TEAC V-970X: Plastični div

Teac V-970X dek je brat blizanac TEAC-a R-919X o kojem sam pisao ranije. Sličnost je tolika da pri letimičnom pogledu ne može da se ustanovi kako se radi o dva različita uređaja. Sve je jednako: istovetni displej sa viškom neiskorišćenih simbola namenjenih za autorverznog brata, isti sistem kalibracije, ista škripava, odvratna plastika, isto kućište i manjak par funkcija zastupljenih na R-919X.

Ostalo je jednako udobno: pretraživanje numera, senzor za daljinski upravljač, intro skip, a posebno je lep i jednostavan sistem kalibracije za svaki kanal zasebno (osetljivost i bias).

Čak je i unutrašnjost praktično istovetna: potpuno ista matična ploča sa delovima koji nisu populisani jer nema autoreverzne funkcionalnosti. Postoje i neki malo kvalitetniji delovi.

Mehanika je veoma slična, ali ima i razlika: jedna elektromagnetna kočnica umesto dve, ali je sistem sa dva zamajca u ovoj konfiguraciji izveden tako da oba rade u zatvorenoj petlji, a ne svaki zamajac za sebe, kao što je to slučaj kod R-919X. Roleri su takođe promenjeni: manji, nestandardni, umesto velikih, standardnih. Ostatak tromotorne mehanike je istovetan: glavni motor, servo motor mehanike i motor za premotavanje/namotavanje. Voleo bih da je ovaj dek imao transport kao TEAC Z6000 sa tri ili bar jednim DD motorom.

Glavna i najviše primetna razlika je kod glava: amorfne i postavljene na poseban liveni nosač sa odlično rešenim kompleksnim vešanjem glave koje pruža skoro sve mogućnosti podešavanja. Na nosaču piše „Micro aligned rec/play head“ i nosač je, zaista, osetno bolji od onog na R-919X.

Igrarije i osvežavanje

Na samom početku Teac V-970X je bio veliko razočaranje: čak je zvučao osetno lošije od Technics-a RS-M245X. Mutan zvuk, snimci sa niskom marginom izobličenja, nemogućnost kalibracije kaseta korišćenjem kontrola na prednjoj ploči itd.

Par dana kasnije sam ga otvorio, izvadio mehanizam, delimično ga rasklopio, oprao, očistio i podmazao. Slike govore sve. Takođe sam podesio glave i sve ovo je pomoglo da se eliminišu izoblilčenja i povrati dinamika snimka.

Zatim sam se tokom par dana igrao menjajući elektrolitske kondenzatore – zamenio sam sve unutar pojačala za snimanje i reprodukciju, kao i bias sekcije. Potom sam zamenio i sve sprežne kondenzatore. Koristio sam solidne i jevtine Yageo i kvalitetnije Nichicon. Posle perioda usviravanja od par dana, zvuk je počeo da se menja na bolje: dobio je na definiciji i čvrstini. Red je bio da se krene dalje.

Ugradio sam podnožje za operacioni pojačavač M5220 u sekciji pojačala za reprodukciju – faktički to je bilo jedino DIL8 kolo koje sam mogao lako da zamenim. Krenuo sam sa eksperimentom i koristio BB OPA2111, 2134 i 2604, kao i AD826 i LM49720. Po zameni kola sam radio podešavanje ekvilizacije reprodukcije i zatim slušni test. OPA2111 je bilo isuviše tamno, sa naglašenim basom ali detaljima koji su se gubili u pozadini. OPA2134 i 2604 su praktično isto zvučali, imali su karakter OPA2111 ali sa blaže istaknutim basom i daleko neutralniji i lakši za slušanje. AD826 nije radio posao kako mi je trebalo – bilo je isuviše svetlo, sa naglašenim i veštačkim detaljima visokih tonova i u isto vreme basom koji je zamarao. LM49720 se takođe nije pokazalo najbolje – detaljno ali hladno, sa napornim visokim tonovima. Na kraju, ispalo je da originalno M5220 kolo daje praktično najbolje rezultate i ono je nastavilo život u ovom deku.

Zvuk i poređenje sa R-919X

Zvuk ovog deka me je iznenadio obzirom na njegovu skromnu fizičku pojavu i relativno jednostavan izgled iznutra. Fenomenalna detaljnost, HX Pro koji sjajno i nenametljivo obavlja posao i odlična definicija svih područja: bas se tako lepo čuje, tako odvojeno po instrumentima a opet skladno i zajedno sa ostatkom slike. Tonovi su fluidni, harmonični, detalji na gornjem ekstremu stalno prisutni ali ne probijaju uši. U odnosu na odličan R-919X, V-970X (posle delimičnog osvežavanja) ima nešto čistiji ali i malčice tvrđi zvuk. Ne može se reći da je R-919X loš, ali mislim da V-970X  nekako deluje malo ozbiljnije i profesionalnije reprodukujući note ka neutralnoj strani a zadržavajući sve dobre osobine, mada bih i sa R-919X mogao živeti. Ove razlike su možda do glave deka, mikropodešavanja ili delimičnog osvežavanja koje je odrađeno na V-970X, tako da ne mogu ništa reći sa stopostotnom sigurnošću.  Inače, razlika u ceni između ova dva uređaja je bila mala (800 USD za V-970X u odnosu na 830 za R-919X).

U odnosu na druge dekove teško mu je naći manu – možda Harman CD491 ili Alpina Al85 sviraju još muzikalnije, a isto se odnosi i na vrhunske Nakamichi dekove, no TEAC V-970X nema nijednu očiglednu manu u zvuku koja bi njegov status dovela u pitanje. Dinamična prezentacija, odlična 3D slika (za kaset dek) i mikrodinamika (pri tihim snimcima) za svaku pohvalu. Priznajem, čini mi se da najviše blista kada je u pitanju akustična muzika ili vokalna prezentacija bez preterane rok/pop gužve koje nije da mu ne prijaju koliko ove malopre pomenute dobro reprodukuje i uvlači slušaoca u srž muzike.

Zaključak

Ovo je redak dek nesumnjivog zvučnog kvaliteta, lepog izgleda i odličnih funkcija. Stipse koje su gledale da uštede su stavile lošu plastiku u njega ali sa tim se da živeti i bolje je da su štedeli na tasterima nego na dizajnu elektronskih kola i glava. Ukoliko ga nadjete po nekoj normalnoj ceni, proverite da li je u dobrom stanju, zatim uradite preventivni servis, sedite i… uživajte.

Comments are closed.