SABA SIGMA CD450: Kada je SABA pravila SAAB-a

Nikada nisam bio ljubitelj dvoglavih dekova, ali s vremena na vreme volim da se poigram nekim zanimljivim modelom.

I tako… pre nekog vremena kupih SABA CD450 dek iz Sigma serije. Pomenuta je bila prestižna u ponudi ovog proizvođača, ali mi nije uspelo da pronađem više podataka u svojim katalozima ili na Internetu.

Ono što je sigurno jeste da postoji ogromna sličnost sa modelom JVC DD-5. Nemačka SABA i JVC su imali snažnu saradnju u tom periodu, govorimo od 1981. godini. Evo slike iz kataloga JVC-a iz 1981. godine i njegovih tehničkih podataka – verujem da su identični.

Moram primetiti da je deklarisani frekvencijski opseg DD-5 prilično skroman.

Možda na prvi pogled oni i ne izgledaju slično jer SABA deluje daleko prefinjenije (što i jeste u suštini), ne poseduje ANRS sistem redukcije šuma, a vidljivo je da se kod nje transport nalazi levo a kod DD-5 desno. Razlika je i u tipu brojača, ali, verujte mi, svi osnovni elementi su praktično jednaki.

JVC DD-5 je koštao oko 380 USD, a podatke o ceni SABA-e nemam, ali pretpostavljam da je koštala oko 400-500 EUR.

Dizajnerski, CD450 je veoma lep. Prefiks „CD“ je bio popularan pre pojave kompakt diska (i na samom početku ere laserskih diskova) i značilo je Cassette Deck, dok je kasnije to kod svih kompanija promenjeno.  No, da se vratim na ovaj model: prednja aluminijumska ploča je tako fino i specifično obrađena (peskiranjem, verovatno), na način kakav se ne sećam da sam video kod bilo kod drugog deka. Komande koje poseduje su osnovne, a od specijalnih dodataka ima digitalni brojač u obliku četvorocifrenog prikaza ili realnog vremena – koje radi samo pri reprodukciji i snimanju., slično kao kod modela DD-9. Veličina cifara je odlična i vide se verovatno sa Meseca.

Redukcija šuma je samo „običan“ Dolby B, a transportne komande su sve koncentrisane i zbijene odmah pored odeljka za kasetu. Na dnu je i malo zbunjujuće dugme za  izbacivanje kasete, koje sam mahinalno i uporno suprotnom rukom tražio na mestu onog za uključenje uređaja (a koje lepo svetli kada se aktivira). No, nakon stotog puta sam se lepo navikao :).

Displej je, zato, divan: dvobojni fluo pik sa 18 segmenata i zadržavanjem vršnog nivoa. Ono što je najbitnije… rezolucija oko kritičnog 0 dB područja je izvanredna: od -5 do +5 dB možete videti svaki decibel pomeraja, tek tada kreće sa rezolucijom od 2 dB i više. Fenomenalno.

I, sada kreće glavna fora: podešavanje nivoa snimanja se radi preko dva tastera koji upravljaju elektronsko mehaničkim sklopom, a koji preko sajle slične onima u analognim radio prijemnicima pomera skalu sa pokazivačem izabranog nivoa. Dakle, nema uobičajenog potenciometra dostupnog korisniku. Futuristički za to vreme. Međutim, u praksi ovaj sistem je manje osetljiv od klasičnog potenciometra kojim je lakše precizno namestiti željeni nivo.

Glave ovog deka su najverovatnije potpuno iste kao na DD-5. Iako nisam našao podatke pretpostavljam da se radi o JVC SA glavama (SA = Sen-Alloy, odnosno verzija sendasta). Pomenute su bile dosta forsirane od strane kompanije, kasnije u verziji X-Cut, a proizvođač je pominjao njihove dobre osobine na visokim frekvencama.

A iznutra?

SABA CD450 je mase svega oko 6 kg, što nije ni mnogo ni malo za dek, ali svakako nije za divljenje. No, većina stvari je odrađena od metala i veoma pošteno.

Međutim, ne bih pogrešio ako bih rekao da ovo nije dek sa mehanizmom već mehanizam oko kojeg je napravljen dek. Sama masa transporta iznosi 1.630 grama što je itekako mnogo za bilo koji dek, a kamoli ovaj. Skoro identičan transport se ugrađivao i u modele DD-7, 9, 99 itd. i predstavlja biser kompanije JVC ili neke druge koja je bila OEM proizvođač.

U njegovom srcu je sjajan DD motor za transport trake, zajedno sa kontrolom, balansiranim rotorom – zamajcem itd. Bolji modeli su imali i dodatnu pločicu za kvarcno stabilisanu kontrolu brzine. JVC ga je zvao impulsni servo motor i evo kako izgleda po elementima – verzija sa dodatnom kvarcom kontrolom:

Drugi motor je namenjen premotavanju i koristi idler za prenos snage, a zatezač trake je odrađen (koliko sam uspeo da primetim) pomoću lamele montirane u donjem delu levog  točkića.

Za promenu moda rada koriste se dva elektromagneta – jedan solidne veličine za kočnice i drugi veeeeeliki za jedan kaset dek. Veliki elektromagnet je, nažalost, prilično bučan tokom rada.

Celi transport koristi i kvalitetne prekidače za raznorazne funkcije, korišćenje metala je maksimalno, mada sistem za pomeranje mosta glava nije urađen tako fino kao, recimo, na Akai GX95. Ali, radi, snaga elektromagneta nadoknađuje nedostatke.

Fascinirala su me „vrata“, tj. nosač kasete: sistem makaza i klizača je izuzetan, praktično neuništiv i neverovatno dobro i precizno odrađen, tako da solidna vrata na malopre pomenutom Akai GX95 izgledaju smešno, da ne spominjem neke druge modele, kao Yamaha-u K1000.

Pored transporta dekom dominira i već pomenuti mehanizam kontrole nivoa snimanja, baziran na skali i motorizovanom potenciometru. Pomenuti je trostruki: dva potenciometra kontrolišu levi i desni kanal, dok je treći davač položaja integrisanom kolu koje kontroliše sistem. Po mom skromnom mišljenu, ovo je sve samo dizajnerski štos i nije zaslužio velike resurse i trud inženjera, a svakako je uticao na cenu. Sličan sistem (ako ne i istovetan) je i na JVC DD-9 modelu, ali on je imao daleko višu cenu (oko 1.150 EUR) pa su se mogli igrati mnogim drugim stvarima.

Sistem usporavanja vrata je, takođe, specifičan za JVC i baziran je na polugama i točkiću sa lamelom i gumenim usporivačem, prilično kompleksno rešenje ali trajnije od popularnih vazdušnih klipova.

Elektronika je manje-više standradna, ali dek poseduje interno podešavanje bias-a za svaki tip trake i za svaki kanal nezavisno. Baš lepo.

Kvarovi?

SABA CD450 mi je došao putem oglasa, a ne sećam se šta mi je prodavac rekao o njegovom stanju. Uglavnom, bio je praktično neupotrebljiv:

  • Iznutra je, posebno iza prednje ploče bio izuzetno prašnjav. Mehanizam nije bio u toliko lošem stanju, ali… oprao sam sve, ne mogu vam opisati koliko je crne prljavštine, delom od nikotina i čađi, izašlo iz njega. Pogledajte sliku pre pranja, nakon skidanja prednje ploče:

  • Dek je jedva premotavao levo i desno, a pri reprodukciji se gasio. Guma idlera se, naravno, izlizala. Sledila je zamena, ali i kompletno rastavljanje mehanike, dodatno čišćenje nakon pranja i pažljivo podmazivanje.

  • Glavni DD motor je s vremena na vreme radio nestabilno – usporavao je a znao je i da stane. Da bi se došlo do njega, mora se pošteno zaroniti u mehaniku. Izvukao sam ga napolje, potpuno rasklopio, ocistio i podmazao, a zatim ukonio razlog problema: kondenzator.

  • Motorizovani potenciometar snimanja nije radio uopšte. Ovaj sistem se mora pažljivo rasklopiti da ne biste posle imali više muke nego na početku. Sam potenciometar je napravljen da se ne popravlja pa je rastavljanje bilo malo teško, a sklapanje još teže. Uglavnom, blokirao je motor mehanizma kojeg sam rasklopio i očistio, a zatim testirao, sve podmazao i sklopio. Ma… muka zbog toga što je nekom dizajneru palo na pamet da se tako odradi…

  • Dek je imao problem sa snimanjem: nije prikazivao ulazni signal. Sumnjao sam na više stvari i počeo da pratim putanju signala kroz njega. Ispostavilo se da se interno raspao balans potenciometar, koji je mehanički. Sledilo je uklanjanje glavne ploče da bi se došlo do potenciometra, njegovo odlemljivanje i rasklapanje, čišćenje i popravka, zatim podmazivanje i sklapanje. Uglavnom posao od više sati rada, od 19 do 01.30 noću. Sada radi kao nov.

Mislim da sam se setio svih glavnih problema… posla je bilo preko glave, ali dekić je zaista prelep. Moram napomenuti kako su svi uočeni nedostaci ovog primerka bili izazvani starenjem, zamorom materijala i nekorišćenjem. Generalno nisu bili strašni ali su bili vremenski zahtevni i tražili dužnu pažnju.

Nakon svega, dek sam podesio prema test traci, azimut je bio malo omašen, ali ne strašno.

Zanimljivo je da je sa svim kasetama sa kojima sam ga probao (Maxell UR, TDK D, Emtec Sound I, TDK SA, TDK MA) imao praktično isti frekvencijski opseg: do oko 18 kHz sa normalkama, a sa hrom i metal trakama do 18.5 kHz, ništa posebno, ali je bio vrlo linearan na celom opsegu, što je dobro.

U praksi se pokazalo da dek izuzetno snima, posebno na normal trakama, što je sjajno rešenje jer su one najjevtinije i najlakše se nalaze. Ovo, naravno, ukoliko volite da se igrate snimanjem na kasete, kao ja :).

I na kraju… kako CD450 svira?

Jednom rečju: neočekivano dobro. Postideo bi mnoge stare i nove troglave dekove. Jedina mana koju mogu uputiti je razlika u osetljivosti u odnosu na različite modele kaseta, što je normalna ali nezgodna pojava posebno kada je u pitanju dvoglavi dek, jer rezultat nećete znati pre kraja snimka. Naravno, ovo nema veze sa samim kvalitetom zvuka.

Sa zvučne strane, ovo je fenomenalan dek, kao i znatan broj drugih JVC dekova sa početka 80-ih godina. Ono što mi se posebno dopalo jeste jedan odličan balans punog zvuka, širine scene, odlično prikazanih srednjih tonova i kristalno jasnih ali nezamarajućih visokih tonova. Detaljnost je sjajna, potpuno neočekivano za mene, mikrodetalji i finese su izuzetno korektni. Voleo bih da mi je pri ruci DD-9 pa da poredim zvuk.

Sve u svemu izuzetno. Dinamika mu je jača strana za jedan kaset dek i kompletno je tako, koristio bih izraz ako ne zamerite, milozvučan – sa stabilnom, sigurnom reprodukcijom, sasvim blago naginje toplijoj strani zbog milimetarski naglašenog basa koji je mek kao duša i možda ponekada i zaokrugljen ali nikada da gubi definiciju ili da deluje loše. Svaka čast, nakon skoro 40 godina ova mašina svira sjajno.

Čak je i reprodukcija tuđih kaseta odlična, ekvilizacija je potpuno pogođena sa Kenwood-om KX1100HX, Nakamichi-jem RX202 i Technics-om RS-B58R čije sam kasete probao u kraćem razdoblju. SABA je vrlo tolerantna na kvalitet snimaka drugih dekova, što nije čest slučaj.

Moram napomenuti da je i pojačalo za slušalice odlično – probao sam sa AKG K550 i Sennheiser HD580S i veoma se dobro pokazalo.

Zaključak

Ne znam da li je SABA mogla odabrati boljeg saradnika. Nemačka firma nikada nije stremila nekom preskupom stereo HiFi-ju, a Sigma CD450 je pun pogodak u tom smislu. Podvlačim da ne znam katalošku cenu, pretpostavljam da se kretala u granicama od 400-500 EUR, ali danas slabo ko ceni SABA dekove. No, ovo je odličan model, nekako mi se čini da je jedan od retkih dvoglavih dekova sa kojima bih mogao živeti bez potrebe za bilo kojim drugim. Zvuk mi lično više odgovara čak i od mog omiljenog dvoglavaša NAD-a 6100, a iako sam davno imao Nakamichi 580M mislim da mu SABA izlazi na crtu bez problema. O mehanici da ne govorim SABA je tu bez premca, sličnog kvaliteta su i Technics RS-M45 i M85/88 ali su zvučno inferiorni prvenstveno po transparentnosti zvuka i nivou detalja, a SABA je i nešto čistije prezentacije. Pored svega, dizajnom je pravi ukras u svakom silver HiFi sistemu.

Comments are closed.