TECHNICS RS-RS-B58R: Pametni Technics

Technics RS-B58R predstavljen je 1983. godine i zadržao se u ponudi samo te i sledeće, kada je stigao unapređeni RS-B78R, praktično jednak model ali sa interesantnom opcijom programiranja redosleda pesama i još nekim sitnijim poboljšanima.

Ne znam tačnu cenu ovog modela, ali trebalo bi da se kretala oko 330-400 USD, što nije neka cifra za kvalitetan kaset dek. No, klasični autoreversni dekovi kakvim je pripadao i B58R nisu nikada predstavljali perjanicu mejnstrim proizvođača.

Sudeći prema funkcijama, ovaj dek ima dosta toga da ponudi: autorevers, nažalost samo sa monodirekcionalnim snimanjem, mogućnost ponavljanja strane, pretrage jedne numere (ipak je bio početak osamdesetih…), kao i preskakanje praznih sekcija (na primer pri kraju kasete).

Technics B58R je pravljen u početnom periodu štednje od strane japanskih kompanija, kada je ultimativni kvalitet ustupio mesto dizajnu i jevtinijim materijalima. No, prednja ploča i komande su napravljene prilično kvalitetno, sa specifičnim metalnim tasterima na tankom limu, dobrim (mada grubim oko područja 0 dB) trobojnim pikovima koji veoma lepo izgledaju.

Nije mi se svideo brojač – običan trocifreni mehanički i slabo čitljiv u neoptimalnim uslovima osvetljenja.

 

Iznutra, on je klasičan Technics svog vremena: glavna ploča, druga za displej i to je praktično sve. Ožičenje je uredno, dobro obeleženo, relativno lako za snalaženje. Kućište skoro potpuno gubi čvrstinu kada se skine donja ploča, tada se veoma štedelo na materijalu kutije.

Dek sam uzeo kao poluispravan – nije brisao traku. Odmah sam posumnjao na bias kolo, ali je problem, u stvari, bio kabl koji vodi signal do glave za brisanje, a koji je neki „majstor“ načepio tokom rada… i to na način da se mesto prekida nije moglo lako locirati. Zamenio sam ga drugim.

Sam rad na deku je trajao najmanje tri puta duže nego da je uređaj star, recimo, desetak godina. Ostarela plastika je postala krta i pucala najčešće na mikroprekidačima, osovine motora su škripale, a mast na više mesta ostarila i zabagrela. Zbog toga sam mehanizam morao potpuno rastaviti, oćistiti, podmazati i sklopiti, a zatim to još jednom kako bih uklonio novouočene nedostatke.

(Toalet papir koji se vidi na slici nije tu zbog izolacije usled korona virusa, vec zbog brisanja špriceva sa uljem :):):))

No, moram reći da mehanizam ovog Technics-a jedan od mojih omiljenih kada su autoreversni dekovi u pitanju. On se sastoji od dva solidna balansirana zamajca koji su čak antirezonantno konstruisani, i genijalnim sistemom na bazi krivuljara koji podiže glave i rotira glavu )slično kao kod videorekordera), a njim upravlja motor, dok su sa strane dva mikroprekidača. Jedan od tri motora je glavni pogonski motor, dok je drugi zadužen za namotavanje trake i koristi zupčanike.

Ne moram posebno naglasiti koliko je promena moda rada tiha u odnosu na dekove sa elektromagnetima. Sam transport je daleko jednostavniji i pametnije smišljen od onih koji su na, recimo, RS-M250 i sličnim dekovima te generacije.

Technics RS-B58R zvuči dosta bolje nego što sam očekivao. Merenja, pre zvučnog testa, su pokazala da dek dostiže tačku od -3 dB na oko 15.5-16 kHz, pri signalu od -20 dB, referentno na 1 kHz (kaseta: Sony HF – normalka).

Detaljnost i dinamika B58R su vrlo dobri. Nema tu transparentnosti kao kod kvalitetnih Nakamichi dekova ili drugih velikih igrača tog vremena, ali mali jevtini Technics poseduje onu lepu muzikalnost zbog koje su ovi uređaji možda i bili toliko popularni. Definicija je generalno dobra, sa malo zaokrugljenim i loptastim basom, ali to mi je smetalo u retkim trenucima, dok je u većini slučajeva blago doprinosilo mekšoj zvučnoj slici. I to sve na običnoj normal traci.

Rezultati na hrom trakama su još bolji – sa nešto preciznijim i čistijim gornjim ekstremom, no šteta je što dek nema varijabilni bias jer ga svakako zaslužuje. Merenje je pokazalo da na Maxell XLII ovaj dek ide od nekih 43 Hz pa sve do 19.3 kHz, što je mnogo bolje od fabrički deklarisanih 16 kHz. Dopao mi se i rezultat rada sa dBX-om: dinamika je fenomenalna a šum virtuelno nepostojeći mada je moj izbor ipak snimanje bez redukcije šuma. Kod B58R jasno se uočavaju sve manjkavosti snimka u zavisnosti od odabrane trake, kada se koriste dBX ili Dolby C. U tom smislu mora se prvo pronaći traka koja mu najviše odgovara – na primer Maxel XL II mu je mnogo više ležala nego Sony CD II. To se sve moglo srediti podešavanjem internih trimera za bias, ali dek sam već podesio prema Sony HF (mada je fabrički Technics podešavan prema TDK kasetama). Dodatno, frekvencijski opseg osetno pada izborom nekog od sistema redukcije šuma, posebno korišćenjem dBX-a.

Danas ovaj dek možete naći za neke sitne novce. Ako je u solidnom stanju, vredi svake pare. Nije vrhunski, nije za zagrižene ljubitelje dekova, ali je za svaku pohvalu – jedan simpatičan, dobar, kvalitetan dekić finog zvuka, pravi primer inteligentnog dizajna inženjera Matsushite. Za one koji poseduju kolekciju starih kaseta puna kapa. Potrošio sam dosta vremena na njega…. No, vratio sam mu godine i produžio život za neko vreme. Usrećio me je… i to je dovoljno.

Comments are closed.