Author's Description:

Pre par dana, moj divni HiFi drugar Boža mi je poslao poruku i pitao me da li bih želeo da dobijem na poklon dva troglava deka: Onkyo TA-2066 i delimično ispravan Harman/Kardon TD392.

HVALA BOŽO!!!

Možete misliti koji je moj oduševljeni odgovor bio, mada sam znao da postoji rizik da ću tu noć, a možda i neku sledeću, provesti kao beskućnik u parku – kada moja supruga vidi šta sam dovukao u kuću, po stoti put. Ali najbolja supruga na svetu mi je i ovaj put tolerisala moje HiFi gluposti.

Model TD392 bi se baš lepo mogao uklopiti sa svojim većim bratom – srebrnim CD491 koji mi godinama čuči spakovan u garaži.

Boža mi je rekao da dek reprodukuje kasete, ali da snimak na jednom kanalu nije dobar, da ulazi u kliping. Inače je dobro očuvan.

I jeste lepo očuvan, skoro savršeno, a ima veoma malo rada iza sebe. Dok sam pravio test snimke, primetio sam o čemu je Boža govorio: levi kanal je radio solidno, ali desni nije i mogao je da ide samo do određenog, niskog nivoa. Pojačavanje nivoa snimanja nije davalo rezultate. Postupak eliminacije kreće: ubacio sam kasetu snimljenu na drugom uređaju i sve je zvučalo u redu, sem lošeg azimuta – što znači da je problem u kolu snimanja.

Ali, krenimo od početka:

Hajde da malo opišem ovaj model: proizvodio se od 1985. do 1990. godine i koštao oko 1.500 DEM (750 EUR), što je bila cena top modela Sony, Aiwa i Akai dekova, na primer. Za 200 DEM više mogli ste da kupite Nakamichi BX-300.

TD392 je bio jedan od dva troglava modela koje su proizvodili: CD491 je bio vrh ponude. U svakom slučaju, 392 je koštao priličnu svotu. Ovu seriju je nasledila druga – TD4200-4800 o kojoj sam već pisao i koja je više polagala na plastiku nego na metal, kako po pitanju kućišta, tako i po pitanju skromnosti mehanizma.

S4 slika deka

Za mene lično, TD392 je lep dek (iako nije srebrne boje), poseduje neku vrstu klasičnog stila i pomalo asketske aristokratske elegancije kakva se retko viđa. Pravljen je u Japanu, ali ne znam ko je OEM proizvođač.

Moram navesti da je interesantna promena u dizajnu dekova, imajući u vidu numeraciju u liniji ponude. Prethodnik TD392 je TD391, ali razlika je velika.

Iznad su slike prethodnika – Harman/Kardon-a TD391 i naslednika – TD392.

• TD391 je dvoglavi dek, a TD392 troglavi. Oba su model ispod najboljeg – CD491. To znači da je u ponudi došlo do promene: dva troglavaša umesto jednog. Usput, ovo „CD“ i „TD“ neka vas ne zbunjuje: CD je skraćenica od Cassette Deck, pre vremena Compact Disc plejera. Kada su se pojavili CD plejeri, Cassette Decks su postali Tape Decks, pa otuda i promena prefiksa na „TD“. Harman CD491 je jednostavno stariji model koji je zadržao svoju oznaku u vremenu CD plejera.
• Situacija sa cenom nije jednosmerna: TD391 je koštao 1.600 a TD392 1.500 DEM. Dakle troglavi, a jevtiniji.
• TD391 ima kalibraciju biasa i osetljivosti, a TD392 samo biasa. Dakle – štednja na novijem modelu.
• TD391, iako dvoglavi, poseduje odličnu Sankyo tromotornu mehaniku sa dvostrukim zamajcima u zatvorenoj petlji (Closed Loop Dual Capstan), isto kao i CD491. Poseduje i glavni motor sa direktnim pogonom (Direct Drive), dok TD392 ima samo jedan jedini motor za celi transport, koji gumenim remenom pogoni jedan jedini zamajac, sa kojeg se vrši dalji prenos na ostale elemente mehanizma.

Faktički, TD391 predstavlja upravo dvoglavu verziju CD491 uz neke smanjene opcije (digitalni brojač, na primer), dok je TD392 skromniji po pitanju transporta, mada iznutra dosta liči na CD491. Jedino što mi pada na pamet je da su u Harmanu želeli da napadnu još jedan deo tržišta jevtinijim troglavim dekom, a da u isto vreme razlika u karakteristikama u odnosu na CD491 bude dovoljno velika da TD392 ne postane konkurencija top modelu.

Vratimo se sada opisu TD392.

Konstrukcija je klasična: levo kaseta, desno sve ostalo… i vratanca koja kriju neke od komandi.

Funkcije su lepo grupisane, mada one sekundarne imaju malu dugmad i ne baš najčitljivije oznake. Lepo je što su osnovne komande deka metalne, umesto plastične koje se mogu lakše izlizati.

Tip kasete (normal/hrom/metal) se bira ručno, a neke specifične komande u smislu dodatnog konfora (pretraživanje numera i slično) su skoro nepostojeće. Međutim, postoje neke druge, uglavnom namenjene pomoći pri snimanju. U tom smislu postoji ton generator za podešavanje optimalnog biasa, koji je, kao i bias potenciometar, skriven iza prednjeg pomičnog panela.

Tu je i dodavanje težinskog faktora pik metrima a služi za praktičniji prikaz vršnih vrednosti tokom snimanja i dosta je koristan. Pik metri su kreirani pomoću LE dioda, 12 po kanalu i nemaju opciju zadržavanja vršnih vrednosti – šteta. Dakle, skoro sve bazično, ali ono što je prisutno je korisno.

Dek poseduje i stariju implementaciju HX Pro sistema, u to vreme još uvek novost na tržištu.

Zanimljivo je da je u servisnom uputstvu navedeno da TD392 koristi direktni glavni pogonski motor (direct drive), iako u stvarnosti on ima običan DC motor, povezan preko remena sa zamajcem. Greška je, verovatno, nastala tokom prepravke dokumentacije za CD491. Naišao sam na još poneku grešku, ali to nije toliko bitno.

Pored svega prilično asketskog, kod TD392 nema nikakve lampice sem kontrolne LE diode iznad dugmeta za uključenje uređaja. Dakle nema sijalice koja bi osvetlila unutrašnjost nosača kasete, tako da je pri lošijem osvetljenju veoma teško videti bilo šta. Isto se odnosi i na sekciju u kojoj se nalaze LE diode statusa i pik metri – to je toliko neverovatno, da sam po servisnom uputstvu tražio da li postoji neka sijalica koja je u stvari otkazala, a trebalo bi da svetli. Mogli su bar malo da se ugledaju na Dual C844 – koštao je manje, ima daleko snažniju mehaniku i lepo osvetljenu sekciju VU metrima. Ovakvo rešenje malo košta, ali divno izgleda i koristi.

IZNUTRA

Otvoreni Harman izgleda vrlo uredno imajući u vidu godinu proizvodnje, bez „zmijskih gnezda“ žica i sličnog, što je prava milina. Donji poklopac se skida i moguće je pristupiti praktično svim komponentama, što je divno u odnosu na novije dekove kod kojih je ova opcija ukinuta u cilju smanjenja troškova, a opet je time ukomplikovano održavanje u slučaju potrebe servisiranja elektronike. To što je otvoren put štampanim pločama sa donje strane mi je puno pomoglo tokom popravke.

Bazično je dek podeljen na dva dela: levo je transformator, a negde od polovine transporta sve ostalo, uključujući sekciju ispravljača i stabilizacije napona, kao i logiku za upravljanje mehanizmom. Sve je vrlo uredno, sa samo par neophodnih provodnika van osnovnih koji povezuju ostale ploče, transport i same glave za brisanje, snimanje i reprodukciju.

Šteta je što nije nasledio mehaniku prethodnika, to bi bio pun pogodak.

Ne kažem da je mehanika TD391 loša: zamajac je solidne veličine, a on prenosi snagu putem gumice na lamelu koja dalje pogoni sistem. Ovo je delimično zastreli model transporta i podsetio me je na Bang & Olufsen Beocord 9000, fenomenalni dek sa mehanikom koja je sigurno dobra, ali očekivao sam kompleksniju i finiju. O Beocord-u ću pisati kada stignem, samo da kažem kako je B&O vrlo jasno dao objašnjenje za korišćenje baš takvog transporta u svom deku.

Mehanika TD392 poseduje i zupčanike namenjene premotavanju, kao i nekoliko elektromagnetskih aktuatora, tako da nije bučan kako bi neko pomislio. Aktuatori pokreću cam (na našem: krivuljar) koji podiže glave i vrši ostale servo funkcije.

Na papiru, ovaj transport ima praktično dvostruko više zavijanje i podrhtavanje od Sankyo mehanizma svog prethodnika – mada, da napomenem, Sankyo je u praksi davao rezultate u okviru fabričkih specifikacija samo sa nekim kasetama, ali je svakako dobar.

Interesantno je rešen i zatezač trake: kod većine troglavih dekova sa jednim zamajcem on je rešen filcem na fiksnoj osovini na koji se naslanja glava za brisanje, a traka prolazi između. Naravno, glava za brisanje je pomična po toj osi i ima malu oprugu koja vrši pritisak. No Harman-a TD392 stvari su postavljene suprotno: glava za brisanje nije pomična, već je sama osovina sa filcem ta koja može da se pomera i nekakvim sistemom opruga vrši pritisak na traku nasuprot glave za brisanje, održavajući pritom zategnutost same trake. Tu su i zavrtnji za podešavanje pomenutog mehanizma, ali je interesantno da u servisnom uputstvu nema nijedne jedine reči o tome kako se podešavanje zapravo vrši.

Da dodam i da je Harman/Kardon na ovim serijama dekova navodio kako oni poseduju „Uniplane Transport“, a to piše i na poklopcu držača kasete. Šta to predstavlja, ne vredi da me pitate – ovu informaciju nikada nisam našao niti u Harmanovim katalozima, niti na Internetu. ChatGPT je dao nekakvo objašnjenje, ali s obzirom da sam ga uhvatio u halucinacijama tokom baš ovog odgovora (navodeći da TD392 ima pad lifter, koji nema itd.), ne mogu da tvrdim da je to što mi je rekao kredibilno, te ne vredi da navodim.

POPRAVKA

Ovo nije bio baš trivijalni postupak, kao kada je, na primer, odlemljen neki RCa konektor na ulazu/izlazu uređaja.

Jedna od manjkavosti koju sam primetio jeste blesavo ponašanje pik metra za desni kanal, gde bi dve zelene diode u sredini pik metra radile normalno, sve dok ne bi trebalo da se aktivira sledeća (zelena) LED. Onda bi se, umesto da se ona upali, poslednje dve koje svetle ugasile i sledeća koja bi se uključila bi bila ona na 0 dB – crvena, te bi na pik metru ostala „rupa“ u prikazu. Smanjenjem signala do nivoa dve problematične diode, one bi krenule sa radom.

Posle nekog vremena sve je proradilo.

Sama popravka je i moguća i nemoguća: direktna, na modulu koji sadrži LED i drajversko kolo, nije praktično moguća. LE diode nisu u kvaru, ali samo kolo je problematično i ne može se zameniti, sem zamenom celog modula. Na Internetu postoji opcija kupovine tzv. 3rd party rešenja koje je prodavac razvio baš za ovakav slučaj i poseduje posebnu pločicu sa SMD LE diodama, a i dodatnu koja se posebno montira, na kojoj su standardna Siemens-ova UAA180 kola za upravljanje LED-ovkama. Mada ovo rešenje ne mora biti tako tačno u prikazu kao originalno Harman-ovo (moguće je da originalno koristi digitalni princip, tj. A/D konvertor koji služi kao deo kola za diskretno uključivanje LE dioda), sigurno je sasvim praktično, ali je cena 80 EUR bez poštarine. Da li se isplati? Možda.

Drugi problem koji je postojao je već navedeni u vezi snimanja na desni kanal kasete.

Primetio sam da je na Dolby kolu rađena intervencija: neki elektrolitski kondenzatori su zamenjeni drugima – Matsushita. Neko je verovatno održavao dek, nisam stigao da proverim koji su to kondenzatori na shemi, moguće je da su neki od sprežnih.

No, da se vratim problemu koji je dek imao:

Uz pomoć test signala i osciloskopa ispratio sam put signala, očekujući da naiđem na neki sprežni kondenzator koji obara nivo signala. No, sve do samih glava, sve je bilo u redu. Testiranje sam izveo u Rec/Pause modu kada se aktivira celi sistem snimanja, sem oscilatora za brisanje i predmagnetizaciju (bias).

Uključenjem snimanja došlo je do pojave razlike nivoa kanala na izlazu kod glava, gde je jedan bio upola nižeg RMS napona u odnosu na drugi, te sam znao da je problem u vezi samog biasa. Kako dek ima samo jedan oscilator za oba kanala i glavu za brisanje, prvo sam proverio njega i dobio normalne vrednosti. Logično je bilo da je problem u bias kolu, u ovom slučaju HX Pro. Kako je TD392 stariji model deka, HX Pro je implementiran klasičnim komponentama, umesto kasnijeg NEC kola koje je bilo de facto standard za ovaj dodatak snimanju.

Kod TD392 HX Pro kolo se sastoji, uprošćeno govoreći, od dva operaciona pojačavača (četvorostrukog i dvostukog) koji izdvajaju visokofrekvencijski signal (5-18 kHz) i koriste ga za generisanje kontrolnog napona za tranzistor koji upravlja step transformatorom i čini varijabilni otpornik u odnosu na dolazni bias signal. Ne brinite ako zvuči komplikovano, nije mnogo, evo šeme.

Svaki kanal poseduje svoje sopstveno HX Pro kolo.

Proverama napona, video sam da postoje bitne razlike u kontrolnim naponima na izlazu i posumnjao sam prvo u M5218P (IC652) kolo, te ga zamenio, ali problem je i dalje ostao.

Zatim sam obratio pažnju na tranzistore za upravljanje transformatorima i našao da se jedan od njih ponaša čudno – dva puta je ulazio i izlazio iz kratkog spoja, nešto što nikada nisam video. Na kraju je bio u permanentnom kratkom spoju, a našao sam i da je zaštitni otpornik u njegovoj okolini u prekidu, očigledno zbog pomenutog kratkog spoja.

U svojoj zbirci delova našao sam neke zamenske elemente, čisto za probu i… kolo je proradilo, nije bilo pregrevanja komponenti, a osciloskop je pokazao iste vrednosti oba kanala i iste vrednosti na glavama za snimanje.

Naravno, otišlo mi je nekoliko časova rada dok nisam uspeo da rešim problem. Ali, ovo je hobi, pa ne moram da imam pritisak dok radim – ako ne mogu da rešim, mogu da bacim uređaj u smeće, no ne želim, želim da mu udahnem novi život.

Prednju masku sam demontirao i oprao, a onda podmazao nosač dugmeta za podešavanje jačine snimka, kako bi išlo glatko i uniformno. Sam potenciometar sam očistio jer je pomalo prekidao.

Inače, Harman TD392 poseduje neke fenomenalne karakteristike: frekvencijski opseg od 20 Hz do 22 kHz, na plus/minus 3 dB tolerancije i na svim tipovima traka, što je veoma malo dekova moglo da postigne, sećam se Nakamichi i Alpine top mašina koje su to mogle.

Radio sam merenja i dek je zaista mogao da dobaci do 21-22 kHz do tačke koja bi bila 3 dB niže u odnosu na 1 kHz kao referentnu tačku.

TD392 U PRAKSI

U praksi, Harman/Kardon TD392 se vrlo lepo pokazao: jasan raspored komandi, doduše male dugmiće morate da pamtite, onaj za monitor (Tape/Source) je mogao da bude odvojen i upečatljiv. U principu sve je kako treba, samo mi je falilo osvetljenje sekcije pikova i brojača, kao i unutrašnjosti nosača kasete. Bilo bi dobro da je Rec Mute funkcija u stvari „Auto Space“, tj. da prekida signal koji se snima i umeće pauzu od 5 sekundi. No kod TD392 ona je starog tipa – dok držite taster nema snimanja, ali to se neće odraziti na rad transporta. Pustite Rec Mute taster i snimanje se nastavlja.

ZVUK

Zvučno TD392 je sjajan: on je sličan onome kakav ima i CD491, a radi se o veoma muzikalnoj reprodukciji. Dek zvuči meko, a opet snažno.

Inače, većina vrhunskih dekova koje sam čuo poseduje veoma snažan bas, pred kojim dekovi srednje klase, na primer, zvuče „tanko“ i to je jedna od karakteristika koju odmah primetite. Tako je i sa Harman-om TD392: mek, veoma snažan bas podseća na gramofonski zvuk, a širina scene je iznenađujuća, posebno imajući u vidu da se ipak radi o starijem tipu kaset deka. Detalji visokih tonova su odlični i HX Pro ne maltretira slušaoca. Ljudski glas je veoma prijatan, a generalno je teško uočiti razliku između onoga što se dobije na izlazu deka korišćenjem Source preklopnika i snimka prema ovim parametrima. Interesantno je da je headroom podešen tako da je preporučena maksimalna jačina snimka +1 i +3 dB za hrom i normal trake, respektivno.

Noviji Harmani i generalno noviji dekovi (Yamaha itd.) imaju nešto čistiji zvuk, ali često i tvrđi i bezdušniji. Nije TD392 mutan, da me ne shvatite pogrešno, on je samo drugačiji i ne forsira tu kliničku čistoću zvuka kao da ste pustili CD a ne kaset dek. Ne pokušava da prati kompakt disk, on je priča za sebe.

I… meni se veoma dopada, navikavanje na njegov audio karakter je lako i brzo. Delimično asketski dizajn ovog uređaja ne opravdava cenu dok ne čujete kako on snima, a tada sumnje padaju u vodu. Baš dobra mašina, za ozbiljne ljubitelje.

Poredivši ga sa novijim TD4500 kojeg sam opisao u prethodnom tekstu, mogao bih reći, a ovo je samo moje skromno lično mišljenje: ako želite bezuslovnu kopiju koja će veoma ličiti na onu 1:1, TD4500 je odličan dek. No, ukoliko želite više emocija, osećaj snažnog basa i čar starijih dekova, TD392 je pravi odgovor – kada bih ga slušao, uživao bih i tristadevedesetdvojka bi me na svakih nekoliko minuta iznova pozitivno iznenadila u nekom segmentu zvuka.

Za razliku od čistog i agresivnog, odličnog TEAC-a V-7010, koji podseća na mladog, žustrog borca neke od borilačkih veština, Harman je kao stari ali iskusni bokser, spreman da pravilno proceni situaciju na prvi pogled. Njegov zvuk je takav da bih bez problema mogao da živim sa njim i zaista se da voleti.

ZAKLJUČAK

Ako ste iskreni ljubitelj dekova, Harman/Kardon ćete zavoleti ako ne na prvi, onda na drugi pogled ili slušanje. Topla preporuka za ovaj uređaj, pod uslovom da je potpuno tehnički ispravan.

Comments are closed.