Author's Description:

Pre par dana sam naišao na vest: Philips je odustao od prodaje svog audio odelenja japanskoj kompaniji Funai. Pre par decenija, ovo bi zvučalo kao dobra šala. Funai je poznata i cenjena kompanije, jednom davno je čak pokušao da osvoji tržište novim video formatom. Sa druge strane, secam se da kada sam bio dete, Jugosloveni su obožavali Philips uređaje, držeći do njihovog kvaliteta i dugotrajnosti. No, tokom osamdesetih mnoge stvari su se promenile bar u domenu audio tehnike. Philips je kupio Marantza i pustio nizbrdo svoju gamu audio proizvoda. Ali ljudi su ga još uvek voleli: plastični, jevtini CD plejeri su bili dugotrajni i prodaja je išla dobro. Jednostavno rečeno, bili su popularni kao Folsvagen Golf.

Međutim, ako se zaista zapitamo šta je to Philips radio svih tih godina, teško je naći kompaniju koja je postala toliki tragičar sa svojim pronalascima. Čini se da nije bila stvar do inženjera, već da marketinga i menadžmenta koji su bili gluvi i slepi u isto vreme. Setite se samo Video 2000 sistema – tehnički superioran, uleteo je na tržište na kome su karte već podelili Sony i JVC. Pre toga ‘ kompakt kaseta: Philips je napravio svega par dobrih dekova, dopustivši konkurenciji da ode nezamislivo daleko. Ako pogledamo Sony-ja, primetićemo da su Japanci oduvek bili posvećeni svojim pronalascima, ne otpisujući ih do samog kraja. No, da se vratimo Philips-u: kompakt disk, patentiran od strane Philips-a i Sony-ja. Holanđani su pravili neke veoma dobre reproduktore prvih par godina. Neki od njih su zaista ušli u legendu. A zatim su stali, fokusirajući se na niskobudžetni HiFi, kako ne bi uzdrmali deo tržišta kojeg je držao Marantz, kupljen upravo od Philips-a. Tu je, zatim, i CD-i (CD-Interactive), dobar hardver u jevtinim plastičnim kutijama, užasno visoke cene i groznog aplikativnog softvera. A zatim (kako li samo zvuči poznato…) DCC – Digital Compact Cassette – format budućnosti kako su mnogi HiFi časopisi govorili… ali nikada nije našao svoj put do zvezda. Sećam se i priče o SACD-u kada je Philips stavio njihov supermoderni plejer u skromno kućište nekog bednog DVD plejera i tako ga predstavio na sajmu. Japanci su uradili upravo suprotno. Naravno, Philips-ov uređaj nije privukao nikakvu pažnju posetilaca.

Doduše, stvari nisu bile baš toliko loše… tokom sedamdesetih holandska kompanija je napravila ogroman, nažalost kratkotrajni. iskorak: uvela je High Fidelity Laboratories seriju audio uređaja, sa gigantskim pretpojačalom i pojačalom na čelu. Imao je Philips i druga pretpojačala i snagaše, ali vodeći od njih su pravljeni u Japanu (izvikana Black Tulip serija, kako je kod nas zovu) i ona zvuči kao… japanski komercijalni uređaji srednje klase. Sa druge strane High Fidelity Laboratories serija je pravljena u SAD-u i kvalitet izrade je neuporediv. Od cele serije najpoznatiji su pretpojačalo, pojačalo snage i tjuner (22AH572, 22AH578 i 22AH673 u srebrnoj varijanti sa crnim modelima koji imaju dodatu jedinicu na kraju oznake modela). Posedovao sam AH673 tjuner duže vremena i mogu reći da je jedan od najboljih koje sam ikada čuo među desetinama tjunera koje sam posedovao.

Postojale su i druge, ne toliko poznate, komponente Philips HFL serije: 7800 risiver, na primer, takođe pravljen u SAD-u. U približno isto vreme holandski gigant je rešio da napravi dobar dek. I uspeli su, napravivši par sličnih modela. U nekim reklamama HFL serije pojavljuje se i dek sa oznakom N5741 – troglavi top model, pravljen u Belgiji, u Philips-ovoj fabrici. Imao sam ga i ni malo nisam bio zadovoljan.

Sledeći model je bio N5756. Ne toliko različit od N5741 spolja, imao je novi displej i drugi model glave. O njemu ću ovde pričati: napravljen skoro u potpunosti od metala, sem par tastera, odaje strašan utisak sigurnosti. Nivo snimanja, dugme potenciometra izlaza za slušalice i ostala su veoma precizno napravljena, a čak i pomenuto pojačalo za slušalice ima podesiv balans kanala. Displej je dvobojni fluo pik model sa opcijom pamćenja vršnog nivoa ali ne i automatskog reseta, što je šteta. Osvetljenje samih pokazivača se može podesiti dugmetom sa desne strane. Nažalost, nakon mnogo godina prozor displeja je matirao – na isti način na koji matira i kod Philips CD plejera, modela CD304.

Philips N5756 poseduje par interesantnih opcija od kojih su neke preslušavanje numera unapred i unazad, kao i post fading, odnosno opciono postepeno brisanje snimka tokom procesa reprodukcije. Ovu mogućnost su u Philips-u baš cenili u to vreme pa su je redovno ugrađivali čak i u bolje portabl radiokasetofone. U ovom slučaju implementacija je odrađena preko dugmeta koje je zaključano i potenciometra koji definiše vreme tokom kojeg će glava za brisanje preći put od minimalne do maksimalne struje potrebne za brisanje snimka. Sve ovo je jedan jednostavan metod, ali radi posao.

Sledeća stvar je DNL – Philips-ov sopstveni sistem za redukciju šuma – Dynamic Noise Limiter. Obzirom da se ne radi o kompanderu, on se koristi samo tokom reprodukcije, što znači da kasete ne moraju biti snimljene korišćenjem ovog sistema. Zasniva se na psihoakustičkom pristupu tako što potiskuje šum tokom tihih pasaža, kada je ljudsko uho najosetljivije na njega. Tokom glasnih pasaža praktično ne radi, i to je sve. Sam pronalazak Philips nikada nije patentirao, tako da su ga i neki drugi proizvođači koristili bez naknade, a potiskivanje šuma ide do 10 dB. Iz raznoraznih razloga, ovaj sistem nije bio uspešan kao Dolby B. Na modelu N5756 Philips je ugradio oba: Dolby B i DNL. Sam DNL je očigledno ubačen u produkcionoj fazi uređaja, kasnije, jer je preklopnik kojim se on uključuje zavučen na zadnjoj strani deka, tamo gde ga nijedan projektant ne bi postavio.

Primetio sam još jednu interesantnu stvar na N5756: kada je dek uključen, po ubacivanju kasete i zatvaranju vrata glave se pomeraju u gornji položaj veoma brzo i tu ostaju. Faktički, dek automatski ulazi u mod pauze i spreman je da ekstremno brzo započne reprodukciju ili snimanje, što ukazuje da je ideja možda bila da prvenstveno bude ponuđen profesionalnom tržištu.

Sa uklonjenim poklopcem N5756 je još lepši iznutra nego spolja. Na elementima ne postoje glupe reklame tipa „High Currency Low Leakage bla bla audio transformer“ ili slično, ali je sam transformator oklopljen jednostavnim čeličnim profilom.  Većina elektronike je modularnog tipa sa štampanim pločama povezanim sa matičnom pločom preko čvrstih multipinskih konektora umesto žica čiji je broj iznenađujuće mali u ovakom tipu deka. Postoje zasebne modularne štampane ploče za Dolby sistem (četiri komada, ukupno=, DLN, pojačala za snimanje i reprodukciju, upravljanje pik metrima, logičku kontrolu i drajvere za motore i elektromagnete. Sve je veoma pedantno spakovano – potpuno suprotno od onoga što je radila većina japanskih proizvođača tih godina.

No, pravi biser ovog holandskog uređaja je transport. Lično, moram priznati da nikada nisam voleo Philips-ove transporte: koristili su lošu, jevtinu plastiku gde god da su mogli, sa minimumom metalnih delova tamo gde ih nikako nisu mogli izbeći. Sećam se malopre pomenutih portabl radiokasetofona (i Grundig je gurao istu mehaniku u svoje proizvode): ukoliko bi se transport pokvario (ne računajući zamenu rolera i gumice), jevtinije je bilo baciti ga nego popravljati… a u slučaju pada uređaja ti transporti bi skoro obavezno stradali. Philips-ovi videorekorderi (koji su koristili mehaniku matične kuće, kao i Grundig i još neki) su takođe bili đubre, što se transporta tiče.

No N5756 je potpuno druga priča. Baziran je oko snažne livene šasije i za pogon koristi dva snažna Papst motora od koji jedan direktno pogoni tonsku  osovinu i nalazi se u sopstvenom livenom kućištu.

Izuzev dva remena (reel motor prema zupčanicima i remen brojača) nema drugih remenova niti idlera. Sve je napravljeno uz pomoć zupčanika. Nažalost, neki od njih su napravljeni od materijala koji je nešto između plastike i gume, kako bi tokom rada mehanizam bio tiši i manje vibrirao. Sa druge strane, takvi zupčanici propadaju tokom vremena – materijal se raspada. Eventualno rešenje može biti pravljenje rezervnih zupčanika korišćenjem 3D štampe i slično.

Sa stanovišta servisa, ova mašina je predivna dok god su zupčanici celi. Nasuprot top modelima Pionira (CTF1250) ili Aiwa (6900), Philips N5756 je uređaj koji je lak za rad. Transport se može demontirati u veoma kratkom roku vremena i nema puno žica, a sve koje postoje su organizovane veoma logično i praktično: svi provodnici izuzev onih za magnetne glave idu do male utične štampane ploče koja signale sprovodi dalje – do kontrolne i drajverske sekcije. Ovo je veoma lepo i pametno rešenje.

Servis

N5756 nije zvučao dobro kada je stigao kod mene – posebno je reprodukcija bila loša, bez detalja, gruba. Posle provere azimuta rešio sam da zamenim sve plave Philips-ove elektrolite. Kao zamenske sam izabrao Yageo, jevtine ali solidne. Takođe sam zamenio sve timere, izuzev onih na samom izlazu deka koje sam premostio žicom. Ukupno je zamenjeno skoro 90 elemenata.

Ponovo sam proverio azimut, podešavanja pik metara, nivoa reprodukcije i snimanja, bias itd. Dobre vesti su da je dek počeo da funkcioniše bez ikakvih električnih problema. Loše vesti su da je zvuk bio vrlo dobar na normal trakama, ali loš na hrom i metal.

To je sve, narode!

Snimak na normal trakama je pružao dosta detalja, sa toplim, snažnim zvukom. Nije to bio snimak/reprodukcija kao kod Eumiga FL1000 ili dobrih Nakamichi dekova, ali nije bio ni loš. Sa druge strane hrom i metal trake su dale loše rezultate, sa delimično odsečenim gornjim ekstremom, a bio je evidentan i zamućen zvuk. Proverio sam frekvencijski opseg: kasete tipa I bile su linearne do 20 kHz ali N5657 nije mogao da istera više od 16 kHz na hrom i metal kasetama.  Čak je i snimak napravljen na ovom deku bolje zvučao na Kenwood-u KX9050 nego na samom Philips-u. Na kraju sam posumnjao na kvalitet glave posle svih godina ili nedostatke u kolu za ekvilizaciju/pojačanje reprodukcije.

Na kraju sam odustao, nisam više imao vremena a ni drugu glavu približne impedanse da probam. Mašinu sam oglasio kao poklon i poslao je. Nakon vrlo kratkog vremena vlasnik mi je javio da se jedan od zupčanika polomio, pretpostavljam neki od gumiplastičnih. Dakle, moj savet je da se čuvate Philips dekova koji koriste ovakva rešenja.

Comments are closed.