Author's Description:

Pre neki dan mi je poznanik poslao poruku i video snimak Denon DR-M2 deka, ukoliko bih bio zainteresovan da ga kupim. U roku od 5 minuta sam mu odgovorio da ga ne proda nikom drugom.

Ovaj model je deo serije iz 1983., koja se sastojala od modela DR-M1, 2, 3 i 4. Dakle, prema oznakama model M2 je bio tek drugi u ponudi od četiri. Interesantno je, da u vreme kada je većina proizvođača imala više modela u katalozima, svega jedan ili najviše dva su bili troglavi. Ne govorim o Nakamichi-ju, već o mainstream Japancima tipa Technics-a, Aiwa-e, Pioneer-a, Sony-ja, Yamaha-i itd.

Kod Denon-a je tada bilo suprotno: od četiri modela DR-M, čak tri su bila troglavi, a samo jedan dvoglavi (DR-M1). Od troglavaša, M2 je najskromniji. No, nasuprot, cena mu nije bila baš skromna niti za potcenjivanje: iznosila je oko 500 EUR ili 1.000 nekadašnjih nemačkih maraka.

Za taj novac dobijao se lep srebrni dek (bila je i crna verzija, ako se ne varam), a uz doplatu i opcione drvene stranice kao i žični daljinski upravljač.

Sam uređaj nema ništa specijalno od opcija… ili skoro ništa, bar ne vidljivo. No, on je dobro i pošteno napravljen, mada se očigledno jako štedelo, ali ne na krucijalnim mestima.

Specifičnost Denon-a DR-M2 (kao i cele serije) jeste membranska tastatura za osnovne funkcije. To je igra dizajnera da dek izgleda više ravan spreda i malo više futurustički. Sama tastatura nije baš prava membranska kao na prvobitnim kućnim računarima (ko se seća Sinclair-a ZX80 i 81) već se iza nje kriju standardni mikrotasteri, što je odlično i dugotrajno rešenje, umesto da na samoj foliji postoji provodni sloj koji vremenom propadne i mora da se obnavlja.

Ostatak deka je klasičan: klizni potenciometri, Dolby, mehanički tape/source preklopnik…

Iako nikada ne biste rekli, celokupna prednja ploča nema ni komadić metala, već je potpuno plastična i, kada se demontira, izuzetno je lagana, dakle nema nekakve antivibracione osobine. Isto se odnosi na poklopac vrata – oko 4 mm debela plastika iz komada, kvalitetna ali opet samo plastika. Nosač kasete je mešavina metala i (koliko puta da pomenem) plastike i solidan je, što može biti bitno.

Displej je lep, prilično veliki, fluo tipa, sa dvobojnim pikovima ali bez zadržavanja vršne vrednosti – baš šteta, ova funkcija mi fali.

Nedostaje mi i mogućnost da korisnik podesi bias – to je tako jednostavno ugraditi, ali u Denon-u jednostavno nisu želeli. Model DR-M3, sledeći u ponudi, ima automatsku kalibraciju i logično bi bilo da su ovde stavili bar manuelno podešavanje bias-a, kao kod kasnijeg DR-M33 i ostalih. Ali nisu. Pored pikova sa zadržavanjem, varijabilni bias je ono što mi nedostaje i, možda, memorija brojača.

Kad sam kod brojača, da kažem da je i on izveden putem fluo cevi, dosta duboko iza prozora i vrednosti se mogu očitati lako samo pod malim uglovima u odnosu na centralnu osu. Ima 4 cifre i jedna strana C60 kasete izbroji oko 3.200 promena vrednosti. Pored toga, procesor brojača može prikazati i preostalo vreme – za to se mora odabrati određena funkcija i izabrati dužina trajanja kasete, a zatim prepustiti procesoru da malo „mozga“, što traje nekoliko sekundi. Prilično je precizan, priznaću, ali preostalo vreme menja u minutama, ne i sekundama, sve do 6 minuta pred kraj. Takođe se vrednost ne menja pri premotavanju, već se po pokretanju reprodukcije ili snimanja ponovo vrše proračuni. Iako prilično primitivna, funkcija preostalog vremena nije tako loša i neupotrebljiva kao što izgleda iz mog opisa.

Iznutra

Elektronika je uredno složena, ali sa dosta konektora, kako se to i radilo tokom osamdesetih godina. Mehanika DR-M2 je prilično vredan deo ovog uređaja: tri motora od kojih je glavni DD. Ne znam ko ju je pravio za Denon-a, a možda i oni sami. Uglavnom, pomenuta se koristila na više generacija boljih dekova ovog proizvođača, mislim da je poslednji od njih bio DR-M800, ali sa pogonom na remen i običnim DC motorom, umesto onog sa direktnim pogonom, prava šteta. Nikada nisam probao da na DR-M800 ugradim DD motor sa nekog iz DR-M2/3/4 serije, možda bi uspelo bez preteranih modifikacija.

Kada već pričam o transportu, u DR-M 1-4 seriji najbolje rešenje ima, naravno -DR-M4 jer koristi dva zamajca u zatvorenoj petlji, što nažalost čini održavanje složenijim. DR-M3 i 2 imaju identičnu mehaniku, sa specifično rešenim zatezačem trake. Denon ga naziva Tension Servo Sensor,  mislim da je na DR-M2 verzija 2, ali nisu mi poznate razlike između verzija samog sistema. Iskreno, mehanika na DR-M2/3 je potpuno spremna za ugradnju još jednog zamajca sa ležajem, nosača rolera sa rolerom i jednog remena. No, oni su to izbegli. Verujem da je razlika u troškovima izrade bila veoma mala, ali su nekako morali da odvoje DR-M4 od DR-M3 a ne samo dodaju neku kozmetičku opciju. Uopšte, razvoj ove serije uređaja me podseća na top-down metodu koju je koristio Sony za ES liniju komponenti: prvo se razvijao vodeći model, a zatim ide u pojednostavljivanje što se tiče opcija i tehničkih rešenja, te tako dođe do najjevtinijeg modela. Rekao bih da je i Denon koristio isti metodološki pristup, po meni sjajan.

Da se vratim na Tension Servo Sensor: on na prvi pogled veoma liči na polužicu kakvu su koristili nekadašnji jevtini vokmeni i kasetofonski mehanizmi za osnovni autostop sistem. Ta polužica je kod njih locirana između glave za brisanje (ako je imaju) i one za snimanje. Kod takvog autostop sistema, kada kaseta dođe do kraja traka se zategne i podigne polužicu, a ona mehanički utiče na drugu polugu koju zbog promene položaja zakači zub na nekom od točkića mehanizma i pomeri sledeću polugu – onu za zaključavanje dugmeta play ili record, te ga otključa i otpusti. Jednostavno i dosta dobro rešenje, ali ne radi kada je u pitanju premotavanje.

Koliko sam uspeo da shvatim, Tension Servo Sensor je sklop pokretne glave za brisanje (slično kao kod dekova koji koriste zatezač sa filcom) i pokretne polužice. Ceo sistem je fino konstruisan tako da dinamički podešava optimalnu zategnutost trake preko glave za snimanje i reprodukciju na način da se polužica dinamički pomera zavisno od zategnutosti trake i upravlja sistemom sastavljenim od poluge i glave za brisanje. Pored toga, sama polužica preko koje klizi traka dodatno umiruje kretanje trake.

Malo da produbim priču, a da vas, dragi pratioci mog sajta, baš ne udavim:

Naime, način kretanja trake preko glava za snimanje i reprodukciju je jedan od krucijalnih parametara da bi zvuk bio kvalitetan. Tu imamo faktor oblika glave, kao i same mehanike kasete koja jako utiče na pomenuto. Kako je kompakt kaseta jedno ultrajednostavno i siroto rešenje koje nije nikada ni trebalo da zakorači u HiFi vode, takve su joj i mehaničke osobine. Vreemenom su puno napredovale: materijali, preciznost izrade itd., ali je jastuče u kaseti (tape pad) i dalje tu. I… ono pritiska traku o glavu, a sa druge strane se menja sila zatezne trake (usled trenja mehanike, slojeva trake koji su jedni na drugima itd.) a i sama traka nije stabilna po najmanje jednoj osi, može se desiti i da se „ljulja“ pri dolasku na glavu jer vođice nisu ni približno precizne kao, na primer kod videorekordera ili DAT-a koji imaju rotacione i glave i točkiće vođica. Sve to izaziva razne efekte, a oni se svode na neuniformni prolaz trake preko glave, faktički ona nije na stabilnoj putanji, a te promene mogu biti veoma sitne i brze.

Zbog toga su proizvođači pokušavali da uvedu razna rešenja kako bi:

A) Osigurali stalni i optimalni nivo zategnutosti trake, bez velikih fluktuacija, idealno potpuno bez fluktuacija.

B) Izolovali deo trake koji ide preko glava od ostatka sistema, kao što su:

• Kotur za namotavanje trake koji je, srećom, već izolovan osnovnom tonskom osovinom i rolerom.
• Kotur koji snabdeva trakom glave, gde leži glavni problem.

Sistem sistem zatvorene petlje (Closed Loop Dual Capstan) vrlo lepo adresira ove probleme, ali zahteva priličnu preciznost izrade kako bi zategnutost trake držao optimalnom, izbegao neželjene rezonance komponenti itd. On je osetljiviji na duže staze jer je složeniji. Zbog toga su proizvođači probali i neka druga rešenja, kao Denon sa pomenutim Tension Servo Sensor-om.

Mnogi bi rekli: pa šta će mi to? U realnosti, ljudsko uho je veoma osetljiv ali i užasno nesavršen instrument u isto vreme. No, kada na test opremu zakačite dek koji ima dobar sistem sa dva zamajca u zatvorenoj petlji i drugi koji ima samo jedan zamajac i jednostavno rešeno zatezanje trake (inače, i sistemi sa dva zamajca u petlji imaju zatezače trake na samom reel-u, ali da ne produbljujem temu…) odmah se vidi koliko je traka nestabilna preko glava kod ovih sa jednim zamajcem. Jasno se vidi fluktuacija jačine signala, posebno na levom kanalu koji je uvek kritičan. Pazite, govorim o servisiranim dekovima, sa novim rolerima, idlerom, očišćenim, podmazanim.

Ljudsko uho to teško registruje direktno, a moje skromno mišljenje je da su to proizvođači mehanika koristili kada su pravili poslednje generacije transporta. Subjektivno, najveća razlika primećuje se na visokim tonovima, koji gube na kristalnom prikazu, te deluju malo mutnije jer gube ivice, ali ne stalno jer traka bude malo stabilna, pa malo šeta. Čak se pri isključenju i ponovnom uključenju reprodukcije dobijaju različite vrednosti signala test trake, koje mogu biti i do 0.3 dB ili slično. I to je standardna pojava na koju nailazim… a stvar je do dizajna.

E, tu dolazi Denon: njegovo rešenje zaista radi i fluktuacije nivoa kod kanala su otprilike 3 puta manje nego kod drugih dekova sa jednim zamajcem koje sam testirao a koji ne primenjuju slična rešenja, dakle fluktuacija nivoa reprodukcije ide do oko 0.05-0.10 dB, što je veoma dobro. Da napomenem da je moj miljenik Sansui D550M sa svojim anti scrapping filterom baziranim na dva zamajca od kojih je prvi obična tonska osovina bez rolera, a sistem radi sjajno. Ali i Denon je odličan, priznajem.

Da se vratim na mehanizam: od tri motora, drugi je namenjen premotavanju, a treći opsluživanju mehanike u smislu podizanja i spuštanja glava, deblokadi kočnica itd. Standardno i jedno od najboljih rešenja.

Ova mehanika je jedna solidna, nije u kategoriji Revox-a ali pravi malo problema i generalno je dugotrajna. Pri promeni moda rada nije tiha kao Nakamichi transport II generacije ili Pioneer Reference mehanika, ali je tiha dovoljno jer ne sadrži nijedan aktuator ili klasični elektromagnet za kočnice i podizanje glava. Sem toga, veoma je brza i prelazak iz jednog moda rada u drugi ide glatko i skoro trenutno.

Što se elektronike tiče, Denon je tokom serija išao na evoluciju umesto nekakve revolucije, tako da elektronika liči na onu koja se ugrađivala i kasnije u DR-M22/33/44. Nebitno za priču, čak je i interno plastično kućište identično.  Jedna od razlika je što DR-M2 koristi mehanički umesto elektronskog preklopnika i on je osetljiv na prljavštinu i prašinu. No, dobro očišćen može manje degradirati zvuk od kasnije popularnog 4066 kola.

Takođe, DR-M2 ne poseduje tzv. mute tranzistore na izlazu čija je funkcija da isključe izlaz kada dek nije u modu reprodukcije ili snimanja. Ti tranzistori su u to vreme (a i kasnije) bili standard, ali Denon koristi mali, tihi rele. Ovo je, po meni, bolje rešenje.

Servis

Ovaj mali Denon DR-M2 je pun iznenađenja. Prvo je da dek praktično uopšte nije radio, već je stajao na polici ili ko zna gde… četrdeset i kusur godina. Zamislite…

U njega je, kroz proreze za hlađenje, ušla prašina koju sam očistio, vlasnik nije bio pušač ili se bar nije bavio nikotinskom zavisnošću pored svoje opreme. Zato nije bilo portrebe za pranjem elektronike i mehanike, koja je izgledala kao iz radnje.

Ono što me je fasciniralo je da su i roler i idler i dalje radili, iako su toliko stari. Zamena rolera nije teška, zamena idlera nije baš slatka, ali sve se da srediti… no odlučio sam da ih ne menjam, bilo mi je žao jer su u tako dobrom stanju i radiće još neko vreme.

Takođe, izlazni rele je i dalje funkcionisao – jeste on hermetizovan, ali opet i takvi otkazuju.

Potenciometri za snimanje i nivo izlaza, kao i monitor dugme su više prekidali nego provodili, od stajanja, a potenciometri i od dosta prašinje, te sam ih više puta čistio i podmazivao, dok nisu proradili kao novi. Ovako nešto sam retko kada video.

Klip usporivača (dampera) za otvaranje vrata je pukao je i otkazao od starosti i , on me je malo namučio ali imao sam rezervne delove, zakrpio rupu epoksidnom smolom i zamenio klip. I sve je proradilo dovoljno dobro.

Najveću muku zadao mi je brojač – displej nije radio. Menjao sam otpornike, kondenzatore, tražio hladne lemove i na kraju se ispostavilo da oni zaista postoje, na nožicama displeja koji vode grejaču.

Prosto je neverovatno šta uređaju učini stajanje.

Podešavanje DR-M2 je bilo lako jer je imao samo minorna odstupanja, sem bias-a. Pomenuta su mogla nastati usled starenja komponenti ili je dek bio nepotpuno uštelovan u fabrici. Sa druge strane bias se, po servisnom uputstvu, podešava korišćenjem Denon DX7 kasete od 50 minuta. To je hrom traka, ali je ja nisam imao u kolekciji, pa sam umesto nje uzeo Maxell XLII i podesio nivo snimanja i bias.

Iznenadilo me je da je frekvencijski opseg veoma linearan, ne baš kao kod malog divnog Grundig-a CF4 ili Fishera CR-9070, ali opet sjajan. Nisam merio sam opseg za svaki tip trake, ali DR-M2 je kod mene pokazao da može da istera do nekih 20-21 kHz koristeći Maxell XLII kasetu na -20 dB ulaznog signala i sa graničnom vrednošću od -3 dB.

Ono što je bitno napomenuti jeste da folija na prednjoj ploči, koja prekriva tastere osnovnih komandi transporta, nije pokazivala nikakve znake starenja, što je odlično. Nabavka ovakve folije je praktično nemoguć zadatak, a treba je čuvati od ekstremnih temperatura, kao i direktnog sunčevog zračenja. Rukovanje, takođe, ma koliko ona otporna bila, ne treba da bude grubo – samo nežni pritisak je dovoljan.

Zvuk

Denon DR-M2 zvuči vrlo, vrlo dobro, čak i na no name normal kaseti koju sam mu podmetnuo. Neočekivano dinamičan zvuk i veoma dobra harmonija na celom opsegu daju odličan ukupan rezultat. U odnosu na izvor dobio sam sasvim blago tamniji karakter, ali to je sasvim normalno kod dekova koji nemaju mogućnost podešavanja biasa od strane korisnika, a korišćenjem kaseta za koje nisu kalibrisani. Međutim, esencija kvaliteta je ostala: sjajne, stabilne note plovile su iz njega. Interesantno, uporno me je terao da uživam u muzici umesto da obraćam pažnju na tehničke karakteristike zvuka. Sjajno!

Sa TDK D situacija se promenila i zvuk je postao svetliji ali je i dalje ostao mekog karaktera, sa divnim, snažnim basom. Naime, primetio sam da DR-M2 ima onaj lep, mek bas koji tako prija ušima. Nije on „loptast“, „kutijast“, on je baš po meri – mek, definisan, snažan, sa velikim telom. Milina. Ovo važi i za njegove, kao i za tuđe snimke.

Prelazak na optimalnu kasetu – Maxell XLII kojom sam, kako sam napomenuo, vršio internu kalibraciju pojačanja kola za snimanje i biasa deka, dao je, naravno, još bolji rezultat. Prilično je bilo teško razaznati snimak od originala, što korišćenjem tape/source preklopnika, što poređenjem snimka 1:1 u svom sistemu. Da se vratim na opis – dinamika, subjektivno, nije bila bolja, ali su ivice nota bolje ocrtane, a i visoki tonovi. Zvuk je, generalno, bio za svaku preporuku.

Svi pozitivni elementi reprodukcije sopstvenog snimka koje sam primetio koristeći nepoznatu normal traku ostali su i ovde.

Reprodukcija kaseta snimljenih na drugim dekovima (od kojih su neki Grundig CF4, TEAC V-770 i V6030S, Fisher CR9070, Yamaha KX-1200) je bila odlična. Zbog čega ovo pišem? Pa zato što priličan broj ljubitelja dekova ima staru kolekciju kaseta i želi da ih pušta na uređaju kojeg kupi, te on mora biti bar približno kompatibilan sa standardom (pod uslovom da su originalne kasete snimljene prema IEC standardu).

Kao zaključak o samom zvuku bih mogao reći da je Denon DR-M2 jedan od muzikalnijih dekova koje sam imao prilike da čujem. Bas mu je sjajan, a detalji visokih tonova zaista neočekivani za ovu kategoriju uređaja, uz meku i lepo prezentovanu sredinu.

Kao manu bih naveo nesnalaženje sa sibilantima, a što je čest problem kod velikog broja kaset dekova. Ovo mana se ne prikazuje uvek, ali dovoljno čestu da je navedem kao manu.

Zaključak

Plastičan spreda i iznutra, folijast, skroman sa opcijama, pošteno inženjerski odrađen, vrlo dobre mehanike relativno jednostavne za održavanje, sa solidnim pik metrima i… sjajnim zvukom i u reprodukciji i u snimanju. Potcenjena i nepoznata mašina uz koju bih, uz sva ograničenja, mogao živeti. Šta više? Ako možete pronaći komad u dobrom stanju, a treba vam ovako nešto, obavezno ga uzmite u razmatranje – za reprodukciju starih kaseta je odličan, kao i za snimanje. Za nas opičene koji vole da podešavaju svaku mrvicu pri snimku sigurno ima i boljih dekova, ali sam po sebi Denon DR-M2 je sjajan. Preporuka.

Da napomenem da naš kućni mačak kao da je znao da snimam Denon-a i, uprkos tome što je nedeljama stajao zajedno sa drugim uređajima, upravo tada je skočio na njega i krenuo da se češe o ivice. Maneken mali, hoće da se slika.

Comments are closed.