PIONEER CT-720: Slatki mali Pioneer

Ovaj i po visini i po dubini, a i prema masi maleni Pioneer dek se pojavio 1981. godine u katalogu čuvenog japanskog proizvođača.

Pioneer je razvio dve specifične serije dekova u to vreme: zlatnu i srebrnu. Bio je to drastični zaokret od ogromnih CT-F1250, CT-F950 i sličnih, napravljenih korišćenjem velike količine aluminijuma, ka daleko skromnijoj i jevtinijoj strukturi, uz forsiranje konfora.

Predvođeni velikim CT9R, pratili su ga 8R, 7R i 6R. Svi su imali par sličnosti: futurističku ali plastičnu prednju masku (fuj!) i praktično plastičnu šasiju. Istorija pamti i druge slične modele… ali ovo su ipak bili top modeli velikog Pioneer-a. I imali su retko viđen mehanizam, svi od reda, koji im je davao mogućnost autoreversa bilo da se radilo o dvoglavašima ili troglavašima.

Za one sa plićim džepom Pioneer je pripremio i CT-5 i CT6, drugačije iznutra i slične spolja i bez autoreversa.

Ispod ove serije našla se sledeća, koju bih mogao nazvati „komercijalnom“. Sastojala se od modela CT-200, 320, 520 i našeg 720.

Iako je pripadao skromnijoj liniji i ima dve glave, CT-720 poseduje srce, tj. transport velike braće. Prednja ploča mu je, dodatno, od aluminijuma, doduše prilično tankog, a displej je vrlo solidan vakuumski. I kućište je potpuno metalno, sem osnove prednje prednje ploče koja je plastična i prekrivena pomenutim relativno tankim aluminijumom (ovo se često viđa).

Od dodatnih opcija tu je preskakanje jedne numere napred ili nazad, a izbor tipa kasete se vrši ručno. Sve u svemu, jedan prosečan autoreversni dek. Interesantno je da nema biranja moda autoreversa već CT-720 pri reprodukciji vrti kasetu u beskonačno. Pored toga, CT-720 je dosta nepoznat kod nas, a i u svetu, verovatno se nije puno ni prodavao jer je izgledao skromno, kao i ostali prateći modeli.

Displej je odličan, lepe plave boje. Ne poseduje zadržavanje pikova ili promenu boje nakon 0 decibela, ali kursori na 0 dB menjaju oblik postajući „šupljeg“ izgleda. Iako nije eksplicitno označeno, područje oko 0 dB ima dva segmenta u opsegu +/-1 dB. Sve pomenuto čini da je sam displej vrlo dobar, jednostavan i upotrebljiv.

Nažalost, nemam podataka o ceni ovog deka.

Tehnikalije

Ono što izdvaja CT-720 je specifični transport. U to vreme uglavnom su postojali autoreversni dekovi sa dva motora, par ili više elektromagneta, zamajci pogonjeni remenom.

No, u ovakvom skromnom deku krije se pravi biser inženjerskog dostignuća Pioneer-a, mehanizam sa tri motora. Nije ovo neobično, par godina kasnije i Technics RS-B58R takođe poseduje tromotorni transport. Ali kod CT-720 su sva tri motora direktni, bez četkica i kolektora. Sličan sistem pogona se koristio  veoma retko, a posebno ne u komercijalnim modelima, već kod skupih troglavaša. Neki primeri su Teac Z7000 i 6000, kao i Sony TC-K666ES. Kod autoreversnih uređaja bilo je prava retkost, recimo TEAC R-999X.

Krenimo redom: sam transport je napravljen prilično složeno i od dosta elemenata, pa treba obratiti pažnju pri rasklapanju.

Sa druge strane, sam motorni pogon je veoma jednostavan: direkni motor za desni zamajac pristojne veličine spojen je remenom sa levim zamajcem (uz korišćenje dodatne remenice zbog obrtanja smera rotacije sekundarnog zamajca).

Motori za premotavanje i namotavanje su istog tipa: sam rotor je ostvaren magnetom u reel-u, a ispod oba se nalazi pločica sa četvoropolnim statorom. Sve je, naravno, upravljano mikroprocesorom, a na zadnjoj strani mehanizma su kontroleri glavnog motora i reel motora, uz još neke elemente.

E, sada nastaje komplikacija: umesto jednog dodatnog motora i puža kao kod Technics-a RS-B58R ili 78R, CT-720 poseduje dva elektromagneta koji su aktuatori zupčanika sa puževima, a koji upravljaju položajem i smerom rotacije glave, kao i kočnicama.

Da bi se sve ostvarilo bez dodatnih elektromagneta i motora na ovu gorepomenutu zavrzlamu, mehanika je napravljena slojevito: ispod zamajaca se nalaze zupčanici i elektromagneti koje sam već opisao, a sa druge strane šasije transporta su mostovi glava sa ostatkom. Postoje dva mosta: jedan za glavu za brisanje i vođicu – CT-720 ima samo jednu glavu za brisanje i može da snima samo u jednom smeru. Taj most radi kao klackalica jer se u jednom smeru spušta glava za brisanje, a u suprotnom vođica.

Ispod je drugi most koji nosi glavu za snimanje i reprodukciju. A na dnu, najbliže gorenjem delu šasije je mehanizam napravljen od četiri plastična elementa i dodatnog aluminijumskog nosača za pomeranje mostova i deaktiviranje kočnica.

Da napomenem da se mostovi kreću preko čeličnih kuglica napravljenih u dva različita prečnika i ima ih ukupno šest. Pazite, lako ispadnu i izgube se. To znam jer sam više puta radio ovu mehaniku u poslednjih nekoliko godina.

Ceo sistem odlično radi kada je nov. No, nakon 20-30-40 godina mast se zgusne, glavni remen popusti i mehanizam više ne funkcioniše. Onog momenta kada je remen otkazao, ne rade ni servo zupčanici i dek deluje kao da mu nema spasa. Zamena remena nije teška, ali da bi sistem proradio mehanizam se mora najčešće potpuno rasklopiti, očistiti od naslaga grafitne masti i onda ponovo podmazati.

Ovde se suočavate sa mogućim gubitnom sitnih delova, čeličnih kuglica, opruga (mislim sam skinuo 9 komada), osigurača i sličnog. Na kraju, kada sve sklopite sistem možda neće proraditi iz prve: krucijalno je uzupčavanje zupčanika i mosta sa glavama, a kod mene se ispostavilo da je i sistem rotacije glave zapekao. Trebalo mi je vremena da ustanovim da se to dešava na najgorem mogućem mestu: u ležaju same glave. Rasklapanje ovoga nije mnogo komplikovano, ali provodnici koji vode signale do i sa glave za snimanje/reprodukciju su izuzetno tanki i, iako kvalitetni, mogu se lako oštetiti. Nakon skidanja i čišćenja, glava se mora posebno uzupčiti u mehanizam. Za nalaženje odgovarajućeg ulja za podmazivanje čaure glave trebalo mi je dva dana rada i dosta eksperimenata.

Sve vreme, naravno, jako morate paziti na namotaje 3 DD motora, jer ako ih oštetite ode mast u propast. Zato je one koji su ispod reel-ova najbolje što pre demontirati i skloniti u stranu sa pratećim kontrolerom.

Na mom primerku su se, pored navedenog, otpustile i čelične osovine koje drže glavu za brisanje i vođicu, one su presovane u aluminijum i vremenom se promene dimenzije pretpostavljam usled temeraturne dilatacije, pa osovine hoce da ispadnu.

Na kraju je maleni Pioneer krenuo da snima svoju prvu kasetu… i nedugo zatim mu je crklo snimanje i brisanje kasete. Razmišljao sam čime me je „obradovao“: između ostalog mogao je biti otkaz regulatora napona ili nešto pre njega, tranzistora za uključenje kola ili samo kolo. Napon je bio u redu, svič takođe a oscilator je radio malo na početku, da bi posle minute gubio napon biasa dok ne bi pao na nulu. No, čak i tokom kratkotrajnog rada brisanje i snimanje ne bi radilo kako treba. Kao i mnogo puta, problem su bili ostareli kondenzatori.

Napomenuo bih i da 3DD mehanizam emituje dosta toplote, kao i regulatori napona, te je površina uređaja mlaka do topla. Otvora za hlađenje nema.

Trebalo mi je ukupno 6-7 dana, faktički sve slobodno vreme nakon radnog vremena, da ga sredim. I to dek koji praktično ništa ne vredi. Ali… bar sam mu spasao život, mada sam se prilično umorio.

Malo merenja

Pik metri koji nemaju podešavanje disbalansa na samoj ploči pokazuju različitu vrednost za oko 1 dB na području oko nula decibela, što znači da nisu baš precizni. Ovo se, naravno, može doterati uz malo zamene elemenata ili prepravke. Potenciometar za snimanje je, sa druge strane, odličan i disbalans kanala je u rangu 0.1 dB sve do najnižih vrednosti. Kada se radi monitoring ulaznog signala bez snimanja (rec pause mod), većina dekova ima vrlo linearan odziv. Razlog za ovo je jednostavna elektronika kroz koju signal prolazi. Merenja radim do 30 KHz i najčešće su potpuno ravna do kraja. Ali, CT-720 ide samo do 20 KHz, doduše solidno linearno, ali već na 18 KHz kreće pad koji završava na 20 KHz sa -3 dB, a što je skromno za elektroniku, mada dovoljno za ovaj dek.

Merenja frekvencijskog opsega su pokazala sasvim osrednje rezultate.

Testovi na TDK FE, SA i MA kasetama dali su specifične rezultate: odziv je bio prilično linearan sa malim skokom oko 15 KHz tipično. Ovaj „skok“ se može ispeglati podešavanjem struje biasa, ali onda bi se izgubilo na linearnosti u delu do 15 KHz. Zato sam ga ostavio, nisam primetio da smeta pri slušnom testu.

Odziv korišćenjem TDK SA dao je dosta loš rezultat: na -20 dB, 1 KHz ref, tačka od -3 dB bila je već na 15.3 KHz, što je baš skromno. TDK FE je, interesantno, bila bolja i dogurala do oko 16.5 KHz, dok je TDK MA ostvarila superioran rezultat u odnosu na prethodne dve i postignuta je granica gornjeg dela opsega malo preko 19 KHz. Na drugoj strani CT-720 je uspeo da stigne do oko 30 Hz, sasvim dovoljno.

A zvuk?

Ovaj dekić radi solidno. Nije to nikakav zvuk novijih kvalitetnih dvoglavih dekova ili troglavaša, ali je potpuno prihvatljiv, a najbolji na metal kasetama, potom na hrom pa normal. Generalno, metal kasete zvuče na njemu najčistije, ali im fali prirodnost kakve imaju na drugim dekovima. Sem toga, ipak je preskupo koristiti metalke na ovakvom deku. Hrom opcija (TDK SA, Maxell SQ itd.) se čini kao najbolja u smislu uloženog/dobijenog. Iako cela zvučna slika ima nešto magle koja je prisutna, dek ume da iznenadi detaljima visokih tonova i generalno ima više zvuk starijih uređaja iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Pioneer CT-720 vredi uzeti ukoliko želite da sporadično snimite nešto, zarad starih vremena, a takođe imate i kolekciju starih kaseta. Njegovo dovođenje u red može biti teško, nekada i nemoguće, ali jednom kada se sredi on će trajati. Sem jednog remena, jedne gumice i dva klasična rolera njemu neće trebati mnogo rezervnih delova.

Comments are closed.