Author's Description:

Kada sam pre nekoliko nedelja krenuo u potragu za novim interkonekcijskim kablovima, ni sanjao nisam kako će se ta priča završiti. No, krenimo od početka.

Domaće tržište je prilično dobro snabdeveno, kako od strane distributera poznatih svetskih proizvođača, tako i od DIY (Do-It-Yourself) zajednice. Razlog za to je jednostavan: kablovi, jednostavnim jezikom rečeno, nisu složen elektronski sklop koji sadrži aktivne elemente pojačanja. Konstrukcija RCA („činč“) interkonekcijskih kablova se sastoji od priključaka, žice koja ih spaja i spoja (lema ili sličnog). Mnogo je proizvođača u svetu i svaki od njih ima svoju teoriju na kojoj zasniva specifičnost sopstvenih proizvoda, interkonekcijskih kablova u ovom slučaju. Ući u takvo tržište i nastupiti ozbiljno svakako nije lako.

Listajući oglase slučajno sam naišao na jedan koji je spominjao firmu WAY Cables. Oglas mi se dopao, bio je jasan i veoma informativan te je delovao kao delo nekoga ko se dobro razume u posao. Nikada pre toga nisam čuo za pomenutog proizvođača. Ostavio sam poruku, uskoro me je kontaktirao gospodin Miroslav Popović i ponudio interkonekcijske kablove na probu. Bio je pun hvale za kvalitet izrade i istoriju razvoja svojih proizvoda ali nijednog trenutka nije pominjao kako oni zvuče što mi se dopalo. Na moje direktno pitanje spomenuo je kako se između interkonekcijskih kablova koje mi je ponudio oseti razlika, praktično, samo u finesama, posebno između onih skupljih. Da li je to tačno ili ne, videćete u tekstu koji sledi. Kako ne bih prepričavao već sjajno napisanu konciznu priču, preporučujem da pogledate sledeći link o nastanku WAY kablova: http://waycables.com  

Premda se svi materijali za za izradu WAY kablova proizvode u EU i USA, proizvodi se osmišljavaju i asembliraju u Srbiji i zato WAY Cables možemo svrstati u domaće proizvođače. Nezgodno je to što firme sa našeg podneblja generalno imaju problema da kreiraju nešto što ja nazivam potpunim proizvodom. Pod tim podrazumevam ne samo kvalitetno i pedantno napravljen uređaj (ili interkonekt u ovom slučaju), jer su neki od njih to postigli na sasvim zadovoljavajućem nivou, već i prateće elemente kao što su vizuelni identitet, ambalaža, uputstvo, podrška proizvodu i slično.

U tom smislu WAY Cables predstavlja za mene pravo iznenađenje: sve, ali baš sve je proizvedeno na jednom visokom nivou koji bi mogao da postidi i neke poznate proizvođače. Razmišljajući o svemu, dobio sam jasan utisak da su se u WAY Cables strašno trudili da svaki primerak njihovih proizvoda ostavi utisak jedinstvenog i ličnog – već prvi kontakt me je ostavio bez teksta. Umesto no name plastične kese i „To je to – izvolite, nemamo želje da se trudimo oko pakovanja.“, ili plastične zavarene providne plastike koju kada jednom otvorite više nema nazad, video sam ispred sebe pravu pravcatu, divno izrađenu kutiju. Sjajno. Ali ona nije bila kartonska ili plastificirana sa imitacijom elegancije kao što to rade kada vam prodaju kablove za brdo para. Ispred mene je u startu bilo kvalitetno zanatsko delo, pedantno izrađena drvena kutija, sa bravom, šarkama i ugraviranim logotipom proizvođača i imenom proizvoda. Možda nekome izgleda sumanuto da opisujem kutiju u koju su spakovani interkonekti… „Kako to svira, recite mi, kutija mi nije bitna…“ pristup je čest. Ali, zar niste mnogo puta u životu primetili da dajete pristojan ili veliki novac za neku stvar, a odmah ili malo kasnije primetili kako je proizvođač sitničario i štedeo na nekim detaljima toliko da u vama izazove osećaj nipodaštavanja kupca? Da li ste nekada sebi rekli „Pa kako ga nije bilo sramota da tako štedi na ovom ili onom delu, za toliku prodajnu cenu?!“ Ne govorimo ovde samo o HiFi-ju i, recimo, jevtinim plastikancima od daljinskih upravljača, krivim poklopcima, propalim navojima, bednim strujnim kablovima, štancovanim glupim uputstvima i slično. Ovakav pristup je čest i svuda oko nas. Azijski proizvođači su pokušavali da ovo promene, ali im suština proizvoda često nije valjala što se svodi na obmanu kupca i usmeravanje njegove pažnje na spoljašnjost umesto suštinu proizvoda.

Zbog toga je prvi dodir sa proizvodom bitan, ali naravno ne i presudan. No, ljudi iz WAY Cables nisu ovde stali: forsirajući prirodne materijale, u svaku kutiju su stavili komad vune kako bi upotpunili utisak. Finiš su dali uputstvom koje stiže uz svaki kabl i specifično je oblikovano u obliku knjižice u boji na nekoliko strana. Ona pruža korisniku sve što treba: od korisnih preporuka za korišćenje interkonekta do detalja o samom proizvođaču – istoriju nastanka i misiju, kao i kontakt podatke. Na kraju, ručno je upisan i serijski broj kabla. Ako su vlasnici WAY Cables zaista želeli da njihov proizvod bude jedinstven u pojavi, mislim da su potpuno uspeli u tome.

Što se samih interkonekcijskih kablova tiče, imao sam priliku da probam sva četiri iz njihove trenutne ponude. Interesantno mi je bilo primetiti kako svi oni odražavaju duh firme. Pod tim podrazumevam da su pakovanja standardizovana, kao i sam kvalitet izrade, koji je vrhunski. Razlika je u materijalima provodnika koji su opleteni u pamuk, spoljnoj izolaciji, kao i načinu njihove konfiguracije. Ali, ono što je bitno jeste da će i najjevtiniji među njima (model Engage) imati istovetan duh koji prožima i skuplju braću. Pazite, ne volim kada pročitam kako npr. zvučnik X podseća na tri puta skuplji model Y istog proizvođača. To je obmana kupca, jer pojam „podseća“ u HiFi-ju ne znači mnogo i pre će se desiti da će budući vlasnik patiti zbog nedorečenih osobina proizvoda X u odnosu na proizvod Y. Tačnije, sva je prilika da će se pomenuto desiti čim jednom bude čuo skuplji proizvod Y jer će shvatiti da jevtiniji X ima samo tragove osobina Y i to najčešće na takav način da predstavlja imitaciju ili fragmente koji ne čine celu sliku. No, kada sada pogledam šta sam čuo u vezi WAY Cables, nekako mi na pamet pada sličnost sa kompanijom Nakamichi, nekadašnjem lideru u proizvodnji kaset dekova i još nekih čuvenih HiFi komponenti – njihov najjevtiniji model imao je jasne karakteristike zvuka najskupljeg iz iste serije, samo bi one bile grublje izražene, iako je cena bila po nekoliko puta veća u korist boljeg modela. Sličan pristup poseduje i Way Cables – kod njih najskuplji interkonekcijski kabl nije predviđen za isključivi proboj na tržište, dok su jevtiniji sklepani tek da liče na nešto i donose velike pare koristeći poverenje naivnih kupaca. Ne, naprotiv, ovo su braća koja se vole, razumeju i slažu, samo se razlikuju po godinama i iskustvu.

ENGAGE

Najmlađi od njih, malopomenuti Engage, napravljen je veoma specifično. Sastoji se od četiri provodnika punog preseka (prečnika 0.6 mm) koji funkcionišu u uparenom režimu formirajući dva para provodnika. Svaki od njih je zasebno izolovan pamučnom košuljicom. Kao materijal se koristi OFHC (Oxygen-free high thermal conductivity) bakar sa vrlo niskom količinom stranih primesa te spada u kategoriju 4N (99.99% sadržaja čini čist bakar). Spoljašnja izolacija Engage-a je napravljena od polietilena i na njoj se nalazi mali prsten napravljen od bambusa, sa logom proizvođača. Pored dodatnog estetskog utiska, njegova uloga je da prikaže i propisani put audio signala – WAY interkonekti su usmerenog tipa. Da napomenem kako oznaka smera kabla postoji i na konektorima, što me je obradovalo jer sam ovakvu detaljnost retko sretao, svakako ne u ovoj kategoriji cene. Posebno su mi se dopali RCA konektori firme WireWorld, model GoldTube koji su korišćeni na interkonektu Engage i skupljem Attack-u. Napravljeni od OF bakra (Oxygen-free Copper), posrebreni a zatim i pozlaćeni te pružaju osećaj sjajne čvrstine i odlično se uklapaju sa raznim vrstama RCA utičnica na uređajima, o čemu ću govoriti u nastavku teksta. Kao izolacija unutar konektora koristi se Teflon, a lemljenje je izvršeno legurom tinola bez upotrebe olova, dok četiri procenta sadržaja čini srebro.

Pređimo na zvuk… kako se Engage ponaša pri prenosu audio signala? U jednoj rečenici: u svojoj kategoriji cene veoma, veoma dobro, sa nekim osobinama koje daleko nadmašuju kategoriju kojoj pripada.

Smatram da bi Engage mogao predstavljati dobitno rešenje u slučaju da je neka od komponenti na suviše svetloj strani reprodukcije (česta pojava kod Yamaha izvora i pojačala, na primer CD-S2000/A-S2000). Engage bi mogao veoma nežno da je smiri, zauzda ali ne i da ubije njen živi duh. Sa dobre strane, ovaj kabl poseduje neke osobine koje se retko sreću i one su upravo njegov zaštitni znak. To su ritmičnost i muzikalnost. Dok sam se aktivno bavio modifikovanjem raznih uređaja, uključujući i CD plejere, imao sam priliku da osetim jasnu razliku u karakteru reprodukcije koju su pružali različiti provodnici, a nekada se radilo i o žici dužine svega desetak centimetara. Tada, pre mnogo godina, shvatio sam važnost kvalitetnog provodnika unutar sistema. WAY Engage to u potpunosti potvrđuje: utisak koji sam stekao jeste da su ga konstruisali ljudi koji su u životu čuli puno fine, žive muzike. Kako to znam? Nijedan deo spektra ovde ne „beži“ značajno ostatku, sve je podređeno muzici, životu i trenutku i uvlači slušaoca u srž umesto da forsira sposobnost reprodukcije samog sistema. Ritam je toliko dobar da vas tera da lupkate nogom kako muzika svira. Engage, drugačije rečeno, sistem ne zanima, već sami instrumenti i glasovi. Reprodukcija basa dodatno snažno doprinosi ovome: moćna, sa izraženim telom i udarcem pomoći će bilo kom sistemu da se iskaže u punoj snazi niskih tonova.

Kako ne biste pomislili da je ovo najbolji interkonekt na svetu, moram da navedem i neke mane u apsolutnom smislu, poredeći ga sa interkonektima cene do 1.000 evra: najfinije note gornjeg dela spektra nisu reprodukovane kao kod mnogo skupljih kablova koje sam imao prilike da sretnem. Telo je tu, tekstura tona je iznenađujuće dobra za klasu cene ali nije prikazana u svom sjaju – površina nota ne sadrži baš sve sitne šare i nežne prelaze koji se mogu čuti. Takođe bih želeo još nesputane dinamike u okviru srednjih tonova i midbasa, a i deo srednjih i visokih tonova je malo više povučen da bismo ih mogli nazvati istinski transparentnim. No, ne treba preterivati: za stotinu evra koliko Engage košta ne treba očekivati čuda, već pošten odnos kvalitet/cena koji se ovde nesumnjivo dobija i prevazilazi moja očekivanja. Meni je Engage najviše odgovarao prilikom reprodukcije vokalne i akustične muzike, te bih ga ozbiljno razmatrao i u okviru sistema visoke klase ukoliko korisnik sluša navedene muzičke žanrove. Za preporuku u vezi ostalih vrsta muzike teško je davati preporuke bez slušanja na određenom sklopu komponenti no mogao bih reći da Engage pristaje sistemima srednje kategorije, ili niže ukoliko zaista želite da uložite novac u kvalitetan kabl namenjen povezivanju komponenti.

ATTACK

Prelaz na sledeći model – Attack doneo je promene, po meni, daleko veće nego što ukazuje razlika u ceni koja svakako nije mala – pedeset procenata ili pedeset evra više, kako želite. Tada sam zaključio da je proizvođač savršeno tačno nazvao svoje interkonekte: umesto slova i brojeva ili, ponekada, glupih reči koje ne znače ama baš ništa, WAY Cables je odlično pogodio suštinu svakog svog interkonekta, kao njegovu najznačajniju osobinu i imenovao kabl njom. Izuzetak od ovog pravila je najskuplji Silver, ali o njemu ću dati više detalja malo kasnije.

Vratimo se na Attack: i ovo je interkonekcijski kabl konstruisan od četiri bakarna provodnika punog poprečnog preseka koji iznosi nešto manje nego kod Engage-a, odnosno četiri deseta dela milimetra. Čistoća bakarnih provodnika je još viša i iznosi 6N (99.9999% čistog Cu u sastavu), imaju monokristalnu strukturu (UP-OCC), a svaki od njih je zaštićen pamučnom izolacijom da bi zatim po dva provodnika bila uparena i dodatno izolovana dvostrukim slojem pamuka. I ovde su konektori poreklom od proizvođača WireWorld, model GoldTube, kao na modelu Engage.

Zvučno, Attack predstavlja nadgradnju Engage-a, zadržavajući i dodatno poboljšavajući njegove sjajne osobine. U tom smislu skuplji kabl postavlja kao vodilju jednu solidnu dozu transparentnosti na celom frekvencijskom opsegu. Uz nju ide i uravnoteženost zvučne slike što sve rezultira boljom prostornošću koja se odmah primeti na kvalitetnijem sistemu. Bas i dalje nastavlja da fascinira ali je još življi i bolje definisan po komponentama i fazama. Međutim, sitnice život znače pa tako Attack fenomenalno reprodukuje detalje gornjeg ekstrema – one fine tonove za koje se ispostavi da ih uopšte nećete čuti sa nekim osrednjim interkonektom. Ne stvara njih Attack, on ih samo ne guši već ih propušta od izvora koji je dovoljno kvalitetan da ih prikaže, sve do pojačala i zvučnika u nastavku lanca reprodukcije. A to je suština svakog provodnika audio signala, i šire. Interesantno, generalna razlika između provodnika baziranih na bakru i srebru često se može osetiti, ali Attack ima tako fine prelaze nota, toliko prostora i detaljnosti da je na slepom testu teško zaključiti kako je njegov materijal bakar a ne srebro. Neutralan pristup, prenos finesa kao kroz igru i odličan atak i dinamika… da li treba tražiti još? Za mene da, želeo sam još jednu malu dozu nenormalne transparentnosti, za zericu čistiju reprodukciju i samo malo više dinamike. No, za većinu audiofila ovaj kabl bi mogao biti ostvarenje želja i sna te zaživeti kao trajno rešenje. Nisam primetio da Attack preferira neke posebne žanrove muzike i smatram da bi mogao dobro funkcionisati u sistemima visoke, više i eventualno srednje klase, na novim pojačalima kategorije cene do oko 2.000 evra i plejerima cenovne kategorije do, recimo, 1.500-1.800 evra.

DYNAMIC

Sledeći je na test došao model Dynamic, cene dve stotine evra u vreme pisanja ovog teksta. Njegova konstrukcija je hibridna: zasnovana je na bakru punog preseka, čistoće 4N i prečnika 0.6 milimetara u sadejstvu sa čistim srebrnim provodnikom prečnika 0.2 milimetra i čistoće takođe 4N. Ova dva (bakarni i srebrni provodnik) čine jednu polovinu od ukupno dva para, tako da provodnika ima ukupno osam. Izolacija parica je, naravno, pomoću pamuka, dok je spoljna košuljica Dynamic-a od polietilena. Konektori su WireWorld SilverTube, napravljeni od OFC bakra, a zatim optočeni debljim slojem srebra tzv. silver-clad tehnologijom. Prema rečima proizvođača, ona obuhvata mehaničko navlačenje debljeg sloja srebra i potpuno je drugačija i kvalitetnija od klasičnog posrebrenja putem elektrolize. Nanos srebra se ne meri mikronima već milimetrima).

Ranije sam u tekstu spomenuo kako mi je Miroslav Popović iz WAY Cables skrenuo pažnju da je razlika u zvuku WAY Cables interkonekcijskih kablova, a posebno Dynamic-a, Attack-a i Silver-a bazirana na finesama a ne na kompletno drugačijim rezultatima reprodukcije zvuka. Sa moje tačke gledišta, ovo je i tačno i nije. Kao što sam već napomenuo, svi WAY Cables interkonekti koje sam imao prilike da testiram predstavljaju stabilno otelotvorenje jedne ideje kako interkonekcijski kabl treba da zvuči unutar sistema. Ali, finese koje čine razlike u zvuku koji je rezultanta njihovog dejstva možda jesu za nekoga male, ali za mene su jasne i veoma, veoma značajne.

Ukratko rečeno, Dynamic mi se izuzetno dopao: kada do beskraja ponavljate neku od baterija numera namenjenih za testiranja koje otkrivaju mane sistema i prikazuju njegove dobre osobine, na kraju naučite gde je mesto svakoj noti, koji nivo dinamike reprodukcije na vašem sistemu je prihvatljiv pri promeni jedne od komponenti, kako pauza unutar pesme treba da zvuči, gde se i kako tonovi završavaju i gde opet počinju i na koji način. Dynamic sve to radi izuzetno dobro: blago dodaje dinamiku koja mi je falila kod Engage-a i sasvim malo nedostajala kod Attack-a, a ovakav zvuk sam imao prilike da čujem kod drugih proizvođača po dosta višoj ceni, recimo za faktor dva ili čak i više. Sećam se nekih modela Transparent Audio koji nisu bili ni probližno ovoliko dinamični, pa čak ni toliko transparentni. Mada sam mislio da je na sistemu na kojem sam testirao ove kablove, a o kome ću reći par reči kasnije, bas sasvim dobro reprodukovan i mojim osnovnim setom kablova (Oehlbach XXL2), korišćenje Dynamic-a (a kasnije i Silver-a) podiglo je uživanje u muzici na jedan novi nivo. Sada već nisam mogao da nađem očitu manu ni u apsolutnoj klasi, imajući u vidu interkonekcijske kablove koje sam do sada čuo. Sve je bilo na mestu, ni traga mehaničkoj, dosadnoj reprodukciji: glas mek i baršunast, mikrodetalji na mestu i predivni, ne pritiskaju slušni aparat slušaoca i prosto lebde oko njega. Svakih nekoliko sekundi bih se iznenadio sposobnošću Dynamic-a da prenese mikrodinamičke pomake i finese od izvora do pojačala.

WAY Dynamic je uneo dozu života, odlične trodimenzionalnosti i fenomenalnog basa koji je u stanju da pokupi i poslednju notu od izvora i dopremi je pojačalu, a dalje je red na njima da se bore. Bas koji tako često spominjem nije bitan sam za sebe već za ukupan ritam koji je u reprodukciji Dynamic-a veoma bitna stavka i odražava srž njegove reprodukcije. Ovaj interkonekt po svojim zvučnim karakteristikama definitivno spada u High-End kablove. Za dve stotine evra koliko košta čini mi se kao značajna kupovina na duži rok ukoliko imate sistem koji može da ga podrži. Ja, nažalost, nisam u potpunosti imao sreće sa tim – jedno od mojih nekoliko pojačala, Nemac, nikako nije hteo da odstupi od funkcije demonstratora, kako je nazivam. Bio je sjajan ali čvrst, nepopustljiv, izuzetno korektan no falila mu je doza zavodljivosti i emocija. Za moje drugo pojačalo Dynamic je bio odlično rešenje. Sa tremom sam rešio da pređem i na najskuplji model WAY Cables interkonekta, perjanicu Silver, ali, iskreno, gubio sam nadu da će baš taj kabl učiniti nemoguće.

SILVER

S obzirom da imam dosta iskustva u testiranju raznih aktuelnih novih i polovnih HiFi komponenti, ne predstavlja mi problem da u relativno kratkom periodu odredim šta mi se dopada a šta ne, kao i razloge za odluku. No, moj sistem koji sam modifikovao par meseci pre kontakta sa momcima iz WAY Cables mi je zadao dosta muke. Naime, volim da se igram integrisanim pojačalima, te sam nabavio jedan od bisera nemačke audio tehnologije – T+A PA1530R. Radi se o odličnom, mišićavom pojačalu izuzetno preciznog i detaljnog zvuka. Nažalost, iako izvanredno, PA1530R poseduje nezgodnu osobinu uklapanja sa svim ostalim komponentama i posebno je osetljivo na kvalitet kako strujnog, tako i interkonekcijskih i zvučničkih kablova. Za razliku od njega, drugo pojačalo koje sam koristio, faktički pretpojačalo i snagaš – Metaxas Audio Systems Marquis i Solitaire odlično sarađuje sa bilo kojom pasivnom ili aktivnom komponentom. Metaxas, jednostavno, gleda da iz saradnika izvuče maksimum i da ga poštuje, dok PA1530R ponižava ukoliko ima prilike za to. No, hajde da se malo našalim i kažem da se tu završava priča sa PA1530R a počinje jedna druga jer… stigao je na test Silver, model iz vrha ponude WAY Cables.

Njegovu konstrukciju čine dva srebrna provodnika punog preseka 0.375 mm i minimalne čistoće srebra od 99.99% (4N). Svaki provodnik je najpre izolovan u pamuku, a zatim su mašinski upleteni i finiširani dvostrukim pamučnim opletom kao spoljnom izolacijom, identično kao i kod modela Attack. Silver sadrži ukupno četiri vodiča zvučnih signala

Sa dosta visokom cenom od dve stotine i pedeset evra, za naše uslove Silver predstavlja prilično skup kabl. Da li vredi taj novac? Ja sam ga stavio na težak test: PA1530R već poseduje srebrne vodove za prenos audio signala na svojim pločama, kablovi do zvučnika su mešavina bakra i srebra a zvučnici su takođe nemački, Elac FS210 Anniversary, sa posebno razvijenim koaksijalnim jedinicama za srednje i visokotonsko područje. Iskustvo kaže da u ovakav sistem nije lako uklopiti kabl baziran na srebrnim vodovima jer je ionako dovoljno svetle zvučne puti. Od dosadašnja tri WAY Cables interkonekta najbolje se pokazao Dynamic jer oba pomenuta pojačala imaju snažan bas, sjajne detalje i neverovatnu dinamiku i kontrolu.

No, ono što nisam mogao postići u potpunosti jeste da laboratorijski tačan Nemac dobije dušu. Sve je bilo tu gde treba da bude, samo nisam osećao dozu emocija kakvu sam želeo. Ne mogu reći da njih nije bilo, ali ja sam želeo više. Sa Metaxasom tu nije bilo problema – on je sav u emocijama i podseća na lampaško pojačalo kao što su neki modeli VTL-a.

Pitanje je jednostavno: šta se desilo kada je u sistem ušao Silver? Za početak, on je pružio za nijansu utegnutiji ali i oštriji bas na mojim pojačalima, što je Metaxas-u prijalo a T+A nije smetalo ali je mom uhu bolje legao Dynamic na ovom području, ne zato što je objektivno bolji već zbog toga što je njegova masivnost meni više prijala. Sa druge strane, ono što je Silver učinio nezgodnom T+A PA1530R više spada u domen metafizike nego HiFi-ja.

Kristalno čist, doveo je izvođača ispred mene i učinio da zvučnici praktično potpuno nestanu iz prostora. Mikrodinamika i fini detalji su se takođe blago pomerili ka meni, sa dodatnom dozom jasnog nastupa ali bez upliva iskričavosti što je česta pojava kod kablova baziranih na srebru, no ne i u ovom slučaju. Međutim, ono što me je fasciniralo jeste da je kompletna reprodukcija postala potpuno drugačija: pravi opis bi bio kao da se promenio vazduh između slušaoca i sistema, ne znam kako bih to drugačije opisao. Znate, često se desi da neke komponente vrše marginalno zamućenje zvučne slike koje se teško da primetiti a onda to vidite kada zamenite dotičnu komponentu ili čak više njih. No, Attack i Dynamic to nisu činili, oni su reprodukovali sve bez očitih zamućenja. Silver, sa druge strane, igra na jednoj tankoj, lucidnoj žici dodajući još jedan nivo direktnog pristupa slušaocu uz veliki rizik da bude pogrešno protumačen kao iskričav, oštar i tvrd. Ali, začudo, on nikada nije prišao toj granici da bih mogao da ga kvalifikujem kao opasnog, što je po meni izuzetan doprinos konstruktora pri tjuniranju zvuka ovog proizvoda – izvući sve najbolje a ne učiniti da kabl sam sebi postane antagonizam, jer srebro je varljivo i mora se koristiti sa oprezom u ovakvim slučajevima.

No, ma kako izgledalo, sve što sam rekao je manje bitno u odnosu na glavnu osobinu Silver interkonekta. Mislio sam da je to skoro nemoguće, ali on je tako nežno ukrotio T+A PA1530, dodajući možda i previše preciznom nemačkom snagatoru dušu i pretvarajući ga od perfektnog vojnika u veliku, ozbiljnu divlju mačku koja sada voli da se pomazi sa vlasnikom. Od desetak probranih kablova koje sam probao na T+A PA1530 nijedan nije mogao da učini ono što je učinio Silver. Moje iznenađenje nije bilo malo i nastavlja se i sada dok pišem ovaj tekst, par meseci kasnije. Sa Metaxas-om nije bilo velikih problema: njemu je Silver takođe najbolje legao ali promene nisu bile drastične kao kod T+A u smislu da kod njega nije imalo šta da se „pegla“, on je odmah prihvatio Silver/Dynamic kao da su pravljeni baš za njega. Krajnji rezultat je bio taj da sam vratio sve interkonekte vlasnicima/proizvođačima a zadržao Silver kao referencu u svom sistemu, s tendencijom da u budućnosti nabavim još par komada istog modela, ili modela Dynamic iz razloga da uživam u dve različite forme reprodukcije zvuka.

FUNKCIONALNOST

Za kraj sam ostavio par rečenica o ponašanju kablova u praksi, kada se koriste češće u smislu promena konekcija. Lično, bio sam veoma zadovoljan samim ponašanjem WireWorld RCA konektora na kablovima firme WAY Cables. Bez obzira na veliki broj uključivanja i isključivanja oni su funkionisali perfektno. Lično, ne volim preterano masivne konektore RCA tipa koji imaju i funkciju pritezanja putem spoljne obloge namenjene da dodatno učvrsti negativni pol utikača konektora za utičnicu uređaja. Naime, dešava se da konektor ošteti jevtinije utičnice na uređaju tako što sa sobom povuče košuljicu mase i iščupa je van legla. WireWorld RCA konektori koje je WAY Cables ugradio na svoje interkonekte su bukvalno savršeni: ostvarivali su optimalnu čvrstinu konekcije kako na najjevtinijim RCA utičnicama uređaja, tako i na skupljim šasijskim a sve to zahvaljujuči dovoljnoj elastičnosti pera na samom konektoru. Time se izbegla nepotrebna masivnost i sve što ide uz to, a ostvario optimalni kontakt.

ZAKLJUČAK

Jedna od mnogih stvari koje sam mogao da zaključim o WAY kablovima jeste da su svi materijali birani a sami kablovi konstruisani tako da daju jedan određen specifičan zvuk – kao da su svi od istog ili sličnog materijala različite finoće. Suština je sledeća: materijali su BIRANI da zvuče tako. Šta reći na kraju? Zaista sam izuzetno prijatno iznenađen ovim proizvodima: da ponovim, oni su potpuni proizvodi, od početka do kraja. Jasno se primećuje koliko je mnogo truda uloženo da bi se došlo do krajnjeg rešenja. Smatram da će se taj napor itekako isplatiti, kako budućim kupcima, tako i proizvođaču koji je izabrao put kojim se u današnjem komercijalnom HiFi-ju ređe ide.

U nastavku: WAY Cables zvučnički kablovi

Comments are closed.