Author's Description:

Kada sam u oglasima video troglavi dek firme za koju nikada nisam čuo (kasnije sam se setio da jesam, pre mnogo godina, ali sam potpuno zaboravio), prva pomisao mi je bila da se radi o remarkiranom uređaju nekog poznatog proizvođača. Nije to retkost u HiFi-ju, mnogi sarađuju, koriste tuđe komponete, malo prerade i prodaju pod svojim imenom ili već remarkirane kod originalnog proizvođača.

Uvidom u istoriju dekova brazilske firme Gradiente-a video sam da su prodavali JVC dekove pod svojim imenom, i to bolje modele.

Medjutim, D-II mi je bio potpuno nepoznat, sem što mi je na prvi pogled ličio na neku od Alpina gornje srednje klase. Alpina je, inače, jedan od proizvođača dekova koje sam najviše cenio.

Brzo sam se dogovorio sa ljubaznim prodavcem.

Uz dek je stiglo korisničko uputstvo, račun, garancija itd., a posebno iznenađenje je bilo servisno uputstvo na portugalskom, za mene nenabavljivo i veoma vredno. Kao šlag na tortu tu su bili i originalna vrećica za dokumentaciju i prekrivač za dek, zamislite to osamdesetih godina, decenijama pre nego što su Kinezi to radili.

Međutim, srce mi je stalo kada sam video da se u dokumentaciji nalazi i tzv. test sheet, odnosno dokument o testu dotičnog modela, sa navedenim serijskim brojem i detaljnim rezultatima merenja, te usklađenosti sa standardima. Ovo sam, do sada, video samo kod nekih Harman/Kardon i Alpine dekova. Međutim, Gradiente DII je sve to imao!

Kopao sam po Internetu i po servisnim uputstvima koja imam i… zaključio sam da je brazilski dekić skoro sigurno brat Alpine AL65, ali sa nekim modifikacijama. Sem toga, ni deklarisane karakteristike se nisu poklapale, u korist Gradiente-a.

D-II je jednostavno i efektno koncipiran – kaseta sa leve, komande sa desne strane, displej, kontrole snimanja i ostatak u sredini. Krenimo od početka: poklopac vrata je najobičniji, od plastike koja nema nikakvu posebnu želju da učvrsti nosač kasete, ali nije ni toliko strašno.

Preklopnik za tape monitoring je mehaničkog tipa, a displej lep ali vrlo sitnih markera, bez zadržavanja vršnog nivoa. Nije mi jasno zašto nisu zadržali sjajan Alpinin optičko/mehanički sistem koji je i prelep i divno radi. Displej na Gradiente D-II je potpuno upotrebljiv, samo je tanak i nezgodan kao ovi kasniji na Technics AZ seriji, recimo. Interesantno da su pikovi na ovom deku veoma brzi, jedni od najbržih koje sam video, decay tj. gašenje markera očigledno ima vrlo nisku vrednost.

Gradiente D-II ne poseduje kalibraciju sa oscilatorima, što je šteta, već samo varijabilnu kontrolu bias-a. Brojač je digitalni, numerički ali može da radi u realnom vremenu kao kod nekih Pioneer-a gde se realno vreme broji samo pri reprodukciji ili snimanju, ali ne i pri premotavanju. Dodata je i opcija pretrage pesama i još neke simpatične funkcije koje nikada neću koristiti.

Sve u svemu, funkcionalnost je odlična, sve je na mestu i kako treba.

Unutrašnjost otkriva raspored identičan kao kod Alpina dekova gornje srednje ili više klase: sa desne strane je vertikalna ploča sa Dolby kolima a sa leve takođe vertikalna sa kontrolnom logikom.

Mehanika je identična kakva se ugrađivala u pomenute Alpine i verovatno je upravo ALPS-ova. Dovoljno robustni zamajac pogonjen je remenom pomoću DC motora, koji je i jedini u sistemu uz par elektromagneta. Drugom gumicom se prenosi sila i na filcanu lamelu koja dalje pogoni točkiće za premotavanje i namotavanje. Žao mi je što pogon nije dvomotorni, ovo je stariji model mehanizma u odnosu na drugu polovinu osamdesetih godina. Doduše, Alpina je isti godinama ugrađivala u većinu dekova iz ponude.

Zatezanje trake obavlja se najprostijom mogućom metodom: filcanom tračicom ispod glave za brisanje. Primitivna metoda, filcanu traku je teško zameniti nečim, ali u praksi ovo često funkcioniše iznenađujuće dobro.

Ono što je interesantno jeste da audio štampane ploče možda i jesu pravljene u Alpini (mada lično sumnjam u to), ali su pasivni elementi poreklom van Japana. U tom smislu, skoro svi elektroliti su vrlo dobri Siemens a ima nešto malo Philips-a i drugih. Ovo je pravo iznenađenje za mene jer ukazuje da je Gradiente imao sopstvenu (ili OEM) organizovanu proizvodnju – da su ploče rađene na Dalekom Istoku, unutra bi bili japanski ili neki drugi kondenzatori, ali ne i Siemens. Siguran sam da pomenute komponente utiču na zvuk u svom krajnjem zbiru.

Interesantno je da je pojačalo za slušalice diskretno, tj. ne zasniva se na operacionim pojačavačima kako je to bila praksa tih godina.

Zvuk Gradiente-a D-II

Iskreno, očekivao sam jedan osrednji troglavi dek, kopiju Alpine upropaštenog zvuka. Dobio sam sasvim suprotan rezultat!

Gradiente D-II ima veoma, veoma dobro pojačalo za slušalice, jedno od najboljih koje sam čuo na kaset deku. Na merenjima, ovaj kaset dek je pri snimanju/reprodukciji zaista izvukao frekvencijski opseg koji je deklarisan, odnosno praktično 23 kHz korišćenjem TDK MA kasete, na -20 dB.

Sposobnost reprodukcije visokofrekvencijskih detalja kod njega je sjajna i spada među najbolje koje sam sreo. Srednjetonsko područje i ljudski glas su meki i odlični, takođe detaljni i sa dozom topline. Sve ovo utiče na specifičan zvuk D-II koji nije ni malo „dekovski“, već ima karakter koji pre pristaje dobrom HiFi videorekorderu. Ono što me je fasciniralo jeste da Gradiente ima jednu od najširih scena koju sam primetio kod dekova.

Bas je dobar, voleo bih da je malo bolje definicije, ali je svakako pun i snažan. Karakter reprodukcije je jasan – Gradiente D-II je na jasnoj strani toplog. Dinamika u nekim slučajevima može biti i bolja, ali on to nadoknađuje sjajnom prezentacijom koja slušaoca uvlači u sopstvenu srž.

Ocena? Iako zastarelog (ali pozdanog) mehanizma i pravljen od svetski nepoznate firme, ovaj dek je pravi biser za kolekcionare, možda na prvi pogled skromnog izgleda ali svakako nesvakidašnjeg  zvuka.

Comments are closed.