ONKYO TA-6511: Pošten i solidan

Submitted on: 07 јан 24

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Ovaj tekst sam zamislio malo drugačije – umesto klasičnog prikaza deka, uporediću ga po većini osobina sa sličnim, iz istog perioda i identične cene dekom, ali drugog proizvođača.

Sredinom 90-ih, kao što sam više puta naveo, proizvođači HiFi opreme su skoro digli ruke od dekova. Uređaji srednje ili donje srednje klase su dobili primat. Tako je Denon imao model DRM-650S, dvoglavi, dvomotorni uređaj iz 1996., sa cenom od 300 EUR. Sličan model imao je i Onkyo, TA-6511, samo dok je DRM-650S bio top model, iznad 6511 postojao je i troglavi, tromotorni, napredniji model TA-6711. Razlika između 6711 i 6511 je velika, kako u konstrukciji, tako i u opcijama, skoro kao da ih nije pravila ista kompanija ili isti razvojni tim. Međutim, interesantno je da je 6511 imao Dolby S, dok 6711 nije. Mada se ne vidi po oznaci, 6711 jeste nešto malo stariji i prvi je model iz serije 67/65/6211 koji se pojavio na tržištu.

Zbog čega sam kupio TA-6511? Jednostavno, pre deset-petnaest godina sam ga imao u kolekciji, zajedno sa 6711, oba u prelepoj šampanj boji, kupio sam ih zajedno. Sada, trenutno, posedujem 6711, kao i 6511 i 6211 (o kojem ću kasnije pisati), ali u crnoj boji. Sećam se da me je tada TA-6511 više iznenadio zvukom od TA-6711, nije bio bolji, ali je neverovatno koliko je bio blizu.

Kako sam pre nekog vremena nabavio i Denon-a DRM-650S, zanimalo me je kako bi bilo kada bih direktno poredio ova dva deka. Interesovalo me je šta su proizvođači zaista postigli sa laganim spravama jevtinog i jednostavnog mehanizma i dosta integrisane elektronike, na zalasku kompakt kasete kao medija.

Ovo su, faktički, bili jevtini Dolby S dekovi.

Slika bi bila potpunija kada bih nabavio još i neku Yamaha-u i NAD-a iz tog perioda (npr. 613), kao i Akai DX49 (kojeg sam posedovao) ali nemam uslova da držim 50 dekova u stanu :).


Drugi razlog za poređenje je što je Denon, plastičan i u nekim segmentima skoro jadan (ne zamerite, Denon je skoro uvek strašno štedeo na kućištu itd.) zaista iznenađujuće dobrog zvuka, toliko da bih, što se samog zvuka tiče, mogao da živim sa njim i ne zažalim. To pod uslovom da me ne nervira koliko je njegov transport skroman.

Onkyo je pošteno napravljen dek i deluje osetno čvršće u odnosu na Denon-a, a i par centimetara je dublji. Izraz pošteno uzmite sa rezervom, jer govorimo o sredini 90-ih. Relativno čvrsto metalno kućište, debeli metalni poklopac vrata i lepa, tanka prednja ploča od brušenog aluminijuma, ovde crne boje, napravljena je da izgleda mnogo deblje nego što zaista jeste. Dizajn je moderan za to vreme, posebno sa transportom u sredini. Komande su lepo grupisali inženjerski, ali zato je ostala praznina na levoj strani ispod displeja, dok je desna možda malo i pretrpana.

Za razliku od njega, Denon je daleko više klasičnog dizajna, skoro pa dosadan, ali sa lepo raspoređenim komandama i velikim dugmetom potenciometra za nivo snimka. Kada smo kod njega, osećaj rotiranja manjeg dugmeta kod Onkyo-a je bolji, kod Denona deluje „jevtinije“.

Što se displeja tiče, Onkyo je u dalekoj prednosti: veći, informativniji displej nekako upotpunjuje utisak ovog uređaja, dok je kod Denon-a prozor displeja naizgled veliki ali jedan deo zauzima prijemnik daljinskih komandi, a ostatak je ekran. Pikovi su dobri, rezolucija solidna (12 segmenata), posebno oko 0 dB (-3, -1, 0,  +1 +3. odlično), ali ostale informacije su šture i sitne. Sami pikovi su dinamičniji kod Onkyo-a, ali nemam načina da izmerim vreme gašenja pikova (tzv. decay).

Onkyo ima rezoluciju u okviru -4, -2, 0, +2, +4 što je lošije ali i dalje sasvim upotrebljivo u većini slučajeva. Moram napomenuti da je displej na Onkyo deku u stvari za modele bez Dolby S i autokalibracije, pa nema mogućnost prikaza da je neka od ovih opcija uključena (sem skromne poruke na mestu brojača, po pritisku dugmeta… „ACCU“), već su za to dodali LE diode, što kvari utisak jer morate gledati i levo na displej i desno ka LED-ovkama. Kod Denon-a je sve koncentrisano na displeju, baš kako treba.

Ako pričamo o opcijama, oba deka poseduju dve glave, Dolby S i autokalibraciju osetljivosti i biasa. Rade je brzo i jednostavno, ne kao kod nekih drugih dekova (npr. Beocord 9000, JVC DD9 itd.), ali obavljaju posao. Kod Denon-a se koristi, pord standardne 400 Hz frekvence i druga od 12.5 kHz, umesto najčešće korišćene od 10 kHz (kao kod TA6511), što je interesantno.

Od ostalih opcija, Onkyo ima daleko bolji sistem pretraživanja pesama i ponavljanje cele strane kasete ili bloka muzike, dok Denon poseduje Rec Cancel funkciju koja vas vraća na početak snimanja, manuelni bias (nije mi trebao), solidno pojačalo za slušalice i pamti vrednost brojača i kada se iključi, a isti resetuje kada se kaseta izbaci. Pored toga, ima i memoriju brojača koju ja koristim s vremena na vreme. Brojač na Onkyo deku ima tačno 50% bolju rezoluciju od one na Denon-u, što je fantastično, mada je i ona na Denon-u sasvim dobra. Nekako, mada deluje skromniji, po meni Denon ima korisnije opcije, bar za moju malenkost.

Moram napomenuti da mi se dopalo kako je na Denon-u rešen start procesa autokalibracije: kod Onkyo-a je klasično – pauza za snimanje i pritisak na dugme za autokalibraciju. Kod Denon-a se kreće direktno iz Stop moda, ali da se ne bi potkrala greška i izbrisala kaseta, dugme za autokalibraciju treba držati oko pola sekunde duže da bi se proces aktivirao. Genijalno, sve startujete pritiskom na jedan taster, ali ako omašite dugme neće se ništa desiti dok zaista niste sigurni da baš  želite da odradite autokalibraciju.

Vrata i nosač kasete su kod Denon-a obični, poklopac je od metala i plastike, dok je kod Onkyo-a nosač kasete učvršćen metalnim okvirom, a poklopac masivniji, što Onkyo-u daje jednu dozu ozbiljnosti u odnosu na Denon-a.

Oba deka koriste skoro identičan mehanizam, mislim da se radi o ALPS-ovom proizvodu. Dvomotorni, sa elektromagnetnim aktuatorom za podizanje glava. Kod Onkyo-a je bolji. Kod Denon-a je zamajac takve mase da sam veće viđao na najobičnijim mono radiokasetofonima iz Hong Konga, tokom 80-ih. Zbog toga je i deklarisana vrednost W&F loša, 0.07 (Sankyo tromotorni direct drive, sa dva zamajca u zatvorenoj petlji ima oko 0.030), dok je po DIN standardu razlika još gora. Ne mogu da shvatim zašto su ovo radili, verovatno su išli do same donje granice sposobnosti ljudskog uha da detektuje zavijanje i podrhtavanje i napravili ovo djubre… samo da uštede. A mogli su lepo da stave DD motor ili masivniji zamajac, ali to bi koštalo dolar-dva više, a proizvođači su, kao što znamo, poprilično alavi na pare.

Onkyo je bio pametniji i stavio veći zamajac na potpuno isti transport, što se oseti i u zvuku. Nisam želeo da poredim W&F ova dva deka, verovatno bih se samo iznervirao.

Istini za volju, ovakav tip mehanizma se ne kvari i jednostavan je za održavanje – zamena rolera je laka, a remen može da se zameni uz malo truda i bez demontaže mehanizma, samo je neophodno imati remen visokog kvaliteta i tačnih dimenzija, ovaj transport nije tolerantan.

Denon se, interesantno, više greje (sekcija napajanja) od Onkyo-a.

Pri premotavanju, Onkyo ima neku vrstu mekog zaustavljanja, dok Denon pri zaustavljanju nakon reprodukcije, snimanja ili na kraju kasete istu vrati za zericu nazad – radi zatezanje trake, u stvari, što je sjajno i retko na dvoglavim dekovima.

Što se nekih audiofilskih dodataka tiče, nijedan dek ne poseduje neka egzotična rešenja, komponente niti, npr. amorfne ili amorfne glave – na oba deka su one od tvrdog permaloja, veoma plitke da podsećaju na one sa vokmena, ali različitog tipa.

Nijedan dek nema osvetljenu pozadinu kasete i teško je videti dokle je kaseta došla, ako uslovi osvetljenja nisu optimalni. Uz malo truda ovo se može lepo rešiti korišćenjem jedne ili više LED-ovki.

Unutrašnjost

Oba deka deluju uredno, s tim što je Onkyo nešto lakši za servisiranje (kod Denon-a muku pravi opruga držača kasete).

Denon poseduje dve osnovne štampane ploče od kojih je jedna namenjena napajanju i drajverima mehanike, dok je druga audio ploča.

Kod Onkyo-je sve na jednoj ploči.

Dolby S kolo se kod Denon-a nalazi na jednoj većoj ploči, dok je kod Onkyo deka ono na dve malene.

Denon koristi CXA14175 specijalizovano Dolby S kolo, proizvedeno od strane Sony-ja.

Onkyo koristi takodđe Sony kolo, ali modernije CXA1417Q.

 

A zvuk?

Onkyo je iznenađujuće detaljan za jedan relativno jevtin kaset dek, to sam primetio i pre puno godina kada sam ga posedovao prvi put. Ekstremno je čist, bez ikakvih zamućenja i, delimično zahvaljujući tome, poseduje odličnu širinu scene, koja fascinira s vremena na vreme, te je tu jasno bolji od Denon-a. Bas je solidan, snažan, ali mu u većini slučajeva fali ekstenzija i više je zaokrugljen. Ekstenzija na gornjem ekstremu je solidna, ali je kod Denon-a bolja.

Denon je, sa druge strane, u istoj kategoriji detaljnosti, ali neutralniji: malo tamniji, ali u stvari kako rekoh, neutralniji i sjajnog, masnog, dubokog basa te daje osetno bolji zvuk u odnosu na svoju cenu. Harmoničan, umereno topao, sa dobrom dinamikom – prava je šteta što nema neki kvalitetniji mehanizam, utisak bi bio još bolji. Dinamičniji je i jednostavno bolje leži mom uhu, uprkos intenzivnim sesijama slušanja nisam uspeo da uhvatim Denon-a da „folira“, da vrši intenzivnu kompresiju i unosi veštački prizvuk. Možda je Onkyo čak i čistijeg zvuka od Denon-a, ali Denon je jednostavno bolji i može da izađe na crtu troglavim dekovima niže i srednje klase.

Ne treba misliti da je Onkyo loš – on je prosečan za svoju cenu ili čak nešto bolji, dok je Denon skupljeg zvuka nego što pripada njegovoj kategoriji.

Koji odabrati? Ja bih uzeo oba, a onda transport iz Onkyo-a ubacio i Denon-a i napravio dobitnu kombinaciju :). Šalim se, treba izabrati onaj koji je u boljem stanju.

Comments are closed.