Projekat „Sirotinjski HiFi“ (4): Primarni izvor – CD plejer

Ispostavilo se da je potraga za kvalitetnim primarnim izvorom zvuka ubedljivo najteža od svih u okviru projekta „Sirotinjski HiFi“.

Nedeljama sam tragao za dobrim, a jevtinim digitalnim izvorom. Našao sam sve, samo ne jevtino i dobro: od skoro džaba cd plejera niže klase sa koji ne mogu ni da prismrde kapacitetu ostatka sistema do nekada vodećih (nekada – dakle u vreme dinosaurusa) plejera koje prodavci nazivaju high end-om a jednako su high end kao Folksvagen Passat iz 1985. godine… danas. Kada čujem preporuke da se kupi neki plejer star 30 i kusur godina sa TDA1541A DAC-om, a sam plejer je bio osrednji i kada je bio nov… a sada se nudi kao rešenje za „baš dobar zvuk“… naježim se. Naš narod se, izgleda, još decenijama neće otrgnuti od sindroma „Golf 2 – najbolji auto i dan danas“ i „Philips od 50 evra sa TDA1541 – izuzetan CD plejer i dan danas“.

Prva predviđena cifra za trošenje je bila oko 50 evra, ali se ubrzo istopila i ukazala mesto onoj od 70-80. Proširio sam potragu na sve: CD rekordere, DVD plejere i rekordere sa HDD-om i bez, medija plejere itd. itd. Ništa nisam našao: servisna uputstva za sve što sam pomislio da je dobro pokazivala su da su korišćeni jevtini DAC-ovi, jevtina izlazna kola itd. U slučaju DVD plejera/rekordera povežite to sa dodatnom (u ovom slučaju nepotrebnom) video/procesorskom elektronikom i dobijate finu papazjaniju signala koji nam ne trebaju.

Na kraju sam našao pristojan plejer: NAD C541. Izašao me je oko 70 evra. Za njega sam odmah kupio rezervnu glavu, odnosno celi transport za samo 1.000 dinara.

Evo šta kaže NAD katalog u vezi C541:


 


Evo ga na polici, pojačalo ispod je pokriveno da ne bi kvarilo utisak 🙂

Plejer je stigao i odmah imao problem sa čitanjem oko 20% rezanih diskova, što naravno nije rečeno ili nije postojao problem kod prodavca u šta sumnjam. No radio je dovoljno da se kaže da je upotrebljiv na duži period – ali mene je pomenuta neispravnost jako nervirala. Sada, posle svega, siguran sam da je mogao da gura tako godinama, probirljiv prema diskovima ali stabilan u tom smislu – glava nije crkavala.

Po otvaranju sam našao i da je neko dobrodušno zalepio selotejp ne bi li dodatno zaštitio trakasti kabl do glave da se ne kida… Bitno je da sam plejer nije bio ruiniran niti je radio u pušačkom ili bahatom okruženju – dobro za početak.

Našao sam na netu da problem sa čitanjem najverovatnije nije do lasera, već do nekih kondenzatora koje treba zameniti na više modela NAD-ova. Oni nisu propali od starosti već su se modifikovale vrednosti samih komponenti. No, ovde je to delimično već bilo odrađeno, verovatno još u fabrici ili odmah posle.

Ranije sam imao prilike da testiram NAD C542 – izuzetan CD plejer, po meni bolji od naslednika C545 BEE. NAD C541 je ista filozofija, a tu je i poboljšana, tjunirana, verzija C541i. Svi oni podržavaju HDCD standard na nivou samog DAC čipa, što je fino. No, ustanovio sam da C541 ne svira jednako dobro kao C542, što je za očekivati, ali je razlika po meni prevelika.

Sam NAD C541 je solidan plejer, kao nov – oko 2001. godine je bio vrh ponude klasične serije NAD-a i koštao je 500 EUR.

Iznutra deluje veoma, veoma fino za svoju kategoriju. Napajanje je vrlo solidno: snažni torusni trafo neočekivanih dimenzija u ovakvom plejeru, prilično elaborirana filtracija struje gde se posebno pazilo na napajanje DAC-a i izlaznih kola. Elektroliti su kvalitetni – na kritičnim mestima kojih nije malo nalaze se Nichicon Pure Gold i Elna Cerafine, a tu su i metal film otpornici. Izlaz je baziran na kolima OPA2604, opet iznenađenje u to vreme a DAC je prilično kvalitetni Burr Brown PCM1732 . Optika je Sanyo.

Nažalost, zaboravio sam da ga slikam otvorenog (sada već drugačije izgleda), pa evo slike pozajmljene sa italijanskog sajta:


Sa druge strane ergonomija je očajna, prednja maska je obična plastična štangla, skoro sva su dugmad ista, nosač diska izlazi isuviše polako… kao klinac sam obožavao NAD-a a posle mi je uglavnom bio gadan sa onim svojim dizajnom: „Juhu, drugariiii, NAD je skroz promenio dizajn !!! Stavio je čak jednu horizontalnu crtu preko prednje ploče!!!“


Dakle, WA faktor je vrlo nizak, ali moraću da ga prihvatim.


Daljinski je jedan od najglupljih koje sam u životu video… mali, debeli, sa identičnim okruglim dugmadima čije je nazive teško pročitati. Kao da sve to nije dosta, infracrvena dioda se nalazi na uglu daljinca i ne može da pošalje signal iz očekivanih položaja u odnosu na plejer ako sedite levo od plejera. Bože mili, kao da se neko trudio da ga napravi tako odvratnog. Naravno, na C542 su sve izmenili, tu je daljinac pravi – svetski 😉


A zvuk?

NAD C541 svira lepo i transparentno, uravnoteženih tonova u celom opsegu, sa detaljima koji zasijaju u nekim momentima tako lepo da je to prosto neočekivano. HDCD je dodatna priča i dodaje prirodnost već solidnoj reprodukciji. Naglasak je, kao i kod mnogih NAD uređaja, u srednjem delu: glas je sjajan, topao, dobar ali se malo bori sa sibilantima koji nisu savršeno reprodukovani, no za cenu koju košta NAD radi stvari odlično. Bas je solidan, ali bi mogao biti dublji, ritmičniji i imati bolji atak. Tokom testa se vidi da Harman PM660 bez problema podržava i kvalitetnije reproduktore te je NAD C541 ipak pomalo usko grlo reprodukcije. A ostaje i problem što moje uho kod NAD-a hvata sve što je veštački reprodukovano. No, za ovaj novac teško može bolje i treba se navići. Ili dati dvostruku-trostruku sumu i moliti Boga da se ne pogreši.

Nekako sam stekao utisak da je ovaj plejer iznutra napravljen kvalitetnije nego što svira.

Par dana kasnije pojavila su se druga dva NAD plejera na oglasima: C542 kao nov za 140 evra i C540 za 130. Sve u svemu sam dobro prošao ali nisam potpuno zadovoljan zvukom u odnosu na C542. No, razlika u ceni koju sam platio za C541 je upola u odnosu na C542, ali ni eventualno tjuniranje C541 nije džaba pa ćemo videti šta će na kraju ispasti od svega.

Kao druga opcija pojavio se Cambridge Audio 640C. Tehnički to je solidan plejer sa sjajnim Wolfson WM8740 konvertorom, u nekim segmentima je bolji a u nekim lošiji od NAD-a C541. Ipak, Cambridge Audio generalno neguje izuzetno svetao i, po meni, tanak zvuk nekih svojih uređaja (740C, preamp i snagaš iz serije 840), tako da mi je NAD bio sigurnija karta.

 

 

Ipak, zbog nedostataka će maleni NAD ići na plastičnu operaciju u Kizinu CD kliniku :).

Videćemo da li ću od žene u najboljim godinama moći da napravim solidnu curu. Nadam se najboljem :).

Da napomenem zbog svih koji se pitaju zašto nisam uzeo mrežni plejer: za mali novac ne očekujte da ćete pronaći mrežni plejer koji dobro svira, sem ako iza njega ide dovoljno jadan sistem. Odnosno, može da se pronađe, ja sam jedan prodao nedavno za dvadeset evra. Ali njemu je trebao i televizor ili monitor, a to komplikuje stvar a i poskupljuje je.

Laptopove nisam razmatrao jer je najčešće neophodna kvalitetnija zvučna kartica od fabričke, a to već košta.

Dalje ulaganje u sistem bi trebalo voditi u cilju poboljšanja kvaliteta reprodukcije primarnog izvora i to je oblast koju ću napasti.

Comments are closed.