Author's Description:
Piše: Zoran Karapandžić
Skoro svakodnevno obilazim domaće forume i nalazim da je, kako moj drugar kaže, neto znanja na njima sve niži i niži. Primetio sam da sam, vremenom, smanjivao broj tematskih grupa koje sam pratio, a same teme ograničio po naslovima, da li mi se dopadaju ili ne i prema tome ih čitao, odnosno izbegavao. Uglavnom sam se zadržao na onima koje se bave starim uređajima. Neki bi, možda, zlurado komentarisali da je to slična situacija kao i sa HiFi industrijom: kao što današnji uređaji nisu kvalitetni u odnosu na nekadašnje, tako ni audiofili mlađeg kova nemaju one pozitivne osobine kakve imaju starije generacije. Ja tako ne mislim.
Neka od pitanja pokreću se milion puta, bez da novi članovi probaju prednosti korišćenja divne alatke za pretraživanje – dovoljno je ubaciti naziv i model uređaja koji je predmet interesovanja i eto brzog odgovora, ukoliko postoji. To zato jer se svako umori kada jedan te isti odgovor treba deset puta da piše.
Sa druge strane, forumi su prava slika i prilika našeg društva: neki forumaši ćute i čitaju, neki se trude da izvuku znanje i pouku a neki ništa od toga – bitno je samo da kažu nešto, tek da bi rekli. Krajnje ekstremno krilo voli da negativno kritikuje sve, od onoga što ne valja do onoga što valja. Bitno je samo da se zalepe etikete. I to što pre.
Lično, retko spominjem da pišem za časopis, a kada moji drugari to kažu umesto mene, često mi bude pomalo neprijatno. Zašto? Budizam, a i mnoge druge religije smatraju da je skromnost vrlina, dok je ona kod nas, praktično, mana. Što glasniji, to ubedljiviji. Meni je, sa druge strane, lepše kada se krećem anonimno po prezentacijama opreme, jer tada najbolje vidim i čujem, a i saznam šta misle o meni dok pričaju „drugima“.
Priznajem, volim da se našalim sa ljudima. Tako sam se pre nekog vremena, tokom putovanja gradskim autobusom, slatko ispričao sa jednim audiofilom koji nije znao ko sam ali mi je zdušno tvrdio da je plejer koji on poseduje izvanredan. Taj plejer, zaista, jeste vrhunska sprava, kako i ne bi bio kada košta skoro 4.000 evra. Na moj pozitivne komentare o drugom plejeru koji staje „samo“ 2.000, odgovarao je samouvereno i prilično prepotentno. Pri rastanku, iskreno sam mu rekao da mi je veoma drago što poseduje dati plejer i da bih i ja svakako voleo da ga imam. Njegov odgovor me je zapanjio: „Pa kupite ga onda.“ – rekao je kao da smo pričali o izboru čokolada, a ne o sumama koje su velike i za stanovnike prestižnih zapadnih zemalja. Još je dodao da, kako bih se odlučio, moram da ga čujem u sopstvenom prostoru. Iz očiju sam mu video kako likuje dok me baca na kolena. Tu sam ga čekao: trebalo je da vidite izraz lica koji je napravio kada sam mu jednostavno saopštio da sam upravo ja pisao testove za sve te uređaje koje mi je nabrajao listajući primerak časopisa na svom krilu.
Šta želim da kažem? Jednostavnost i skromnost jesu vrline, dok je ljubav prema HiFi-ju, bar kod nas, u velikom broju slučajeva postala vašar taštine. Uređaje posedujete zbog sebe. Ukoliko želite da se hvalite pred drugima, izabrali ste pogrešan sport: štedite za dobar auto, po mogućnosti sa što više opreme i šljaštećih elemenata i vozite se u krug oko komšiluka da vas svi vide. Ako volite uređaje i/ili muziku, to volite zbog sebe, ne zbog drugih, jer kada izađete na ulicu ili otputujete u Afriku vaše lepo pojačalo ili zvučnici ne znače drugima ama baš ništa. Imajte to na umu. Zbog toga pokušajte da stvorite sistem po svojoj meri, a da sebe obogatite emocijama, znanjem i iskustvom koje ćete podeliti sa drugima. Hvala vam što ste imali dovoljno snage i živaca da pročitate ovaj tekst do kraja.
Srdačno,
Zoran Karapandžić
