sam lampaše u rasponu cena od 300 do 10.000 evra.
Detaljnost srednjih tonova je dobra, ne izuzetna i tu sam čuo i osetno bolje. No glas je reprodukovan tonski veoma korektno sa odlično izvedenom sibilantima. Posebno su mi se dopali detalji visokih tonova koji su uz to veoma nežni i transparentni. Scena ima širinu ali je malčice povučena po dubini – Sedra traži jasan, čist i detaljan izvor koji će se uklopiti sa njenom mekom prirodom.
Bas je naveće iznenađenje: midbas je odlično doziran, snažan i najčešće odlično kontrolisan ali po prirodi malo loptast, za zericu mekši nego što sam navikao. Ovo će se mnogima dopasti, posebno vlasnicima regalskih kutija koje ne idu toliko duboko kao ozbiljni floorstanderi i ukoliko ne vole klinički čist zvuk. Najniži bas zahteva najviše vremena, oko 30 minuta po uključenju, da ispliva na površinu. Tada i kratki udarac palicom u bubanj postaje nešto masivniji ali Sedra ide samo do jednog nivoa, ne može ga isterati do kraja. Iako sam jako osetljiv na kvalitet reprodukcije ekstrema kod pojačala, Sedrina granica je daleko iznad mog praga tolerancije i potpuno mi je prihvatljiva. Njen bas je bolji nego kod mnogih drugih muljavih i precenjenih pojačala. Takođe, Sedra Two ne imitira ono što ne može da propusti i pojača, u tom smislu veoma je poštena pri reprodukciji.
Nemojte misliti da sam slušao samo Dianu Krall i držao se za glavu kao zanesenjaci na domaćem HiFi sajmu dok nisam poludeo. Sedra svira sve: od Dire Straitsa, preko Jamesa Blunta, Gabrielle Cilmi, do pomenute Diane Krall, Henrija Mancinija i Vivaldija. Obožava gitare, kako akustične, tako i elektične. Zaslužuje skupe zvučnike, sem ako ih neki drugi konstruktor iz okoline ne napravi da zvuče božanstveno za male pare, jer Zapadnjaci to neće moći ili neće hteti.
Da sumiram: ritmičnost i muzikalnost su odlično pogođene kod Sedre Two. Od nekih drugih parametara istakao bih odlično gašenje tonova (decay), mikrodetaljnost na visokom nivou i dinamična, vrhunski uklopljena zvučna slika daju jedan celoviti užitak. Ljudski glas je tako mio, mada ne naglašen i „u lice“, a cela prezentacija vodi ka jednom nezaboravnom doživljaju.
Zaključak
Kakva je ovo mala, divna, ma predivna sprava!!! Ustajao sam nekoliko puta tokom više sesija slušanja, šetao u neverici po kući i vraćao se nazad, nisam mogao da verujem koliko je ovo pojačalo fino, nežno, muzikalno.
Jedinu zamerku mogu uputiti na pedantnost lemljenja koja bi morala biti viša, ali se odnosi samo na primerak sa testa.
Da živi u nekoj zapadnoj zemlji, Dragan Šolaja bi sigurno bio milioner jer poseduje specifični prirodni talenat i iskustveno znanje da napravi dobro, malo, jevtino pojačalo. Upravo ono što je postojalo negde sedamdesetih godina i otišlo dođavola zahvaljujući snobizmu i alavosti kompanija, korporacija i investicionih fondova kojima je svejedno da li prave čekiće, paštete ili fine audio komponente dok god to donosi novac.
Šta reći, sem… da nosim šešir kao Dragan Šolaja, skinuo bih ga pred njim. Bravo Dragane!
Prednosti:
- Izuzetan zvučni doživljaj – high end u malom izdanju
- Dinamična, topla, živa, nežna, milozvučna sprava
- Kvalitetne interne komponente
- Odličan dizajn.
- Skoro nedostižni odnos kvalitet/cena
Mane:
- Položaj dugmeta za uključenje.
Specifikacije:
Deklarisana snaga:
1.5 W at 8 oma
Frekvencijski opseg:
13 Hz-38 kHz/-3 dB
Šum:
-87.6 dBA
Dimenzije:
(ŠxVxD) : 160 x 250 x 165 mm
Masa:
5 kg
