Author's Description:

Harman/Kardon TD470 je zamenio TD4800 na vrhu ponude tokom 1994. godine, te su se u katalogu iz 1995. pojavili novi modeli. U novoj seriji seriji prisutna su bila tri modela: TD420 – dvoglava mašina, TD450 – troglavi dek i T470, takođe troglavi ali sa naprednijim mehanizmom i elektronikom od TD450, kao perjanica ponude.

Kompanija Harman/Kardon se odmah potrudila da unese nejasnoće i zbuni istoričare amatere HiFi-ja kao što sam ja :). Naime, da bi pomutio ovu jasnu priču, Harmanov katalog iz 1996. prikazuje slike TD450 i TD470 koji izgledaju skoro potpuno isto, s tim da TD470 poseduje i Dolby S kao i transport sa dva zamajca u zatvorenoj petlji. Prema Internet izvorima i slikama, Harman/Kardon je zaista pravio ovakav dek i ja sam ga posedovao pre dosta godina.

No, postojala je i druga verzija koja nije imala nikakvu dodatnu oznaku tipa Mk2 i slično. Pomenuta je posedovala potpuni asistirani sistem za kalibraciju biasa i osetljivosti deka prema pojedinačnim kasetama, te je dodato još par dugmadi. Ova priča je o tom modelu.

Evo slike iz italijanskog kataloga iz 1998. godine.

Krenimo iz početka: Harman/Kardon TD470 predstavlja veliki iskorak u dizajnu u odnosu na starije modele klasičnog izgleda u smislu da poseća na CD plejere. Razlog za to je postojanje ladice („fijoke“) u koju se postavljala kaseta. Bilo je i drugih dekova slične koncepcije, npr. Denon DRS810 ili Grundig CF4 o kojima sam već pisao. Neki stariji dekovi, kao što su Braun-ovi modeli C1… C4, Sony TC-K88 ili čak i poljski Unitra dekovi (kod nas poznati pod nazivima RIZ K4010 i K4020) su imali ladice, ali one su obuhvatale i sam transport. Kod TD serije transport ostaje u deku, a izlazi nosač kasete – kao kod većine CD plejera.

Kada već sve ovo objašnjavam, moram da kažem da taj mehanizam na TD470 poseduje i dodatni stabilizator kasete pomoću kojeg ona biva učvršćena u mestu. Sam mehanizam poseduje više delova i nije tako jednostavan kao kod klasičnog CD plejera, prilično je elaboriran i složen. Razlika u odnosu na standardne nosače kaseta nije samo estetska, kako bi dek podsećao na CD plejer, već ima i svoju funkcionalnu ulogu: neki proizvođači su tvrdili kako horizontalni položaj kasete predstavlja najefikasnije rešenje za minimum zavijanja, podrhtavanja i modulacionih izobličenja nastalih vibracijama i nesavršenostima mehanizma kasete (zapamtite da je kaset dek u stvari simbioza kasete i njenog mehanizma i transporta koji je pokreće). Široka poluga koja pritiska kasetu kod TD470 napravljena je da je učvršćuje u mestu i smanjuje vibracije. Vrlo, vrlo domišljato.

Lepo je što je prednja ploča metalna (lim debljine 1 mm preko plastične osnove), za razliku od ranijih modela, a tu je i metalni poklopac samog držača kasete koji deluje prilično masivno. Ono što komplikuje održavanje je da elektronici ne možete da pristupite odozdo, nema poklopca na kućištu koji se može ukloniti – prava šteta.

Gornja površina TD470 poseduje plastični poklopac namenjen čišćenju glava, što je odlično jer omogućava ručno čišćenje, ali je trebalo da bude širi i omogući pristup i tonskim osovinama i rolerima. Ali bolje išta nego ništa (kao na Grundig-u CF4).

Kada sam, nakon dosta godina, ponovo došao do TD470 shvatio sam da sam zaboravio koliko je on velik: dubina i ponajviše veličina displeja su stvari koje upadaju u oči. Pseudorealni brojač poseduje veoma velike cifre, retko sam sretao tolike na bilo kom kaset deku, ikada. No, pik metri su samo solidni, sa dvanaest segmenata po pokazivaču i osrednjom rezolucijom oko 0 dB – sa Pioneer-ovim promenljivim opsegom rada pik metara slabo šta može da se meri.

Prisutne su različite opcije kao što su Dolby S, intro skip, pretraga numera i slično. Interesantno, ne postoji taster „Pauza“. Gledajući raspored komandi čini mi se da su inženjeri (ili menadžeri) rešili tek kasnije da stave sistem za kalibraciju, te su ostavili bias dugme tamo gde se nalazilo i kod TD420/450. Sa gledišta ergonomije procedura kalibracije nije toliko jednostavna kao što bi mogla biti – ovo je malčice bolje odrađeno na TD4800.

Dve stvari su mi nedostajale od početka: memorija brojača i, još više, kalkulacija preostalog vremena do kraja kasete – kada već ne vidim samu kasetu, bilo bi lepo da mogu da dobijem informaciju koliko ima do kraja. Ovo posebno dolazi u obzir ukoliko snimate pesmu po pesmu i resetujete brojač pre početka sledeće: morao sam da izbacujem kasetu i vidim dokle je stigla.

Povrh svega, tasteri komandi transporta su identični i razlikuju se samo po natpisima, a ukoliko stavite kasetu u nosač i želite da pritisnete Play ili premotavanje tako da dek odmah uvuče kasetu i započne funkciju, to može samo ukoliko mašina nije niže od vas, jer će nosač kasete prekrivati pogled na željeni taster. Izgleda da dizajneri nisu baš mnogo razmišljali o tome.

Ima jedna druga stvar koja me je zbunila, a to je kataloška cena TD470 – „samo“ 1.000 DEM (500 EUR). Ovo „samo“ je jer je Harman uvek strašno cenio svoje dekove, pa tako i TD4800 koji je koštao skoro tri puta skuplje od naslednika, uz ista, neka malo bolja i neka lošija rešenja.

Izdvojite dva minuta i pogledajte tabelu poređenja TD470 u odnosu na TD4800:

Ostalo mi je nejasno zbog čega je ovako velika razlika u ceni. Ako uzmemo u obzir da je Dolby S bila nova tehnologija i da TD4800 koristi prvu generaciju Dolby S integrisanih kola, kao i ko zna kolike licence za Dolby Labs, opet sve izgleda preterano.

Hajde da još malo elaboriramo Harman/Kardon TD470…

Transport

Transport koji koristi TD470 je nešto bolji nego na njegovom prethodniku TD4800: identičan je onom iz Denon-a DRS810, nekih Yamaha (KX690), Onkyo dekova itd.

Ne znam ko ga je proizvodio no čini mi se osetno bolji od jevtinog ALPS mehanizma korišćenog u TD450/420 mašinama i mnogim drugim japanskim dekovima, ali ima svojih bubica koje ponekada otežavaju održavanje.

Pomenuti mehanizam poseduje tri motora (plus jedan za otvaranje/zatvaranje nosača kaseta), dva zamajca solidne veličine sa tragovima dodatnog dinamičkog balansiranja. Tu su i izotropne (amorfne) glave, posebno selektovane iz serije (ostale su verovatno išle u TD450), što sve čini odličnu celinu. Teorijski. Kada malo bolje pogledate, vidite da sama konstrukcija nema onu izdrživost, niti je planirano da transport trpi izrazito korišćenje. Ona deluje deluje dovoljno snažno ali u isto vreme i osetljivije i manje robustno od Sankyo mehanizma koji se ugrađivao u TEAC V6030S i u verziji sa DD motorom u V8030S. TEAC V6030S je koštao 1.300 DEM, dakle 300 DEM ili 30% skuplje, no razlika u kvalitetu transporta je potpuno evidentna. Šteta što Harman nije išao tim putem.

Tokom upotrebe, primetio sam da TD470 mota traku dosta sporije u odnosu na neke druge dekove, a isto je bilo i kod većine drugih modela koji su koristili ovakav transport: TD470 premota C60 kasetu za oko 110 sekundi, dok većina kaset dekova to učini za 80-90. Ovo vreme se može umanjiti podešavanjem kola drajvera motora za premotavanje.

Elektronika

Elektronika unutar TD470 je slična onoj u TD4800 ali ima jasnih razlika: Dolby S kolo i dalje ima veliku štampanu ploču (posebno u odnosu na Sony TC-KA6ES, recimo), no sa manje integrisanih kola (4 umesto 6), a Dolby B/C se više ne nalazi na istoj „Dolby“ ploči već na glavnoj.

Glavna ploča zauzima dve trećine površine kaset deka, i nalazi se ispod Dolby S ploče. Neki od trimera za podešavanje su nedostupni dok se Dolby S ploča ne demontira. Pomenuta pokriva audio sekciju, deo sekcije napajanja (stabilizatore, itd.) i drajversku sekciju motora, kao i prenos signala ka centralnom procesoru.

Procesor je, kao i kod mnogih novijih dekova, u sklopu prednje ploče i displeja i kontroliše sve.

Pojačalo za reprodukciju je bazirano na diskretnim elementima u EQ sekciji iza glava, zatim idu Dolby kola, pa jednostavan operacioni pojačavač na izazu – tamo gde su tranzistori kod TD4800.

Sekcija napajanja je dosta elaborirana, sa, na primer, posebnom stabilizacijom napajanja kod Dolby kola za reprodukciju i za snimanje – čak četiri regulatora.

Popravka

Primerak koji sam kupio na našem najpopularnijem sajtu za trgovinu namučio me je dok je stigao, zahvaljujući našoj fantastičnoj pošti tj. Post Express-u koji su bili totalno neposlovni. Dakle, počelo je loše.

Kada sam otpakovao dek osetio sam gadni miris mema – uređaj je stajao negde, Bog zna gde. Srećom, nije bilo tragova rđe, vlage, a tasteri su odrađivali posao, znači sem smrada nema drugih muka. Ili mi se bar tako činilo, ali je mem zahtevao kompletno rastavljanje i pranje.

Sam primerak je bio vrlo očuvan, očigledno je da je imao malo časova rada koji se primete na mehanizmu i tasterima kod ovog modela. Takođe je daleko bolje izgledao nego na slikama koje mi je poslao prodavac! Nije hteo da proradi odmah – otvaranje vrata nije funkcionisalo, pa sam ih pogurao, verovatno je u pitanju oslabiljen remen ili se sve malo razdrmalo u transportu. Sada radi.

Reprodukcija je bila odlična, no kada bi dek duže vremena bio isključen, trebalo bi nekoliko sekundi da pusti zvuk pri prvom uključenju.

Ali snimanje – nikako, mada mi je prodavac rekao da je dek ispravan, a imajući u vidu šta me je čekalo prilično sam siguran da je znao i pokušao da ga „čačka“. Signal se skoro nije čuo do samog maksimuma potenciometra za snimanje. Kalibracija nije radila. Najgore je što dek nije propuštao ulazni signal napolje, već je sve opisano bilo još u Record/Pause modu i slušajući izvor, dakle dok dek ne bi ni snimao. Kod TD470 Source/Tape radi samo u modu snimanja, ne možete ga prebacivati kada god poželite.

Simptom mi je govorio da je problem već negde u ulaznom kolu, dok se nije stiglo do pojačala za snimanje, pod uslovom da ima samo taj jedan kvar.

Zaronio sam u shemu koja se, inače, razlikuje malo od onoga što je u samom deku. Spremio sam multimetar, osciloskop i generator signala.

Kod TD470 signal, kao i kod većine dekova, ide od ulaza, preko potenciometara za balans i snimanje, do Dolby B/C kola. Ovo kolo (CXA1563) se malo razlikuje od klasičnih: može da radi kao stereo Dolby B/C kompander ili, u sklopu sa dodatnim mono ili stereo modulima, kao deo Dolby S kola. Faktički, CXA1563 obavlja posao Dolby B/C kola, a kada zatreba Dolby S ono preusmerava signal napolje ka posebnoj (Dolby S) sekciji, a zatim ga prihvata nazad i prosleđuje dalje. Dakle, radi kao B/C kompresor u slučaju snimanja, a kao ruter u slučaju Dolby S što se lepo vidi pri korišćenju – ako uključite Dolby B ili C, a zatim S, kolo prvo isključi B ili C, a zatim se aktivira S sistem, naravno sve uz pomoć centralne kontrolne logike.

Postoje dva osnovna načina napajanja ovog kola (CXA1563) a TD470 koristi simetrično od +/-6V. Proverio sam i ispostavilo se da negativni napon nedostaje, a praćenjem sheme došao sam do stabilizatora napona za -6 V. Ono što mi je bilo čudno jeste da kolo za reprodukciju radi bez problema, a koristi identične napone i skoro identično kolo. Ispostavilo se da su u Harmanu ugradili potpuno zasebne stabilizatore napona za kola za reprodukciju i snimanje, što je baš lepo i iziskuje dodatne troškove i trud.

Nažalost, kao što već rekoh, TD470 nema donji poklopac kućišta koji se može demontirati, već morate raskačiti i demontirati glavnu audio ploču čak i za trivijalne popravke, pa sam na to gubio vreme.

Kolo stabilizacije napona je jednostavno i bazira se na zener diodi i tranzistoru. Tranzistor je bio u redu, ali zenerica je bila u kratkom spoju. Kada sam je zamenio, situacija se nije popravila i onda sam primetio i mali 47 mfd (po servisnom uputstvu 22 mfd, ali u fabrici su stavili 47 mfd) kondenzator koji je paralelan sa zener diodom. Harman je ovo odradio jednostavno, lepo i elegantno: kondenzator ima više uloga, a neke od njih su da smanji mikrooscilacije napona na bazi (i samim tim na izlazu) tranzistora usled promene opterećenja, šum zener diode, kao i smanjenje ripple-a (neželjenih sićušnih promena napona).
Odspojio sam pomenuti kondenzator i proverio ga – bio je u kratkom spoju i ponašao se kao žica, obarajući napon baze tranzistora i njegov izlaz. Zamenio sam ga, kao i iste na ostala tri regulatora. Kapacitet tih malih kondenzatora bio je u granicama 45-47 mfd, a  ESR, specifična otpornost, bila je 1.2-1.4 oma, dakle još uvek u granici normalnog, no svejedno sam ih zamenio.

Nakon provere napona kola i montaže ostatka, pokrenuo sam dek i dobio signal kakav treba, radili su čak i kalibracija i snimanje – odlično iz cuga :). Dek je, inače, prskan verovatno WD40 sprejom ili nekim sličnim, u pokušaju da se „popravi“ od strane nekog od prethodnih vlasnika, tako da je imao tragove po integralcima, pločama itd.

Ono što sam primetio jeste da ovaj primerak TD470 aktivira funkcije i bez kasete (što je bolje nego da ih ne aktivira i kada je kaseta u njemu, ha ha), pa čak i snimanje, a i da ne prepoznaje tipove kaseta sem normal koju prijavljuje ma kakvu stavili u njega.

Zbog toga sam proverio konektore i našao da je jedan pin na jednom od konektora mehanike malo iskrivljen i ispravio ga. Servisno uputstvo je vrlo siromašno u prikazu načina povezivanja mikroprekidača. U slučaju moje popravke rezultat je izostao, pa sam na brzinu, koliko se to može na brzinu, demontirao mehaniku i… imao sam šta da vidim. „Majstor“ pre mene je verovatno loše vraćao transport na mesto i izvalio je iz ležišta metalnu polugu za preklapanje koja uz pomoć sopstvene opruge pritiska prekidače i stavlja ih u položaj za rad. Pod prekidačima podrazumevam one koji logičkoj kontroli deka javljaju da je kaseta prisutna, tip kasete (normal, hrom ili metal) i omogućavaju snimanje ukoliko sigurnosni zubac nije uklonjen.

Vraćanjem poluge na svoje mesto rešio sam problem.

Evo slike poluge izbačene iz ležišta – da napomenem da se ovo postigne malom silom, čak i posle blagog podešavanja same poluge kako ne bi ispadala pri maloj grešci u montaži:

Nezgodno je što, kako godine idu, sve je više i više neispravnih i „popravljanih“ dekova koje je teže i teže dovesti u ispravno stanje. Za sada nekako izdržavam, ali ne znam dokle ću :).

Kako bih znao dokle da idem sa održavanjem Harman-a TD470, napravio sam probni snimak: kalibracija je odlično radila, Dolby kola dobro, nisam još uradio ni čišćenje i kompletni servis transporta, još je bilo tragova ulja i koječega po deku, ali je rezultat bio iznad svih očekivanja – kako na samom TD470, tako i na Harman-u TD392 i TEAC-u V7010 koje sam imao pri ruci. Dakle, vredelo bi uložiti novca, truda i vremena u TD470, pa ću videti šta će ispasti iz njega na kraju.

Nakon dužeg razmišljanja, rešio sam da zamenim sve sprežne elektrolitske kondenzatore i sve koji su u sekciji napajanja – ukupno 54 komponente. Ovo je posao od nekoliko sati, posebno jer sam svaki uklonjeni kondenzator merio, naročito one koji su bili istog tipa kao kondenzator koji je otkazao.

Za vreme dok sam ja sređivao neke druge delove, naš kućni mačak je zaspao… na osnovnoj ploči!!! Ne znam… možda je trenirao za fakira, ali očigledno ga komponente nisu pritiskale toliko da odustane.

„Gazda… što me budišššš????!!!!“

Rezultat je bio da su praktično svi i dalje bili u okviru fabričkih specifikacija, sem par njih čija je pozicija bila u sekciji napajanja, blizu hladnjaka tranzistora i integrisanog kola stabilizacije napona. Zbog toga nisam išao na potpunu zamenu svih preostalih, nisam video smisla. Pomenuti kondenzatori koji su bili pred otkazom su malih vrednosti i očigledno je da je hlađenje kod TD470 moglo biti rešeno bolje – on nema nijedan jedini otvor namenjen cirkulaciji vazduha, a iznad glavne audio ploče koja sadrži i sekcije stabilizacije napona sa hladnjacima, nalazi se Dolby S ploča koja dodatno zauzima prostor i, kao poklopac, smanjuje cirkulaciju vazduha.

Za zamenu sam koristio Nichicon kondenzatore za audio primenu, Elna, Yageo i NIC, kako sam šta imao i mogao da nabavim brzo.

Pretpostavljam da se to danas retko dešava, ali način slaganja komponenti na ovoj ploči mi je delovao nekako jadno: neki od kondenzatora su bili nakrivo postavljeni, a kolo za upravljanje reel motorom takođe krivo, mada je na svim mestima kvalitet lemova bio prvoklasan. Pomenuto kolo sam odlemio i postavio da bude ravno, nerviralo me je da ostane nakrivo.

Usput, unapredio sam par sitnica: glavni mrežni kondenzatori od 4.700 mfd su zamenjeni sa 6.800 iz prostog razloga što se radilo o kvalitetnijim Nichicon, a nisam imao vrednost 4.700 ili 5.600 mfd. Pored toga, video sam da je izlazno kolo deka bazirano na 4558 JRC kolu, pa sam ga demontirao, ugradio podnožje i stavio OPA2134 koje sam imao pri ruci a koje je do sada uvek nadmašivalo 4558 kada bih ih poredio u ovakvim primenama. Dodatno, naručio sam i Lusya SX52B diskretno operaciono pojačalo, da vidim kako će se ono uklopiti ukoliko budem fizički mogao da ga postavim u dek. Videću rezultat. Zbog toga dek na slikama još uvek nema zavrtnje na poklopcu, da bih lakše mogao da ga otvorim :).

Nakon podešavanja sam izmerio i frekvencijski opseg koji bi trebalo da bude 20 Hz do 20 kHz za bilo koji tip trake, a TD470 je prevazišao specifikacije za oko 1 kHz na normal i hrom kasetama.

Kod dekova proizvedenih u Japanu sledeće što ću reći bi se veoma teško desilo – valjda se i Koreja mučila sa kontrolom kvaliteta devedesetih, kao Kinezi nešto kasnije:

Primetio sam da je čak i glavna štampana ploča kriva, verovatno usled neadekvatne montaže ili ko zna čega. No, na sreću je funkcionisala.

Nakon elektronike sam prešao na mehaniku koja je kod ovog primerka skoro besprekorna, sa veoma malo časova rada.

Sam transport se zasniva na dva zamajca i dodatnom motoru za opsluživanje mehanike, gde krivuljar koji upravlja mehanizmom aktivira dva prekidača i time javlja položaj mehanike. Sve je efikasno, samo deluje nekako jevtino.

Mesto gde ovakva mehanika ima problem je most koji drži glave i klizi gore/dole tokom aktiviranje reprodukcije ili snimanja. Naime, iole kvalitetniji mostovi klize na čeličnim kuglicama ispod njega (najčešće tri kuglice) i jednoj iznad, dok kod ovog transporta kuglica ispod nema, već transport klizi preko podmazanih podloga – graničnika, te je u pitanju trenje klizanja a ne trenje kotrljanja koje je po bazičnim zakonima fizike uvek niže. Kako, vremenom, mast koja podmazuje sistem ostari, trenje klizanja postaje još više i servo motor preko remena nema dovoljno snage da podigne most sa glavama i savlada krivine krivuljara, već zapne na tačno određenom mestu na kojem mu je potrebno dodatne snage kako bi sve isterao do kraja. Iako izgleda da su se glave podigle, sistem ne uspeva da aktivira odgovarajući mikroprekidač i kontroli javi da je sve završeno.

Za to vreme u softveru mikrokontrolera deka trči tajmerska petlja koja sistemu daje određeno vreme da odradi funkciju podizanja glava i, kada nakon određenog vremena ne dobije povratni signal preko mikroprekidača da je to završeno, zaključuje da postoji problem, te vraća glave u početni položaj jer je tajmerska petlja odradila do kraja, vreme je isteklo i pokrenut je softverski okidač za vraćanje glava. Da su glave došle na svoje mesto i da je aktiviran mikroprekidač kako je trebalo da bude, centralni mikrokontroler bi pustio signal za reprodukciju od glava na dalje, deaktivirajući mute tranzistore na izlazu. No to se nije desilo i korisniku izgleda kao da je dek podigao glave na sekundu, bez zvuka, a zatim ih vratio. U stvarnosti, on nije odradio funkciju do kraja.

Potpuno čišćenje mosta i podloga zahteva demontiranje nosača rolera itd., ali se sve može dovoljno dobro rešiti špricem sa iglom koji sadrži svežu mast, te nakon delimičnog čišćenja stare ubaciti novu, čime se klizanje mosta glava vraća u normalu.

Zbog toga ovaj mehanizam spada u poslednje kvalitetnije koji su pravljeni, ali daleeeeeko od onih kakvi su se proizvodili osamdesetih ili sedamdesetih godina.

Rasklopio sam i prednju ploču, zbog prašine, podmazivanja potenciometara, čišćenja displeja itd.

Evo i male retrospektive kako sam sklapao dek:

Zvuk

Harman/Kardon TD470 odlično reprodukuje tuđe kasete i predstavlja baš dobro rešenje u tom slučaju. No, njegov snimak je takođe sjajan kada se reprodukuje na kasetofonima drugih proizvođača i za svaku je pohvalu.

Kada se sopstveni snimak reprodukuje na TD470, dobija se jedna stabilna, čista muzička prezentacija. OPA2134 malo smekšava vojnički pristup zvuku koji poseduje ovaj dek, a u skladu je sa CD Transcription pristupom. HX Pro sistem radi vrlo dobro, a trodimenzionalnost zvučne scene je odlična za jedan kaset dek. Probao sam snimak sa gramofona i bio sasvim zadovoljan. Ono što odskače je bas: malo naglašen u odnosu na ostatak spektra, ali u isto vreme gubi na punoj definiciji – kao da je blago prenaduvan. Ovo se kod dekova nekada dešava kada popuste kondenzatori u napajanju, ali kod TD470 pomenuto nije slučaj, čak zamenom kondenzatora nisam primetio neku značajniju razliku u zvuku u odnosu na ranije.

Vremenom se možete navići na ovakav zvuk, koji ima osobinu blagog loudness-a, no on u svakom slučaju odstupa od neutralnosti, ali se uklapanjem sa ostatkom komponenti, posebno zvučnicima, može dobiti odličan rezultat.

Interesantno je da, od tri primerka TD470 koje sam posedovao, ovaj poslednji ima najmanje klinički sterilni zvuk, kakav sam primetio kod prethodna dva i koji su me užesno nervirali. Naravno, i OPA2134 doprinosi utisku. Voleo bih da ima malo više muzikalnosti u svom zvučnom pečatu, na način na koji to ima Harman CD492, no za novac koji je koštao je odličan, ali prema sećanju mi se čini nešto ispod prethodnika TD4800 i TD491.

Zaključak

Sve u svemu, Harman/Kardon TD470 je vrlo dobra, čak i odlična mašina. Prilično je asketski organizovan, a ergonomija može biti bolja. Mehanizam je jedan od poslednjih pristojnih, a elektronika elaborirana u Harman-ovom stilu. Iako ne mnogo čest, nije baš popularan jer liči na CD plejer a ne na dek, pa se ne može uživati posmatrajući kolutove trake kako se okreću u maloj plastičnoj kutijici zvanoj kaseta.

Zvučno je vrlo dobar, sa anomalijom na basu koja bi mogla da prija mnogima sem ljubiteljima čisto neutralnog zvuka, traži uklapanje sa ostatkom sistema, TD470 predstavlja sjajan dek za snimanje i reprodukciju i poslednju dobru mašinu ovog proizvođača.

Na kraju, tokom više dana, izgleda da se TD470 baš dopao našem mačku, koji je više puta koristio priliku da se odmara na njemu :).

Comments are closed.