YAMAHA KX-800: Zvuk punog srca

Tokom svog tridesetpetogodišnjeg HiFi života i silnih audio uređaja čovek nauči i ponešto o sebi. Pored skupih, top modela komponenti, čije je posedovanje ne samo uživanje već i strast, shvatio sam da me jednako usreći i kada naiđem na neki uređaj koji nije baš skup, ali svira za sav novac. Pustite livene metalne tastere, debele ploče, transporte teške kao parče stene, sve što na kraju ostane je zvuk.

Nedavno sam od svog starog poznanika kupio Yamaha-u KX800. Hteo sam je prvo za delove kako bih kompletirao K1020 koju već posedujem i fali mi jedno dugme transporta. No, kada sam video kako je KX800 očuvana, nisam imao srca da je rasturim.

KX800 je model iz 1988. godine i koštala je oko 550 EUR, što nije malo u to vreme. Iznad nje je bila KX1200, daleko poznatiji model, sa oko 200 EUR višom cenom i sofisticiranijim transportom, veća i teža i sa daljinskim upravljačem. Da napomenem kako je i uz KX800 išao daljinski upravljač, ali ga ja nisam dobio.

Ova Yamaha je, za razliku od KX1200, pravi primer štednje: poklopac je potuno standardni lim, kućište je tanko, transportni tasteri plastični. JVC TD-V711 koji je koštao približno deluje kao tenk u svakom smislu, potpuno neuporediv sa KX800. Dodatno, da vas izbedačim dragi čitaoci, Yamaha ima i plastičnu zadnju stranu.

Komande na prednjoj ploči su standardne, ali tu je i nekoliko dodatnih detalja, u smislu:

  • Preset potenciometara za svaki kanal posebno, kojia se lakše podešava opseg rada glavnog potenciometra za snimanje, a takođe i balans.
  • Bias test dugme kojim se aktivira sistem optimalnog podešavanja biasa. Veoma jednostavno, na displeju treba da zasvetle obe strelice, ako samo jedna svetli ona ukazuje na koju stranu treba okretati bias dugme dok ne zasvetle obe. Za moje uho ovaj sistem nije savršeno precizan, odnosno opseg u kome svetle obe strelice je preširok i može dovesti do, za mene, primetnih razlika u zvuku. Ali, u većini situacija je upotrebljiv. Yamaha ga naziva ORBiT (Optimum Recording Bias Tuning).
  • Brzo premotavanje, kada se taster za premotavanje drži pritisnutim, dek kreće da premotava još brže nego normalno.
  • Prelepi dvobojni displej, jedan od najlepših koje sam video. Vizuelni elementi brojača i pik metara su sjajno uklopljeni, kao i na top modelima Yamaha-e. Kakva je ovo pozitivna promena posle (inače sjajnih) K2000 i K1000 u čije pik metre morate da čkiljite! Pik metri, nažalost, nemaju zadržavanje vršne vrednosti – šteta.
  • Brojač ima više režima rada u smislu da prikazuje preostalo vreme do kraja kasete.
  • Dek poseduje Dolby B i C, kao i dbx, što je nekada puno značilo.
  • Putem daljinskog se može programirati redosled reprodukcije numera. Bacanje novca, prema mom skromnom mišljenju.

Elektronika je standardna, sa korisnim dodatkom podešavanja bias-a za sva tri tipa trake, tako što se prvo podese za metal tip levi i desni kanal, a za hrom i normal se koriste pojedinačni potenciometri koji podešavaju oba kanala zajedno. Nije sjajno rešenje kao kod Nakamichi-ja i još nekih dekova, ali je prilično dobro. Nivo bias oscilatora se takođe podešava za svaki kanal zasebno. Dek poseduje amorfne glave za snimanje i reprodukciju. Od karakteristika se ističe signal/šum koji je deklarisan na 61 dB, a što je visoka vrednost.

Sam mehanizam je zanimljiv, ima tri motora i samo jedan zamajac solidne veličine. Pogon je preko gumice i na primerku koji sam kupio gumica je bila istegnuta a motor pomalo neprijatno škripao, te je trebalo pokušati uraditi servis elektromotora. Na kraju sam ga zamenio. Prava je šteta što nije ubačen još jedan zamajac i roler, jer transport sve to podržava. No, dodatno, tu je zatezač trake i on koristi jednu malu gumicu, slično kao kod Sankyo mehanizama koji su se koristili na mnogim kvalitetnijim troglavim i nekim dvoglavim dekovima.

Sistem podizanja glava obavlja se pomoću sistema motora, zupčanika i puža i brz je i tih – ne kao Pioneer Reference Master, ali je svakako odličan, a zvuk podseća na nekadašnje videorekordere. Moram napomenuti da je brzina starta iz moda pauze u reprodukciju/snimanje fascinantna.

Zvuk

Zvuk KX800 je za svaku pohvalu. Iako slabašno napravljena u odnosu na gorepomenuti JVC TDV711, zvučno je, za moje uho, ipak bolja. Njen  karakter donekle sliči i Technics-u RS-B905, ali je Technics možda još muzikalnii dok je Yamaha preciznija. Pod ovim preciznija ne mislim na sterilan, zamarajući zvuk koji imaju neki uređaji ovog proizvođača. Dinamika je vrlo dobra, a dek je tonski veoma tačan – reprodukcija ženskih vokala je tačno onakva kakva treba da bude. Bas je precizan i ima udarac koji je sasvim solidan i čist i malo mu fali da bude u kategoriji najboljih dekova. Što se gornjeg ekstrema tiče, Yamaha KX800 postiže fenomenalnu detaljnost za svoju klasu cene, sa praktično mizernom količinom detalja koji nedostaju. Ono što u svemu opisanom daje posebnu draž jeste čistoća reprodukcije, koja je besprekorna. Zajedno sa pomenutim preciznim i tačnim tonalnim karakterom čini karakteristiku koja je toliko dominantna da je Yamaha-u zaista teško dobiti na prvu loptu, a svojom prezentacijom osvaja slušaoca.

Kao zaključak bi se moglo reći: sjajan dek. Sa tehničke strane je jednostavan za održavanje: jedan remen, jedna gumica, jedan standardni roler, DC glavni pogonski motor standardnog tipa. Bilo bi lepše da su novac za daljinac i programiranje preusmerili u još kvalitetniji mehanizam i kućište i napravili i eksterno podešavanje osetljivosti uz oscilator (koji već imaju unutra). Ali, hajde da ne zakeram baš…

Comments are closed.