AIWA AD-WX888: Dobar dupli

Da budem iskren, nabavio sam Aiwa-u AD-WX888 da bih je kanibalizovao za jedan drugi dek namenjen poklonu poznaniku (pročitajte tekst o Aiwa-i AD-F410 koja je crkla…). Ti procesi su mi uvek mučni: rasklapam jednu mašinu da bih iskoristio delove za drugu i znam da nikada od te mašine neće biti celina koja će raditi i služiti nekome. A to je nužnost kada ne možete kupiti delove. I osećaj mi je mučan, ma koliko dek bio star, oštećen, jevtin i loš.

Taj drugi dek je trebalo da bude Aiwa AD-R707, kupljena preko oglasa sa komentarom da joj trebaju gumice, da bi se ispostavilo da je stajala ne nekom tavanu godinama, puna prašine i paučine tako da ni moja standardna procedura pranja elektronike nije pomogla. Transport je bo ruiniran lošim servisiranjem: polomljene vođice sa obe strane, plastični osigurači, plastika topljena lemilicom… ma užas. Trebao mi je donor dek.

Kada sam kupio neispravnu Aiwa-u, zaključio sam da je u boljem stanju nego AD-R707 i rešio da je sačuvam i oživim.

Kada bolje razmislim, ovo je možda drugi dvostruki dek u mom životu. Ja ne volim dvokasetaše: za isti novac se uvek mogao kupiti drastično bolji jednokasetaš. Skoro uvek se kod dvokasetaša štedelo na mehanici, na elektronici, na svemu. Jednostavno, ne volim ih.

Aiwa AD-WX888 se pojavila 1989., u sumrak kaset dekova. Iznad nje je bio model 999, logično sa dva deka koji mogu da snimaju, daljincem i još nekim potrebno/nepotrebnim opcijama. Cena joj je bila oko 350 EUR, malo manje nego dva osnovna modela jednokasetaša.

Za jedan dvokasetaš Aiwa AD-WX888 je dobro osmišljena: jedan transport je za reprodukciju, drugi može i da snima, oba autoreverzna. Poseduju funkciju brzog premotavanja sa preslušavanjem, zgodno, ali nemaju pretragu numera. Oba deka poseduju amorfne glave, što između ostalog AD-WX888 svrstava u višu klasu dvokasetaša.

Dek koji snima poseduje i varijabilni bias i to posebno za normal a posebno za hrom trake – retko, ali korisno. Za metal kasete nema podešavanja.

Displej je odličan, sa 12 segmenata, velikih i u dve boje. Iako deluje grubo sa oznakama decibela, u stvari nije: između 5 i 0 dB ima još jedan neobeleženi segment, isto je između 0 i 3, 3 i 5 itd., tako da se snimak može precizno namestiti.

Ono što mrzim kod HiFi uređaja je plastična prednja ploča. Aiwa AD-WX888 je ima, od obične plastike. Fuj.

Iznutra

Glavna matična ploča sadrži skoro sve. Na nekim mestima su i kvalitetniji kondenzatori, ožičenje je uredno i transporti su lako dostupni za demontažu.

Mehanizmi koji se koriste su trajni, sa dva asimetrična metalna zamajca osrednjih dimenzija, ali oni zajedničkim radom daju jednu dobru inercionu masu. Sam transport ima jedan jedini motor i varijacija je na temu onog kod AD-F410. To je trajan mehanizam, solidno napravljen iako možda ne izgleda tako, sa par elektromagneta i zupčanika. Sa strane glava se nalaze stabilizacione vođice sa obe strane, a autoreversom upravlja optika sa leve strane te dek čim naiđe na providni deo trake na kraju strane aktivira rotaciju glava, koju radi veoma brzo, te je prekid snimanja zaista minimalan.

Kod oba transporta sam naišao na isti problem: gornja pločica koja pokriva most sa glavama i kuglicu hoće da ispadne iz ležišta u kojem je učvršćena putem dva asimetrična plastična žljeba. Zašto je ovo tako jednostavno, umesto da postoji zavrtanj… ne znam. Na kraju sam, posle više pokušaja, rešio da ih zapečatim lepkom koji se može skinuti u slučaju servisa.

Zvuk

Realno, AD-WX888 ima zvuk solidnih dvoglavih Aiwa iz tog vremena. Kada već nema autokalibraciju, ugradnja varijabilnog bias-a je pun pogodak, a Aiwa je to često radila i na svojim jednokasetašima, od najjevtinijih do najskupljih. Uz malo eksperimentisanja 888 može dati sasvim pristojan – neki bi rekli čak i odličan snimak.

Umesto da odmah navodim mane, reći ću šta valja: homogena zvučna slika je tu, kao i dosta snažan bas, uz jednu dobru reprodukciju srednjeg opsega. Detalji su za pohvalu, a muzikalnost odlična. Dek zvuči stabilno i kvalitetno, nema uočljivog šetanja azimuta i slično, toliko da je čak i snimak druge generacije (sa kasete na kasetu) dvostrukom brzinom prihvatljiv, uz očekivanu multiplikaciju mana. Vidi se da je mehanizam, iako samo sa jednim motorom, urađen pošteno za ovu klasu dekova. Naravno da ima bolje, ali to najčešće znači i skuplje.

Sama reprodukcija je i čista, ne kao kod vrhunskih singl dekova, ali je u jednoj dobroj klasi. Kao što rekoh, AD-WX888 može da stane na crtu dobrom broju dvoglavih dekova – ne onim vrhunskim niti troglavim mašinama, ali ona svoj posao radi i više nego pošteno.

U odnosu na kvalitetnije dekova, Aiwa-i fale detalji gornjeg ekstrema koji gube svoju finu ivicu i nežne promene, a neki detalji jednostavno fale. Dakle nisu zamućeni, nego sklonjeni i izgubljeni. Dinamika jeste solidna, ali je bas na donjem kraju loptastog oblika, solidan za jedan dvoglavi dek, slušljiv, ali svakako nema tu definiciju koju bi trebalo da ima.

Za tridesetak evra koliko me je koštao ovaj dek sa servisom (nažalost kod dvokasetaša se sve menja duplo…), isplativije je kupiti ovako nešto nego neki razdrndani dvoglavi dek ili naći neko još gore rešenje. Sasvim pristojan dek, posebno za one sa zalihama kaseta i ako nekada požele da naprave pristojan snimak. Dakle, priznajem da teška srca mogu da kažem da je dvokasetaš za preporuku :). Ali ovaj jeste.

Comments are closed.