Author's Description:

Početkom devedesetih godina prošlog veka Philips je izbacio na tržište seriju komponenti poznatu pod nazivom „serija 900“ ili samo „900“. Generalmo, pomenuta je imala dve inkarnacije, jednu iz 1992. i blagu modifikaciju 1993.

Danas su, možda, ostala najpoznatija pojačala i CD plejeri, na primer CD950 koji je koristio tada najbolji Philips DAC – TDA1547 i CDM9 mehanizam, a od pojačala FA950 i 951.

Raspon serije je bio od niže, preko srednje, pa do više klase uređaja – dosta širok raspon. Ono najskuplje i najviše je bilo namenjeno Marantz-u koji je bio u vlasništvu Philipsa.

Koliko mi je poznato, ovo je bila poslednja prava HiFi serija koju je Philips lansirao.

Mogao bih još da pričam o ovome, ali hajde da se okrenemo temi: serija 900 je u ponudi generalno imala tri tipa kaset dekova: dvokasetaš i dva singl deka. Od ta dva, jedan je bio dvoglavaš, autoreversni, a drugi je pripadao troglavim mašinama.

Pre nekog vremena, u lokalnim oglasima sam našao na prodaju dva kaset deka, u kompletu: FC950, top model Philips troglavaša i single autoreversni FC920, koji je, prema rečima vlasnika, neispravan. Neispravan? Hmmmm… zvuči interesantno.

Cena je bila povoljna i kupio sam ih. Kako sam FC950 već imao, ali nikada nisam pisao o njemu, rešio sam da se njim pozabavim kasnije. Zanimao me je neispravni FC920.

Model 70FC920 je puni naziv ove mašine, pojavio se na tržištu 1992. i koštao 450 DEM (225 EUR). Pravljen je u Philips-ovoj fabrici u Singapuru.

Hajde da ga prvo opišem…

Kao i ostale komponnte iz „900“, FC920 poseduje specifičan grafitni finiš koji se presijava na način kao da boja koja je korišćena u sebi ima kristala, nešto što se veoma retko vidi u HiFi-ju. Dizajn je, takođe, specifičan i upečatljiv – sa osnovnim komandama ispod vrata, u donjem delu, postavljeno na nosač pod uglom kako bi se olakšao pristup. Sjajno!

No, prednja maska je potpuno plastična, sem dugmeta za kontrolu jačine snimka, no ona ne izglada jevtino kao kod Harman/Kardon uređaja iz tog doba.

Po opcijama, FC920 nije nikakav poseban dek, čak naprotiv: Dolby B i C, pretraživanje pesme (jedne…) unapred ili unazad, traženje praznog prostora na kaseti i sinhronizacija sa CD plejerom… i to je sve. Da, ima i HX Pro, što je dobro.

Pikovi su neosvetljeni, a takodje i unutrašnjost kasete. Kada smo kod pikova, njih ima 7 LED po kanalu  u poseduju stalno uključenu opciju zadržavanja vršne vrednosti – i to ne kada je ta vrednost viša od 0 dB kako je uobičajeno, več u celom opsegu. Dodatno, sve LEDovke su iste, crvene boje, umesto da budu zelene a iznad 0 dB crvene, tako da je praćenje nivoa izazovno, a u slučaju slabijeg osvetljenja skoro nemoguće ukoliko ne pamtite i brzo pratite koliki broj dioda treba da svetli da dek ne bi ušao u „crveno“. Skroz bezveze.

Status rada, Dolby sistema, Blank Search itd. je prikazan malim LE diodama koje svetle ili trepću. One za Dolby B i C imaju istu boju – crvenu. Ceo ovakav sistem je vrlo skroman, asketski i nije baš pregledan. Veće, raznobojne diode ili multifunkcionalni displej bi bili daleko bolje.

Da napomenem da Philips FC920 ne poseduje ni brzi autorevers, tj. optički senzor koji primeti providni deo trake na samom kraju i rotira glave pre nego što sama traka dođe do kraja. Baš se nisu potrudili…

Pored navedenog, brojač je mehanički, bez ikakvih dodatnih opcija. Sramota za novac koliko je FC920 koštao! Inače, izvuče 500 obrtaja na C60 kaseti, što je malo više od starog standarda.

Centralni procesor zadržava apsolutne oznake tastera u svakom slučaju: kada se kaseta okreće u kontrasmeru, premotavanje unazad je i dalje premotavanje unazad, ali se ono vrši u suprotnom smeru – dakle, zavisno od glavnog smera trake (normalno ili reversno) komande premotavanja imaju jednu funkciju ili drugu koja je kao u ogledalu u odnosu na normalnu.

Ovaj dek, pomislio sam, je pravio NAD a ne Philips – toliko je skroman… i još više od NAD-a.

Treba još reći da dugme za snimanje – ne postoji, u klasičnom smislu. Da biste snimali, potrebno je pritisnutu zajedno Pause i Rec Mute tastere i tada se ulazi u Rec Pause mod. Zanimljivo.

Tokom korišćenja nisam uspeo da nateram FC920 da ne snima beskonačno kada je uključena beskonačni autorevers. O čemu se radi? Naime, dekovi koji su autoreversni obično imaju dva moda: A+B, gde reprodukuju prvo prvu stranu kasete, zatim sledeću, pa stanu. Drugi mod je beskonačan, tj. dek beskonačno reprodukuje kasetu, prvu pa drugu ili drugu pa prvu stranu i tako u krug dok ne dobije komandu da stane (ili nestane struje…).

Pri snimanju situacija je malo drugačija: bez obzira da li je setovan A+B ili beskonačni režim, dek će stati na kraju druge strane, faktički kada je snimio celu kasetu, jer nema smisla da je snima u krug beskonačno. Kod Philips-a FC920 nisam uspeo ovo da postignem: snimao bi u krug. Ovo je, u stvari, softverski bag u mikrokontroleru deka – programer je ispustio da doda jedan uslov u programsku petlju pri snimanju.

Kako bih mogao porediti ovaj dek sa nekim drugim konkurentima?

Za trećinu cene više mogli ste kupiti FC950:

• Izgubili biste autorevers, ali
• dobili biste pravi troglavi dek.
• Takođe biste dobili pravi fluo pik u dve boje sa zadržavanjem vršnog nivoa.
• Imali biste digitalni brojač,
• kao i mehanizam sa jednim dodatnim motorom, nažalost samo za otvaranje vrata.
• Bio bi tu i varijabilni bias i
• motorizovano otvaranje vrata.

I sam FC950 je možda bio preskup za ono što je pružao (600 DEM). Tako popularna Aiwa AD-F850 je nudila i mehanizam sa dva zamajca u zatvorenoj petlji (Closed Loop Dual Capstan) i sve isto kao i Philips FC950, ali za 500 DEM (kasnije i 450). Technics RS-BX501 je dve godine kasnije, za isti novac imao i autokalibraciju i mali, ali opet lepši i potpuni displej sa digitalnim brojačem i još neke opcije.

Kao zaključak bih mogao reći da FC920, prema opcijama, nije smeo da košta više od 300 DEM, dakle trećinu manje nego što je koštao. Zaista su mogli da se više potrude – nekako sam previše puta dobio utisak da je Philips radio protiv samog sebe.

Iznutra

Prvo ću da kažem par reči o kućištu: tanki lim naokolo, ali je poklopac prilično snažno napravljen, što je dobro.

Druga stvar je da FC920 poseduje donji poklopac elektronike, koji se može skinuti – u to vreme proizvođači nisu više želeli da se trude i pristup štampi elektronike je najčešće bio tako što ste bili prinuđeni da demontirate ploču.

Interesantno je da, ako pogledate slike, vidi se da je poklopac napravljen mašinskim sečenjem otvora na donjoj ploči kućišta, ali na tako pametan način da je odsečeno parče faktički postalo poklopac jednostavnim rotiranjem po dve ose. Dakle, od istog komada su napravili i poklopac i donju stranu, bez dodatnih elemenata koji bi sprečili da poklopac propadne kroz otvor koji je napravljen. Genijalno.

Iznutra, FC920 je vrlo uredan i lepo i jasno organizovan, sa minimumom ožičenja i lepo postavljenim i obeleženim sekcijama.

Ono što me je iznenadilo je podešavanje biasa: za normal trake trimeri postoje za svaki kanal, ali i dva dodatna (za L+D kanal) i za hrom i metal kasete. Ovo rešenje nije strano, ali je retko i najčešće na skupljim, troglavim, dekovima. Odlično.

Mehanizam je baziran na samo jednom, jedinom motoru koji preko remena pokreće dva zamajca u kontrasmerovima (standardno autorevers rešenje) i dodatnom gumicom za mehanizam premotavanja.

Servo sistem je baziran na elektromagnetnom aktuatoru koji se oslanja na desni zamajac i njegov zupčanik. Ovaj mehanizam, zavisno od trajanja aktivacije aktuatora, menja mod deka: premotavanje (isti položaj glava kao kod pretraživanja numera, interesantno…), snimanje/reprodukcija u jednom i u drugom smeru.

Zamajci su ne tako veliki i masivni, ali korektni. Sam mehanizam je nezgodan i komplikovan, ali generalno bi trebalo da je trajan. Zamena gumica je muka – mora da se odlemi i odrviju zavrtnji štampane pločice na mehanizmu, a ja sam skidao i sam motor. Tamajci nisu fiksirani po uzdužnoj osi klasičnom pločom koja ih osigurava na zadnjem delu, iako za nju postoji predviđeno mesto, već su obezbeđeni od ispadanja plastičnim osiguračima na samoj osovini… samo da bi se uštedelo.

Usled mehaničkog brojača, FC920 ima još dve gumice, što njihov broj podiže na ukupno 4. Šteta, jer dek već poseduje optički sistem kontrole rotacije točkića u sistemu autoreversa i autostopa, što je moglo biti iskorišćeno i za digitalni brojač

Evo i par slika mehanizma spreda:

Sistem otvaranja vrata je mehanički prilično kompleksno napravljen, ali je koriščena odlična plastika koja ne krcka i ne škripi, tako da je sve odrađeno do perfekcije.

Nosač kasete je plastičan, ali sasvim dobrog kvaliteta, a poklopac nosača ima zakrivljen oblik i takođe je kvalitetan.

Popravka

Problem sa mojim primerkom FC920 je bio u tome da bi veoma retko proradio, tj. prikazivao je da je spreman da primi komandu, no pri pritisku na neku od njih krenuo bi u rad, podigao glave, pre toga bi se čuo aktuator ali odmah bi ih spustio i tu bi bio kraj. Nekada ne bi ni odreagovao na komandu.

Delimično sam rasklopio mehanizam i video da je uređaj veoma malo korišćen, prvo sam posumnjao da se negde stegla mast ili ulje i da se dek muči da odradi komandu, pa procesor odustaje jer tajming mehanike nije ispoštovan.

No, sve je delovalo u redu. Zamenio sam sve gumice, razmišljajući da možda negde postoji proklizavanje i da zato dek nema dovoljno snage, mada je realno da bi simptomi bili malo drugačiji.

Problem je što je dek proradio, ali s vremena na vreme bi opet počeo da odbija da radi.

Očistio sam konektore, prelemio mikroprekidače i posumnjao na prekidač koji javlja da su glave podignute – on je krucijalni deo tajminga mehanike i procesor se oslanja na njega. Posle čišćenja sitacija je postala, meni se činilo, bolja.

Ukupno sam se zezao sa ovim jevtinim dekićem tri dana. Na kraju drugog, dobio sam divnu poruku od drugara iz Sarajeva – Amara, sa servisnim uputstvom za FC920, koje nisam imao uspeha da pronadjem na Internetu.

Pregledom sam ustanovio da negde mora biti i prekidač koji javlja da li je kaseta u ležištu, a znao sam da on nije povezan sa samim vratima, tj. postojao je verovatno samo jedan prekidač prisutnosti kasete a ne i drugi koji proverava da li su i vrata zatvorena – što je nekada slučaj.

U servisnom uputstvu sam ga jasno locirao i proverio sve mikroprekidače na gornjem delu mehanike – od njih 5 koji su bili oprani odmašćivačem i kontakt sprejom, samo jedan je radio kako treba. Mikroprekidač prisutnosti kasete nije radio ili bi radio ponekada.

Šta se, dakle, dešavalo? Po davanju komande, procesor bi proveravao prisutnost kasete i ako bi preko prekidača dobio informaciju da je kaseta u deku, pokrenuo bi motor aktuator mehanike. Vibracije od aktuatora i servo mehanike bi razdrmale prekidač koji bi izgubio kontakt, možda samo na delić sekunde, ali dovoljno da procesor vidi da nešto nije u redu i vrati glave u početni Stop položaj.

Namučio sam se sa rasklapanjem mikroprekidača jer oni nisu ni pravljeni za popravku, ali sam uspeo da ih očistim i podesim. I sve je proradilo.

Balans potenciometar je blago krckao i trebalo mu je čišćenje, pa sam demontirao jednu od prednjih ploča i očistio ga.

Pri podešavanju deka sam primetio da azimut revers strane nije dobro podešen, a ostalo je bilo skoro u redu. Nakon kalibracije, iznenadilo me je koliko je frekvencijski opseg linearan u celom opsegu, sa nekim odstupanjem od možda +1 dB (i nikakvim na drugom kanalu) u opsegi 1 kHz do nekih 15 kHz.

Za podešavanje sam izabrao TDK FE, SA i MA kasete. Na normal kaseti sam dobio bolju frekvencijsku krivu nego što je deklarisana: skoro do 18 kHz u gornjem opsegu (-3 dB, 1kHz Ref.).

Zvuk

Gledajući kako je napravljen, nisam imao nikakva optimistička očekivanja od FC920. No, pogrešio sam. Philips FC920 zvuči veoma lepo: meko i nenaporno, toplo i emotivno na svojim snimcima.

Za test sam koristio TDK FE i TDK SA. Prvo ću izneti utiske sa TDK FE, normal kasetom.

HX Pro je sjajno implementiran i ne pravi probleme na sibilantima niti gornji opseg veštački „štrči“ kako je to čest slučaj kod jevtinijih kaset dekova. Štaviše, on lepo pomaže da detalji gornjeg ekstrema ostanu čisti, jasni ali nenametljivi. Zaista sjajno.

Glas je odličan i podseća na starije dekove – FC920 nije kristalno čist kao, na primer, Harman/Kardon TD4500, ali je nekako muzikalan i zavoljiv, a opet dovoljno čist da realno nikakvo zamućenje nije očigledno niti smeta,

Bas je prilično snažan, mek i topao tako da prija. No, iskusnom uhu će odmah biti jasno da nije potpuno definisan, ima taj „loptasti“ zvuk koji nije mnogo izražen, ali postoji.

Prelazak na romku (TDK SA) dao je isti karakter zvuka, sa malo bolje definisanim basom i jos jednim dodatnim finim slojem detalja, posebno na visokom. Zvučna scena je nešto šira, a zvučna slika je i malo svetlija u odnosu na prethodno. Mogli bismo reći da se dek vrlo dobro pokazao i na normal i na hrom kaseta, zadržavajući konzistenciju i uz napredak korišćenjem hrom traka. Da li je to isplativo danas? Jeste, ukoliko imate zalihu starih hrom traka koje biste voleli da presnimite.

Imajući u vidu cenovnu klasu FC920, zvučno je veoma, veoma dobar, a u apsolutnoj kategoriji nema mnogo toga što treba da krije. Očekivao sam da je njegova jedina prednost reprodukcija, ali ispostavilo se da je i sasvim korektan snimač, osetno bolji od očekivanog.

Zaključak

Philips FC920 je odličan dek ukoliko imate kolekciju kaseta koju želite da slušate, ali i da snimite neke nove. Ako možete da živite sa njegovim skromnim opcijama i mnogim drugim koje je proizvođač propustio da ugradi, ovo je dek za vas. No, želite li lepši, svetlucaviji i šareniji uređaj za sebe ili za pokazivanje – tada ovaj Philips nema šta da ponudi, sem zvuka i preterane skromnosti.

Comments are closed.